A gde bi mogla da ode

JUTRO

Malo kiše. Malo vjetrovito.

I, kako je s pravom napomenuto u jednoj dečjoj pesmi, koja je kasnije postala hit. „kroz lokve. nespretno.“ kreću pešaci umorni od usluge.

Običan jesenji dan u Balašihi kod Moskve.

Potpuno običan.

U istom tom običnom stanu, u sopstvenoj sobi, na njenoj omiljenoj sofi, nosom hrče jedno ne baš obično stvorenje. Ovo stvorenje se zove Lana. Ima nešto više od petnaest godina i visoka je, prelepa devojka.

Ono što ga čini posebnim je to što je Lana juče, prije nego što je konačno zaspala, odlučila da preispita svoje poglede na život.

Ostavljajući “Sliku Dorijana Greja” po strani, odlučno je rekla sebi: “Sutra počinjem novi život.” Devojka još uvek nije znala šta je to zapravo, ali je bila sigurna: ne može da prođe na ovako vise.

Podli poziv me je pozvao u školu.

Udarivši dlanom o gvozdenu sovjetsku banduru i pomerajući duge crne trepavice, devojka je sedela prekriženih nogu na sofi, zabacivši ćebe u stranu.Duga, topla spavaćica od flaneta, roze na točkice, potpuno je prekrivala telo no duže dete, ali potpuno zrela devojčica.

Vrijeme je da ode u kupatilo. Nakon što je nekoliko puta isprala svoje mlado lice, nakon napornog rada na ravnim zubima tvrdom četkicom za zube, pogledala se u ogledalo. Začešljala sam goruću crnu kosu.Frizura sa šiškama,moderna,kul.Jučer sam bila dva sata kod frizera.

Nema vise pletenica, dosta je vec, odrasla sam.I nema vise brige.Inace, pletenice, raspletene. Pa, vreme je da se oblacimo.

Zakoračivši na rub spavaćice, vratila se u sobu i otvorila vrata ormara.Namještaj klasičnog socrealizma: na unutrašnjoj strani otvorenih vrata pojavilo se ogledalo u kojem je vidjela sebe u punoj dužini.

Sjetivši se obećanja koje je sebi dala, odlučno se sagnula i, navukavši spavaćicu, oštrim je pokretom navukla preko glave.

Pa stavi ga na stolicu,ja neću imati vremena da ga pospremim.Okej zatvoriću vrata,mama neće vidjeti.Kad se vratim iz škole,počistit ću. Vrijeme je da saznam šta sam.

Trominutni samopregled u ogledalu je bio zadovoljstvo.

Počnimo od vrha.

Lice čisto,bez bubuljica.Zato se Svetka iz B klase bezuspešno bori sa njima.Ne treba mi, normalno je tako.

Dalje, vrat je umjereno dugačak, s ovim će vas vjerovatno odvesti na balet.

Grudi takođe nisu razočarale: elastične, kruškolike (kao kod moje bake u Bakuu, ljeti su uvijek iskočile, bile su slatke, nema takvih stvari ovdje, ali u redu, kad dođe zimi, on donecu ih).Samo drske bradavice provokativno vire u razlicitim pravcima.Laganim dodirom,neocekivan osjecaj munje mi je probio cijelo tijelo,a najvaznije donji dio stomaka.Oh,sta je ovo?Sada hocu da sjedim dolje i diši, Naš šef kasnim u školu.

Onda struk,kukovi.Okrenuto -guza je isto super.Nije previse konveksna?Devojke u skoli kazu da me podseca na gitaru,koja budala,ma dobro,ali ja volim.

Odavno sam se navikla na trougao dlačica u donjem dijelu stomaka, čak ga malo i češljam nakon kupanja.Kako je ovo dobro?Loše. Beautiful

Neki od nas ga briju.Zašto?ili je ljepši.

Neznam odlucucu kasnije kasnim,ali noge su mi u redu,bez viska masnoce vitke.Zasto tata kaze da jedem manje

Odeća.Prokletstvo,školska uniforma.Hvala mama mu je opšila kragnu,inače juče sam se toliko igrala sa mačkom da sam zaboravila na sve na svetu.Dala sam mu parče sira na kanapu,a on sikće i grize. Svi prsti su mu bili izgrebani.

Sledeće.Prvo gaćice.Biraću sa svoje police: roze ili bele?Roze glatke,bele sa volanima.

Glavna stvar je da ne bodu.Rastemo gospodine.Teško mi je dupe da stane tamo.Moram reći mami.Nigdje ne prave takve kao što imamo u Balashikhi.Mama može nemoj da pratiš, gde imaš vremena za tako veliku stvar, ona mene drži sve malo.

Medvjed već dežura u dvorištu, treba da mu doneseš aktovku.Mogu i sama da je nosim, ne šećer.Mevjed je moj komšija, živi u zadnjem ulazu.

Uvek sam se više družio sa dečacima nego sa devojčicama, zajedno smo se peli na drveće, padali, lomili nosove i kolena, igrali se rata.

To se nastavilo sve dok, odjednom, sasvim nedavno, nisam Izdajica_deveti dio_3 da primećujem da me prijatelji nekako drugačije gledaju.Nisam više dobijao lisice kao svi, kao ranije, počeli su pažljivije da se ophode prema meni ili tako nešto, stideći se ponovo dodirivati .

Razmišljajući, došao sam do zaključka da su se takve promjene vremenski poklopile sa pojavom i rastom konveksnosti grudnog koša, te zaokruživanjem linije kukova.Dok su ljetne hlačice konačno prestale da mi stanu na zadnjicu, već sam potpuno "ispao" iz drustva onih koji sviraju prijateljima "kozacima-razbojnicima". Posljednji sa kojim JUTRO

Malo kiše. Malo vjetrovito.

I, kako je s pravom napomenuto u jednoj dečjoj pesmi, koja je kasnije postala hit. „kroz lokve. nespretno.“ kreću pešaci umorni od usluge.

Običan jesenji dan u Balašihi kod Moskve.

Potpuno običan.

U istom tom običnom stanu, u sopstvenoj sobi, na njenoj omiljenoj sofi, nosom hrče jedno ne baš obično stvorenje. Ovo stvorenje se zove Lana. Ima nešto više od petnaest godina i visoka je, prelepa devojka.

Ono što ga čini posebnim je to što je Lana juče, prije nego što je konačno zaspala, odlučila da preispita svoje poglede na život.

Ostavljajući “Sliku Dorijana Greja” po strani, odlučno je rekla sebi: “Sutra počinjem novi život.” Devojka još uvek nije znala šta je to zapravo, ali je bila sigurna: ne može da prođe na ovako vise.

Podli poziv me je pozvao u školu.

Udarivši dlanom o gvozdenu sovjetsku banduru i pomerajući duge crne trepavice, devojka je sedela prekriženih nogu na sofi, zabacivši ćebe u stranu.Duga, topla spavaćica od flaneta, roze na točkice, potpuno je prekrivala telo no duže dete, ali potpuno zrela devojčica.

Vrijeme je da ode u kupatilo. Nakon što je nekoliko puta isprala svoje mlado lice, nakon napornog rada na ravnim zubima tvrdom četkicom za zube, pogledala se u ogledalo. Začešljala sam goruću crnu kosu.Frizura sa šiškama,moderna,kul.Jučer sam bila dva sata kod frizera.

Nema vise pletenica, dosta je vec, odrasla sam.I nema vise Pljuskanje i seks, pletenica, raspletena. Eto, vreme je da se obuces

Zakoračivši na rub spavaćice, vratila se u sobu i otvorila vrata ormara.Namještaj klasičnog socrealizma: na unutrašnjoj strani otvorenih vrata pojavilo se ogledalo u kojem je vidjela sebe u punoj dužini.

Sjetivši se obećanja koje je sebi dala, odlučno se sagnula i, navukavši spavaćicu, oštrim je pokretom navukla preko glave.

Pa stavi ga na stolicu,ja neću imati vremena da ga pospremim.Okej zatvoriću vrata,mama neće vidjeti.Kad se vratim iz škole,počistit ću. Vrijeme je da saznam šta sam.

Trominutni samopregled u ogledalu je bio zadovoljstvo.

Počnimo od vrha.

Lice čisto,bez bubuljica.Zato se Svetka iz B klase bezuspešno bori sa njima.Ne treba mi, normalno je tako.

Dalje, vrat je umjereno dugačak, s ovim će vas vjerovatno odvesti na balet.

Grudi takođe nisu razočarale: elastične, kruškolike (kao kod moje bake u Bakuu, ljeti su uvijek iskočile, bile su slatke, nema takvih stvari ovdje, ali u redu, kad dođe zimi, on donecu ih).Samo drske bradavice provokativno vire u razlicitim pravcima.Laganim dodirom,neocekivan osjecaj munje mi je probio cijelo tijelo,a najvaznije donji dio stomaka.Oh,sta je ovo?Sada hocu da sjedim dolje i diši, ali kasnim u školu.

Onda struk,kukovi.Okrenuto -guza je isto super.Nije previse konveksna?Devojke u skoli kazu da me podseca na gitaru,koja budala,ma dobro,ali ja volim.

Odavno sam se navikla na trougao dlačica u donjem dijelu stomaka, čak ga malo i češljam nakon kupanja.Kako je ovo dobro?Loše. Beautiful

Neki od nas ga briju.Zašto?ili je ljepši.

Neznam odlucucu kasnije kasnim,ali noge su mi u redu,bez viska masnoce vitke.Zasto tata kaze da jedem manje

Odeća.Prokletstvo,školska uniforma.Hvala mama mu je opšila kragnu,inače juče sam se toliko igrala sa mačkom da sam zaboravila na sve na svetu.Dala sam mu parče sira na kanapu,a on sikće i grize. Svi prsti su mu bili izgrebani.

Sledeće.Prvo gaćice.Biraću sa svoje police: roze ili bele?Roze glatke,bele sa volanima.

Glavna stvar je da ne bodu.Rastemo gospodine.Teško mi je dupe da stane tamo.Moram reći mami.Nigdje ne prave takve kao što imamo u Balashikhi.Mama može nemoj da pratiš, gde imaš vremena za tako veliku stvar, ona mene drži sve malo.

Medvjed već dežura u dvorištu, treba da mu doneseš aktovku.Mogu i sama da je nosim, ne šećer.Mevjed je moj komšija, živi u zadnjem ulazu.

Uvek sam se više družio sa dečacima nego sa devojčicama, zajedno smo se peli na drveće, padali, lomili nosove i kolena, igrali se rata.

To se nastavilo sve dok, odjednom, sasvim nedavno, nisam počeo da primećujem da me prijatelji nekako drugačije gledaju.Nisam više dobijao lisice kao svi, kao ranije, počeli su pažljivije da se ophode prema meni ili tako nešto, stideći se ponovo dodirivati .

Razmišljajući, došao sam do zaključka da su se takve promjene vremenski poklopile sa pojavom i rastom konveksnosti grudnog koša, te zaokruživanjem linije kukova.Dok su ljetne hlačice konačno prestale da mi stanu na zadnjicu, već sam potpuno "ispao" iz drustva onih koji se igraju u drugare "kozake-razbojnike". Poslednji sa kojim sam nastavio da komuniciram od prethodnih je Mishka. Svaki dan mi je vazno nosio aktovku sa knjigama i sveskama, tokom za praznike me vodio u Voajerizam na jutarnju predstavu, i sa ušteđenim novcem od doručka kupio sladoled ili sladoled u šoljici za vafle.

Moja jedina prava drugarica je bila Yuka, zajedno smo učili od osnovne škole.Ova oštrouka, malo kosih očiju (očigledno naslijeđena od burjatskih predaka, uz čudno ime Yuka) nije učestvovala u našim uličnim igrama, ačesto je bio ljubomoran na moje prijatelje iz dvorišta.

"Opet sam jurila pse.", promrmljala je kroz zube, prijekorno me gledajući, "I evo, čekala sam te."

Dobro, obucicu bele, lakse je pet lekcija u njima sedeti, cak i hulahopke preuske, toliko se trlja, kasnije boli rupa

A sad hulahopke.Koje boje ćemo danas da obučemo?Mada kakva je razlika - koje su čiste na polici.Uniforma je i dalje bezlična.Neke su plave,neke sive,neke smeđe. Joj, mislio sam na njih-crvene.Eh,možda su već malene.Neće stati.I generalno ko od naših danas nosi crveno,je valjda tek u šestom razredu.Iako je Veronika iz paralele Negdje su kupili njeni roditelji.Zato svi momci beskrajno bulje u nju: a osim toga, gledaj bez obzira na sve.

Dobro, pada kisa, hladno su rekli na radiju.Uzecu bez, pletene, prugaste.Bice toplo, a manje ce skupljati na kolenima jer nije cist pamuk vec sa dodatkom sintetike a boja odgovara uniformnoj haljini


Počinjem da vučem. U početku se na jednoj nozi penju s mukom, kao u onom vicu: ".Zamorno, dugo i apsolutno bezuspešno."

Šta je ovo. Nisam završio čitanje do tačke "Dorian" uveče, sad, samo još malo, samo da saznam šta je dalje bilo. Oh, vreme je.

Zalupila sam knjigu, navukla hulahopke do kraja.brzo mrska haljina, kecelja.kad se sve ovo zavrsi dao bih da je uskoro odmor.autobus polazi.brzo,casa soka, dok idem završavam lepinju sa makom.



Miška je na ulazu zgrabio svoju aktovku.Najverovatnije, kao što se vidi po njegovom licu, želi da ga poljubi u obraz, ali se ne usuđuje.

Odrasli.odrasli.

Utrčimo u školu skoro dok zvono zazvoni.

Na ulazu direktor prijekorno lupka prstom po satu.Uletimo u učionicu minut prije nego što zvono zazvoni.Fuj, uspjeli smo.

Prva matematika.Algebra.

Uradio sam domaći i čak sam uspeo da pustim Mišku da to otpiše.Sjedim i uživam, ali me nisu zvali.

Haljina baš ništa ne pokriva, a čak i tada: naše devojke su imale takmičenje ko ima najkraću dužinu.

Naravno, i ja sam ga podšila.Ali sad se ne preporučuje saginjanje.I tako, kad sedim, steže se, a kroz hulahopke se vidi ivica gaćica.tako da noge ostanu otvorene vidi se vanjski dio zadnjice koji se pretvara u pune butine.Po meni je prelijepo i nasi muskarci se gule u nedogled.Ipak,svakome se pruza prilika da prouci boja gaćica koje sijaju i kroz debele hulahopke.Stanje - isto nije bolje: jedan pogrešan pokret i cela guza se pojavljuje na svetlosti dana. Pokušavam da se svađam: obučena je, ali negde. Pa, dođavola sa njom -neka se ljuti, možda će se žuč smanjiti. Njena ćerka, spakovana u dugo odelo, hoda kao osoba u torbiniko je ne poziva ni da pleše u diskotekama: ne kao što smo Juka i ja veoma traženi.

Uhvatio sam momke kako bulje u mene, pomislio sam jednom i spustio noge na donji postolje stola.Tako su se, kao po komandi, svi okrenuli i zurili pola sata.Bilo bi bolje da pogledaju udžbenik



TURN



Naši se skupljaju u jata, šapuću o nečemu, pa neka vam kažu koje su tajne.

Kažu da je doktor došao u školu. Pregleda sve, pritom potpuno gol. Prvo sve devojčice, pa dečaci. Pa, moji roditelji su doktori, nikada o ovome nisu pričali. Marinka iz B razreda javlja: “ I doktor, pa "Kažu da je zgodan mladić sa brkovima." Nešto je poskočilo ispod leve dojke i odjeknulo niz stomak.



Pa šta?Kažu da te teraju da skineš sve. A ti Lan, hoćeš li da se skineš?Možda neće stati.

Yukina prijateljica zove: “Idemo u toalet, navucimo hulahopke.” Ona to uvijek radi tri puta dnevno: bolje je imati milion bora na Zhenechka_odmor na moru nego jednu na kolenima.

U redu, idemo, ima još vremena dok zvono ne zazvoni.

Onda u bife tata kao i uvek ostavi pare: kolača kao ovde nema nigde, a samo 22 kopejke. Ostaće još za rumenilo - prodaje ih Lenka iz susedne kuće, doneo ih ujak iz DDR-a. ona



INSPEKCIJA



Zovi.Sljedeća priča.Sjedim i slušam.

Odjednom dolazi medicinska sestra. Kaže: cure iz prvih pet pulta su na pregled, kod doktora.

Opet je nešto pošlo po zlu.

Pa, idemo pogledati ovo brkato čudo.

U ambulanti je okupljanje djevojčica iz paralelnih odjeljenja koje se šalju u grupama od po pet.

Odlaze jedan po jedan.

Stojimo na vratima, oklevajući.

Irka izlazi od nas, lice joj je crveno kao paradajz, krupne suze u ocima. Napadaju je pitanjima: pa kako, reci mi

Yuka, kao i uvek, nateže hulahopke.Irka joj kaže: "Uzalud se trudiš, ionako će ti ih skinuti." Zašto

Uzburkalo se ženski dio društva. Šta tačno?. I šta. Irka se nakon iskustva sagnula, očito ne mareći što joj je porub ionako kratke haljine zajahao skoro do struka, zavezan čipku na njenoj niskoj cipeli, i rekla: "Sad ćeš sve sama saznati"

Ime.Uđimo. Doktore, stvarno fin momak, i sa brkovima, po mom mišljenju, ne mnogo stariji od nas.

Sestra komanduje: "Djevojke, ne odgađajte sebe i svoje drugove. Brzo se svlačimo. Stavljamo odjeću na stolice. Skidamo haljine i grudnjake. Za sada možete ostaviti hulahopke." Ovo "za sada ” je alarmantno.

Ok, šta je tamo?

Gledajući se zbunjeno, navlačimo haljine preko glava.

Haljine na naslonima stolica Oprezno se gledamo.

Medicinska sestra eksplodira: "Ne možemo sjediti ovdje zauvijek. Brzo smo skinuli grudnjake i počnimo."

Doktor nas mirno gleda i ceri se kroz brkove.

Da ne dižem talase, stavim ruke iza leđa i otkopčam prelepi grudnjak, Anđelika, tata ga je odnekud dobio, ima veze svuda -

Zbunjen sam, ovo je prvi put ovako, skoro gola, pred strancem. Ocigledno je beskorisno pokrivati ​​grudi rukom.

Svi su podjednako dobri: u istim tajicama (mada različitih boja), sa gaćicama koje se provlače kroz njih i golim grudima

Ne znam ima Larka,ne grudi nego bubuljice.Kazu da sam se toliko zabrinula zbog ovoga da sam mazala neke masti.Sigurno nije pomoglo

Ili Verka, kada se okrene prema njemu, on će sigurno pasti, to je njegova veličina.

Moja sreća je, kao i uvek, prvo moje ime.

Doktor takođe štedi vreme.


Ne znate gdje kupiti seks igračke. Ovaj sex shop ima najbolji izbor!

Nakon brzog pregleda grudnog koša, ruke iza glave, prvo jedna, pa druga, opipa kružnim pokretima (papile vire, mame mame), ubacuje stetoskop u uši, osluškuje srce, zatim pluca diši ne diši.Okrenem ledja.Tvrdi prsti prolaze duž krivine kičme.Mrmlja sebi u bradu:mala skolioza ili tako nešto.Opet okrećem lice.

Zatim, kao slučajno, dodirne bradavice: nema iscjetka

Poznato osećanje, kao jutarnja strela, probode celo telo i iz nekog razloga mi gaćice postanu malo vlažne Šta je ovo odrasla sam ili

Pažljivo me gledajući u oči, tiho je naredio: spusti tajice i gaćice do koljena.

Užasno je neprijatno, ali me iz nekog razloga obuzimaju druge misli: lepa sam, zašto da ne, neka pogleda.

Polako spuštam tajice do koljena. On čeka.

Pa, nema šta da se radi. Duboko udahnuvši, oštrim pokretom prstiju, idu i gaćice.

Zašto su mi bradavice odjednom tako napete i osjećam lagano peckanje u donjem dijelu trbuha.

On polako objašnjava: “Moramo provjeriti ima li kile.” Zatim neočekivanim, samouvjerenim pokretom uvlači prst desne ruke u malu udubinu između butine i tuberkuloze u donjem dijelu trbuha.

Pita: “Stegni stomak.” Onda se isto dešava i na drugoj strani.

Gledam okolo, moji polugoli prijatelji začuđeno posmatraju njegove postupke.

Slijedi ohrabrujuća fraza: "Sve je u redu."

Već sam bio odlučio da je sve gotovo, kada me je iznenada sljedeća komanda gurnula u šok: „Okreni leđa, klekni na stolicu, sagni se i rukama raširi zadnjicu.“ Zaprepaštenog pogleda poslušao sam, čujući samo šapat mojih djevojaka iza sebe: "Šta?"

Kao budala, umjesto da sve bacim, obučem se i odem, polako poslušam.

Ne postaje lakše iz sata u sat.Odjednom se vrata hodnika otvaraju.Djevojčica koja se završila sa oblačenjem nakon pregleda odlučila je da se vrati u razred.

Vrata ostaju otvorena djelić minuta, ali ovo je dovoljno da se primijeti kako su nitkovi iz paralelnog razreda, koji otprilike pogađaju šta se dešava u prostoriji, uspjeli zabiti svoja podrugljiva lica u odškrinuta vrata. izaći ću i ubiti

Pregled još nije bio završen, zamolili su me da legnem na leđa na kauč pokriven čaršavom, savijem koljena i privučem ih prema stomaku.

Doktor je prstima desne ruke u rukavici dodirnuo usne koje su prekrivale moju rupu, a istovremeno je rekao da treba provjeriti da li je tu sve kako treba. Kaže da velike usne treba da pokriju male.Ja ga jedva čujem,kao da mi je vata nabijena u uši.Od tih nježnih dodira počinjem da se tresem.

Šta je ovo. Jesam li ja odrasla osoba. Ili.

Skočim sa kauča, brzo navučem gaćice i hulahopke. Kažnjavanje od strane muža za zlo se nastavlja i neshvatljiva malaksalost mi se širi tijelom. Doktorica me pomalo podrugljivo gleda i kaže: „Potpuno si zdrava, ljepotice, ali moraš da dobiješ navikla na takve preglede, svaka žena bi trebala jednom godišnje da ide na takav pregled.” Grudnjak i haljinu pronalazim skoro na dodir. Nikoga ne gledam u oči. Zakopčavši sve dugmad, izletim iz kancelarije kao Doktor, u ovom trenutku, već radi na jednom od mojih drugova iz razreda

POSLIJE.

Ne sećam se kako sam proveo preostale lekcije.

Djevojčice su na odmoru razgovarale o pregledu, i doktoru koji je optužen da je pokušao da maltretira jednu od djevojčica, i Veroniki, svojim krvavocrvenim čarapama, pa čak i o momcima koji su pokušali da špijuniraju šta se dešava u medicinskom soba.

Idemo kući.

Miška vuče aktovku, kao i uvek, verovatno nadajući Bol je slatka da će biti pozvan na večeru, kao što ja ponekad radim kada to zaslužim.

Na ulazu, uzimajući mu torbu iz ruku, trudeći se da ne briznem na sav glas, udario sam nedužnog momka njome po glavi: iz ogorčenosti prema cijelom svijetu, i samo da znate.

Kod kuće se malo smirim, skidam omraženu školsku haljinu.

Lutam po stanu samo u tajicama, tražeći tatinu košulju, koja mi služi kao kućna odjeća, iako mi dužina jedva pokriva sredinu zadnjice.

Konačno se smirim tek nakon što sam otkrio veliku, ukusnu krofnu.

Ležim potrbuške na svojoj omiljenoj sofi, visim noge u vazduhu i završavam čitanje Sliku Dorijana Greja

Mačka prede u blizini, ribe su još čitave, nisam uzalud računao na njegovu lijenost.

Šteta, završava se "Dorian", ali nema veze, još uvijek me čeka svezak Mopasana.
Pa ipak, ja sam odrasla osoba, nastavio sam da komuniciram od prethodnih - bio je Miška. Svaki dan je važno nosio aktovku sa knjigama i sveskama iza mene, tokom raspusta me vodio u bioskop na jutarnju predstavu, iod novca ušteđenog od doručka, kupio je sladoled ili sladoled u šoljici za vafle.

Moja jedina prava drugarica je bila Yuka, zajedno smo učili od osnovne škole.Ova oštrouka, malo kosih očiju (očigledno naslijeđena od burjatskih Loli - seks vampir, uz čudno ime Yuka) nije učestvovala u našim uličnim igrama, ačesto je bio ljubomoran na moje prijatelje iz dvorišta.

"Opet sam jurila pse.", promrmljala je kroz zube, prijekorno me gledajući, "I evo, čekala sam te."

Dobro, obucicu bele, lakse je pet lekcija u njima sedeti, cak i hulahopke preuske, toliko se trlja, kasnije boli rupa

A sad hulahopke.Koje boje ćemo danas da obučemo?Mada kakva je razlika - koje su čiste na polici.Uniforma je i dalje bezlična.Neke su plave,neke sive,neke smeđe. Joj, mislio sam na njih-crvene.Eh,možda su već malene.Neće stati.I generalno ko od naših danas nosi crveno,je valjda tek u šestom razredu.Iako je Veronika iz paralele Negdje su kupili njeni roditelji.Zato svi momci beskrajno bulje u nju: a osim toga, gledaj bez obzira na sve.

Dobro, pada kisa, hladno su rekli na radiju.Uzecu bez, pletene, prugaste.Bice toplo, a manje ce skupljati na kolenima jer nije cist pamuk vec sa dodatkom sintetike a boja odgovara uniformnoj haljini


Počinjem da vučem. U početku se na jednoj nozi penju s mukom, kao u onom vicu: ".Zamorno, dugo i apsolutno bezuspešno."

Šta je ovo. Nisam završio čitanje do tačke "Dorian" uveče, sad, samo još malo, samo da saznam šta je dalje bilo. Oh, vreme je.

Zalupila sam knjigu, navukla hulahopke do kraja.brzo mrska haljina, kecelja.kad se sve ovo zavrsi dao bih da je uskoro odmor.autobus polazi.brzo,casa soka, dok idem završavam lepinju sa makom.



Miška je na ulazu zgrabio svoju aktovku.Najverovatnije, kao što se vidi po njegovom licu, želi da ga poljubi u obraz, ali se ne usuđuje.

Odrasli.odrasli.

Utrčimo u školu skoro dok zvono zazvoni.

Na ulazu direktor prijekorno lupka prstom po satu.Uletimo u učionicu minut prije nego što zvono zazvoni.Fuj, uspjeli smo.

Prva matematika.Algebra.

Uradio sam domaći i čak sam uspeo da pustim Mišku da to otpiše.Sjedim i uživam, ali me nisu zvali.

Haljina baš ništa ne pokriva, a čak i tada: naše devojke su imale takmičenje ko ima najkraću dužinu.

Naravno, i ja sam ga podšila.Ali sad se ne preporučuje saginjanje.I tako, kad sedim, steže se, a kroz hulahopke se vidi ivica gaćica. tako da noge ostanu otvorene vidi se vanjski dio zadnjice koji se pretvara u pune butine.Po meni je prelijepo i nasi muskarci se gule u nedogled.Ipak,svakome se pruza prilika da prouci boja gaćica koje sijaju i kroz debele hulahopke.Stanje - isto nije bolje: jedan pogrešan pokret i cela guza se pojavljuje na svetlosti dana. Pokušavam da se svađam: obučena je, ali negde. Pa, dođavola sa njom -neka se ljuti, možda će se žuč smanjiti. Njena ćerka, spakovana u dugo odelo, hoda kao osoba u torbiniko je ne poziva ni da pleše u diskotekama: ne kao što smo Juka i ja veoma traženi.

Uhvatio sam momke kako bulje u mene, pomislio sam jednom i spustio noge na donji postolje stola.Tako su se, kao po komandi, svi okrenuli i zurili pola sata.Bilo bi bolje da pogledaju udžbenik



TURN



Naši se skupljaju u jata, šapuću o nečemu, pa neka vam kažu koje su tajne.

Kažu da je doktor došao u školu. Pregleda sve, pritom potpuno gol. Prvo sve devojčice, pa dečaci. Pa, moji roditelji su doktori, nikada o ovome nisu pričali. Marinka iz B razreda javlja: “ I doktor, pa "Kažu da je zgodan mladić sa brkovima." Nešto je poskočilo ispod leve dojke i odjeknulo niz stomak.



Pa šta?Kažu da te teraju da skineš sve. A ti Lan, hoćeš li da se skineš?Možda neće stati.

Yukina prijateljica zove: “Idemo u toalet, navucimo hulahopke.” Ona to uvijek radi tri puta dnevno: bolje je imati milion bora na čelu nego jednu na kolenima.

U redu, idemo, ima još vremena dok zvono ne zazvoni.

Onda u bife tata kao i uvek ostavi pare: kolača kao ovde nema nigde, a samo 22 kopejke. Ostaće još za rumenilo - prodaje ih Lenka iz susedne kuće, doneo ih ujak iz DDR-a. ona



INSPEKCIJA



Zovi.Sljedeća priča.Sjedim i slušam.

Odjednom dolazi medicinska sestra. Kučke cure iz prvih pet pulta su na pregled, kod doktora.

Opet je nešto pošlo po zlu.

Pa, idemo pogledati ovo brkato čudo.

U Nešto novo u mom životu je okupljanje djevojčica iz paralelnih odjeljenja koje se šalju u grupama od po pet.

Odlaze jedan po jedan.

Stojimo na vratima, oklevajući.

Irka izlazi od nas, lice joj je crveno kao paradajz, krupne suze u ocima. Napadaju je pitanjima: pa kako, reci mi

Yuka, kao i uvek, nateže hulahopke.Irka joj kaže: "Uzalud se trudiš, ionako će ti ih skinuti." Zašto

Uzburkalo se ženski dio društva. Šta tačno?. I šta. Irka se nakon iskustva sagnula, očito ne mareći što joj je porub ionako kratke haljine zajahao skoro do struka, zavezan čipku na njenoj niskoj cipeli, i rekla: "Sad ćeš sve sama saznati"

Ime.Uđimo. Doktore, stvarno fin momak, i sa brkovima, po mom mišljenju, ne mnogo stariji od nas.

Sestra komanduje: "Djevojke, ne odgađajte sebe i svoje drugove. Brzo se svlačimo. Stavljamo odjeću na stolice. Skidamo haljine i grudnjake. Za sada možete ostaviti hulahopke." Ovo "za sada ” je alarmantno.

Ok, šta je tamo?

Gledajući se zbunjeno, navlačimo haljine preko glava.

Haljine na naslonima stolica Oprezno se gledamo.

Medicinska sestra eksplodira: "Ne možemo sjediti ovdje zauvijek. Brzo smo skinuli grudnjake i počnimo."

Doktor nas mirno gleda i ceri se kroz brkove.

Da ne dižem talase, stavim ruke iza leđa i otkopčam prelepi grudnjak, Anđelika, tata ga je odnekud dobio, ima veze svuda -

Zbunjen sam, ovo je prvi put ovako, skoro gola, pred strancem. Ocigledno je beskorisno pokrivati ​​grudi rukom.

Svi su podjednako dobri: u istim tajicama (mada različitih boja), sa gaćicama koje se provlače kroz njih i golim grudima

Ne znam ima Larka,ne grudi nego bubuljice.Kazu da sam se toliko zabrinula zbog ovoga da sam mazala neke masti.Sigurno nije pomoglo

Ili Verka, kada se okrene prema njemu, on će sigurno pasti, to je njegova veličina.

Moja sreća je, kao i uvek, prvo moje ime.

Doktor takođe štedi vreme.

Nakon brzog pregleda grudnog koša, ruke iza glave, prvo jedna, pa druga, opipa kružnim pokretima (papile vire, mame mame), ubacuje stetoskop u uši, osluškuje srce, zatim pluca diši ne diši.Okrenem ledja.Tvrdi prsti prolaze duž krivine kičme.Mrmlja sebi u bradu:mala skolioza ili tako nešto.Opet okrećem lice.

Zatim, kao slučajno, dodirne bradavice: nema iscjetka

Poznato osećanje, kao jutarnja strela, probode celo telo i iz nekog razloga mi gaćice postanu malo vlažne Šta je ovo odrasla sam ili

Pažljivo me gledajući u oči, tiho je naredio: spusti tajice i gaćice do koljena.

Užasno je neprijatno, ali me iz nekog razloga obuzimaju druge misli: lepa sam, zašto da ne, neka pogleda.

Polako spuštam tajice do koljena. On čeka.

Pa, nema šta da se radi. Duboko udahnuvši, oštrim pokretom prstiju, idu i gaćice.

Zašto su mi bradavice odjednom tako napete i osjećam lagano peckanje u donjem dijelu trbuha.

On polako objašnjava: “Moramo provjeriti ima li kile.” Zatim neočekivanim, samouvjerenim pokretom uvlači prst desne ruke u malu udubinu između butine i tuberkuloze u donjem dijelu trbuha.

Pita: “Stegni trbuščić.” Onda se isto dešava i na drugoj strani.

Gledam okolo, moji polugoli prijatelji začuđeno posmatraju njegove postupke.

Slijedi ohrabrujuća fraza: "Sve je u redu."

Već sam bio odlučio da je sve gotovo, kada me iznenada sljedeća naredba gurnula u šok: „Okreni leđa, klekni na stolicu, sagni se i rukama raširi zadnjicu.“ Zaprepaštenog pogleda poslušao sam, čujući samo šapat mojih djevojaka iza sebe: Sastanak sa g

Kao budala, umjesto da sve bacim, obučem se i odem, polako poslušam.

Ne postaje lakše iz sata u sat.Odjednom se vrata hodnika otvaraju.Djevojčica koja se završila sa oblačenjem nakon pregleda odlučila je da se vrati u razred.

Vrata ostaju otvorena djelić minuta, ali ovo je dovoljno da se primijeti kako su nitkovi iz paralelnog razreda, koji otprilike pogađaju šta se dešava u prostoriji, uspjeli zabiti svoja podrugljiva lica u blago otvorena vrata. Izaći ću i ubiti

Pregled još nije bio završen, zamolili su me da legnem na leđa na kauč pokriven čaršavom, savijem koljena i privučem ih prema stomaku.

Doktor je prstima desne ruke u rukavici dodirnuo usne koje su prekrivale moju rupu, a istovremeno je rekao da treba provjeriti da li je tu sve kako treba. Kaže da velike usne treba da pokriju male.Ja ga jedva čujem,kao da mi je vata nabijena u uši.Od tih nježnih dodira počinjem da se tresem.

Šta je ovo. Jesam li ja odrasla osoba. Ili.

Skočim sa kauča, brzo navučem gaćice i hulahopke. Drhtanje se nastavlja i neshvatljiva malaksalost mi se širi tijelom. Doktorica me pomalo podrugljivo gleda i kaže: „Potpuno si zdrava, ljepotice, ali moraš da dobiješ navikla na takve preglede, svaka žena bi trebala jednom godišnje da ide na takav pregled.” Grudnjak i haljinu pronalazim skoro na dodir. Nikoga ne gledam u oči. Zakopčavši sve dugmad, izletim iz kancelarije kao Doktor, u ovom trenutku, već radi na jednom od mojih drugova iz razreda

POSLIJE.

Ne sećam se kako sam proveo preostale lekcije.

Djevojčice su na odmoru razgovarale o pregledu, i doktoru koji je optužen da je pokušao da maltretira jednu od djevojčica, i Veroniki, svojim krvavocrvenim čarapama, pa čak i o momcima koji su pokušali da špijuniraju šta se dešava u medicinskom soba.

Idemo kući.

Miška vuče aktovku, kao i uvek, verovatno nadajući se da će biti pozvan na večeru, kao što ja ponekad radim kada to zaslužim.

Na ulazu, uzimajući mu torbu iz ruku, trudeći se da ne briznem na sav glas, udario sam nedužnog momka njome po glavi: iz ogorčenosti prema cijelom svijetu, i samo da znate.

Kod kuće se malo smirim, skidam omraženu školsku haljinu.

Lutam po stanu samo u tajicama, tražeći tatinu košulju, koja mi služi kao kućna odjeća, iako mi dužina jedva pokriva sredinu zadnjice.

Konačno se smirim tek nakon što sam otkrio veliku, ukusnu krofnu.

Ležim potrbuške na svojoj omiljenoj sofi, visim noge u vazduhu i završavam čitanje Sliku Dorijana Greja

Mačka prede u blizini, ribe su još čitave, nisam uzalud računao na njegovu lijenost.

Šteta, "Dorian" se završava. Ali, nema veze, još uvijek me čeka svezak Mopassanta