Ne čitajte čudna pisma Prvi dio

Bilo je to 1995. godine. Tada sam krenuo u treći razred. Vremena su bila teška, u slobodno vreme od škole nije bilo šta da se radi, nije bilo puno zabave osim igre u dvorištu.

Međutim, zaista sam uživao u igri sa svojim dupetom. Često sam, kada sam bio sam kod kuće, volio da se igram doktora sam sa sobom. Pogledala sam svoju zadnjicu u ogledalo, napravila klistir gumenom kruškom, obrisala anus vatom i još mnogo toga. Ali najviše mi se svidjelo korištenje štapića napravljenog od žice za uzimanje mrlje iz rektuma. Posebno je bilo zadovoljstvo kada sam uspeo da razmažem kakicu po štapiću. Zaista se sjećam ovog pikantne procedure nakon brojnih liječničkih pregleda djece prije škole.

Potajno sam sanjao da jednom od svojih prijatelja obavim ovu ili neke druge zahvate. Uvek sam to propustio da uradim. Pokušao sam da nagovorim svog prijatelja iz dvorišta, Andrjušku, ali on me je zauzvrat ismevao. Kao, ako sustigneš, pokazaću ti svoje dupe. I trčao je veoma brzo. Čak i kada sam uspeo da ga sustignem, nije ispunio obećanje i otrčao je kući. Drugi prijatelj iz susednog dvorišta, Saška, na molbu da pokaže guzicu (a nisam ni nagovestio šta ću dalje da radim sa njegovom zadnjicom), potpuno se uvredio i prestao da komunicira. Nisam Marinin test razmišljao o tome da svoje izopačene želje nanosim djevojkama. Prvo, nisam imala mnogo prijatelja sa kojima sam blisko komunicirala, a drugo, devojke u tim godinama mi nisu bile zanimljive, čak ću reći da sam ih se malo bojao.

Ali onda mi je došao srećan trenutak. Nakon višegodišnjeg renoviranja, u našoj Bijelo sunce pustinje otvoren je bazen. Zaista sam volio plivanje i odlučio sam se prijaviti za sekciju. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno uraditi testove i njihove rezultate donijeti medicinskoj sestri u školi. I tako svakih šest mjeseci.Ovo nije bilo tako lako uraditi. U gradu od skoro 200 hiljada ljudi, imali smo samo jednu laboratoriju koja je uzimala ove testove od djece. Radila je od 8 do 10 ujutru i stalni su redovi bilo zaraznih bolesnika ili majki sa djecom za pregled. Došao sam tamo nekoliko puta, otišao sam bez ičega. Onda se moja majka dogovorila sa našim lokalnim pedijatrom da me testira van reda. Sutradan sam došao uveče poslije škole (učili smo u drugoj smjeni), doktor me je odveo u laboratoriju i predao mladom laborantu. Uvela me je u malu prostoriju u kojoj je bio stakleni sto sa gomilom epruveta i obična stolica. Shvatio sam koje će testove podvrgnuti meni i počeo sam pažljivo da posmatram sve što se dešava.

- Sedi na stolicu. Nagni glavu unazad. - rekla mi je tetka.

Sjeo sam. Laborant je uzeo prvu epruvetu sa stola, izvadio štap iz nje i počeo da mi maže nozdrve, a zatim vratio štap.

- Otvori usta i pokaži jezik!

Žena je izvadila drugi štap i počela da briše grlo. Tu su počele neprijatne senzacije. Onda mi je rekla.

- Ustani sa stolice i pokaži mi stomak!

Laborant je iz treće epruvete izvadio štapić na koji Akademija poslušnosti bila namotana velika mokra vata i počeo njime da briše stomak. Stajao sam poslušno i posmatrao svaku njenu akciju.

- A šta je to. - Pitao sam.

„Ovako proveravamo kožne bolesti.“ odgovorila mi je tetka.

Završivši brisanje stomaka, zamolila me je da otkopčam pantalone, što sam odmah i učinio. Laborantkinja je rukom povukla gaćice i istim štapićem počela da maže donji deo stomaka gotovo sve do penisa. Dok mi je tetka petljala po gaćama, počela sam rukama da brišem tečnost sa vate na stomaku. Rekla je da je to obična voda i da će se brzo osušiti.

Nakon što mi je završila mazati stomak, ponovo se popela na sto sa epruvetama i izvadila U poseti Petroviču_1 štapić sa omčom na kraju, u čijem je dnu bila namotana vata.

- Okreni se, skini gaćice i nasloni se na stolicu. - rekao je doktor.

Shvatila sam da ću sada biti podvrgnuta proceduri koju sam mnogo puta radila kod kuće i počela sam još pažljivije da posmatram.

- Stavite ruke na stolicu, opustite stomak i zadnjicu.

Raširila sam noge kako mi čak ni penis koji visi između nogu ne bi ometao moje promatranje postupanja laboratorijskog asistenta. U međuvremenu mi je raširila zadnjicu sa dva prsta jedne ruke, a drugom je počela polako da uvlači peglu u rupu.

- Ay. - tiho sam viknula kada sam osetila da u mene ulazi medicinski instrument.

- Malo strpljenja. Neće škoditi. Ako se ne napnete, izgledat će kao da prdite. - odgovorila je moja tetka.

Prvo je malo zabila štap u mene, a onda je kraj štapa spustila malo dole i zabila ga dovoljno duboko unutra. Nikada nisam bio u stanju da ga tako duboko uvučem kod kuće. Nakon što je malo zavrnula štap u zadnjicu, medicinska sestra ga je polako izvukla i rekla:

- Sve. Besplatno. Obući se. Vratite se po svoje rezultate za tri dana u isto vrijeme. - rekao je doktor.

Dok sam oblačio pantalone, ponovo sam pogledao ovaj isti štap. Vata i omča bili su gotovo potpuno zamazani izmetom. I sam štapić nije bio istog oblika kao moja igračka. Na odlasku sam pitao da li mogu drugi put da se testiram bez čekanja u redu, na šta mi je doktor odgovorio:

- Pozovite X-XX-XX, pitajte laboratorijskog asistenta Lenu, dogovorićemo se o terminu tamo.

- Mogu li da dođem ne sam, već sa drugaricom sa bazena. - pitao sam sa svojom izopačenom namjerom.

- Možete barem odnijeti epruvete kući i donijeti ih kasnije. Tamo nije teško. U suprotnom, Zabava_1 nećemo riješiti ove redove.

Već sam pocrveneo.Možete li uzeti tako intimne testove od prijatelja i vratiti ih. Nisam mogao vjerovati svojim ušima. Ruke koje su se tresle od uzbuđenja, zapisao sam broj telefona na korice sveske i otišao kući.

Sljedećeg dana pokušao sam nagovoriti jednog svog druga iz razreda da ode na bazen kako bi ostvario svoje prljave želje. Međutim, srećom, niko to nije želeo. Ali onda mi se neočekivano sreća osmjehnula tamo gdje je nisam očekivao. Nakon prvog časa, cijeli razred i učiteljica otišli su u trpezariju. Jedini koji tamo nismo otišli bili smo ja i moja koleginica Lena. Oboje smo jednostavno povraćali od hrane u kantini. Lenka i ja smo bile male prijateljice. Ona je bila mršava svijetlosmeđa djevojka sa dva repa. Veoma uredan, skoro odličan učenik. Često sam je molio da mi pomogne u učenju. Zauzvrat joj je dao Kinder iznenađenja koja je skupljala i čokolade. Međutim, i pored toga što sam je često posjećivao, iz nekog razloga mi nije palo na pamet da pokušam da je nagovorim da mi pokaže svoje dupe. Dečački strah dece od devojčica je bio očigledan.

A onda je jednog dana, sama u razredu, Lenka rekla:

- Slušaj, ti već ideš na bazen, i ja sam se prijavio. Rečeno mi je da tamo moram da obavim neki pregled. Možete li mi reći šta da radim?

- Tamo treba da uradite testove u bakteriološkoj laboratoriji. Otvara se samo od 8 do 10 i postoje strašni redovi. Ponekad nemaju vremena da prihvate sve.

- Kakav užas.

Tada sam se sjetio poslovnog prijedloga laboratorijskog asistenta na koji sam već pomalo zaboravio. Već sam bio obliven hladnim znojem. Hoću li konačno moći ozbiljno da se igram sa guzom jedne devojke, i to ne bilo koje devojke, već moje drugarice, koju su mi roditelji dali za primer.

- Slušaj Len, ja mogu lično da uradim ove testove za tebe. Tamo radi moja prijateljica, predložila mi je.

- Kako. Hoćeš li mi sam ubosti prst?

- Nema potrebe da ubodete prst. Postoje moždani udari.Općenito, trebate uzeti ove posebne štapiće i namazati ih po nosu, ustima i zadnjici. Verovatno ste i Jadna Lena imali mazano dupe.

- I hteli ste da mi mazate dupe?

- Pa da. I šta?

Lenka je malo pocrvenela.

- Da. Jesi li lud. Neću ti ovo dati. Štaviše, ti si dečak, a ja devojčica.

Tada sam shvatio da mi Lenka neće samo pokazati svoje dupe i počeo sam da vršim pritisak na sažaljenje i cenjkanje sa njom.

- Slušaj, Len, da budem iskren, stvarno želim da vidim devojčino dupe. Ne možete zamisliti koliko to želite. Evo prilike da činim dobro i da vam pomognem. Mogu ti dovoljno zahvaliti. Želite li da vam zauzvrat dam pet Kinder iznenađenja. Vi ih skupljate, zar ne?

Lenka se zamisli i reče:

- Šta kažeš na deset?

- Koliko je deset?

-Neka vrsta iznenađenja.

- Pa, malo je skupo, naravno, ali ja sam spreman!

- Moram da razmislim. Samo nemoj nikome pričati o ovome.

- Dobro. Razmisli. Nemojte ni pomišljati da nikome kažete, posebno u razredu i roditeljima.

- Ne brini.

- I ne brini. Na kraju ćete i dalje plivati ​​gotovo goli u bazenu. Pa, samo pomisli da ću ti vidjeti guzicu.

- Pa, u pravu si u vezi toga.

Nakon što je malo sjedila, Lenka me pita:

- Kako tamo zamazati guzu, brišu li spolja, kao da su u vrtiću proveravali da li su gliste, ili ubacuju štap unutra?

- Ubacuju ga unutra.

- Koliko duboko?

- 10 centimetara.

Lenka je iz pernice izvadila lenjir i nanijela ga na butinu, kao da mjeri koliko će štap prodreti u nju.

- Ovo je veoma duboko.

- Zašto duboko. Zar ti se nikad nije namazalo dupe. Ne vjerujem.

- Naravno da jesu. Ali bolelo je. I ne za 10 cm.

- Neću te povrijediti. Nećete čak ni osetiti ništa posebno. Kao da prdiš.

Lenka se nasmijala i rekla.

- Dobro, razmisliću o tome.

Tu smo završili razgovor. U to vreme razred se vratio iz kafeterije i Lenka i ja smo počeli da se pripremamo za sledeći čas. Kad sam došao kući, mislio sam samo da će se Lenka odjednom predomisliti i da ću opet morati da mučim dupe. Međutim, sutradan, kada je razred otišao u trpezariju, devojčica mi je rekla:

- Slušaj, seti se da smo juče razgovarali. majka mi je još bolesna, nema ko da me vodi. I već želim da se prskam u bazenu. Možete li uzeti ove testove od mene?

Jedva suzdržavam radost i kažem:

- Hajde. Večeras ću pozvati prijatelja u laboratoriju i uzeti ove štapiće od njih. A onda ćemo sutra sa vama odlučiti kako dalje.

- Dobro, samo nemoj nikome reći. Inače ću doplivati ​​do tebe u bazenu i Ne čitajte čudna pisma Prvi dio ti gaćice.

- U redu, uradimo to ovako.

- Samo jedan uslov. Ne treba mi 10 ljepših iznenađenja, švorc ćeš.

- Šta onda želiš?

- Poljubiželj me u obraz.

- Jesi li ozbiljan. upitala sam iznenađeno.

- Da. Ozbiljno!

U mom detinjstvu, ljubljenje sa devojkom je izazivalo samo smeh, ali sam zbog toga da čačkam Lenkino dupe pristao na to. Kod kuće sam odmah našla bilježnicu u koju sam zapisala broj telefona laboratorije i zvala i pitala laboratorijskog asistenta.

- Zdravo. Zapamtite da ste rekli da možete uzeti epruvete za testove. Hteo sam da ga uzmem od prijatelja (ćutao sam da je to prijatelj a ne prijatelj) iz bazena.

-Jesi li razgovarao o tome sa svojim prijateljem. Da li zna kako se uzimaju kulture stolice. Šta je bris zadnjice?

- Da, rekao sam da treba da se umazate. Već sam ga nagovorio.

- Ali onda dođi kad ti odgovara.

- Možete li mi ukratko reći kako da uradim šta ispravno?

- Reći ću ti, naravno. Nema tu ništa komplikovano.

Dogovorili smo se da se nađemo ujutro oko 11. Kada sam stigao, isti laboratorijski asistent me je uveo u istu kancelariju i pitao:

- Prezime i ime tvog prijatelja?

- A-------va Lena.

- Znači ne prijatelj, nego devojka. Vau. Zašto si rekao da si prijatelj?

- Bio sam stidljiv.

- Jesi li siguran da si o svemu razgovarao s njom. Zar mu ne bi bilo neprijatno da ti pokaže svoje dupe?

- Mislim da ne.

- Koliko ona ima godina?

- 9.

Doktor zapisuje upute za analizu i daje mi 4 epruvete sa štapićima unutra. Krajevi štapića bili su lagano omotani zavojem natopljenim nekom vrstom smjese i pričvršćeni u epruvetu čvrsto namotanom vatom.

„Obećao si da ćeš mi reći kako da pravilno uzimam brisove“, upitao sam.

- Da ti bolje pokažem. Evo 4 epruvete. Svi su različiti. Potpisao sam za tebe olovkom i rekao ti odakle da ga nabaviš. N je iz nosa, P je iz zadnjice i tako dalje. Prije upotrebe skinite zavoje. Sad sedi na stolicu.

Laborant je, komentarišući svaki korak, opet čačkao sve moje rupe. Posebno sam pažljivo slušao kako pravilno pokupiti guzu. Rekla je da štapić treba ubaciti polako, usmjeravajući ga prema gore. Za djevojčicu od 9 godina treba ga umetnuti na dubinu od 8-10 cm. Također možete podmazati anus vazelinom prije početka postupka. Na ovaj način će biti manje bolno.

Uzimajući epruvete, trčao sam u školu na lekcije. Kada je razred krenuo na ručak, Lenka i ja smo počeli razmišljati kako da obavimo ispit.

- Dozvolite mi da dođem sutra prije nastave u 12 sati. Zar neće biti nikoga u vašem domu. - pitao sam devojku.

- Ne mogu, majka mi sedi kod kuće sve vreme na bolovanju.

- Onda dođi kod mene kući, nemam nikoga kod kuće.

- Mama me neće pustiti da idem sam do tebe.

- Pa, šta onda?

- Koliko dugo je tamo?

- Pet minuta za sve.

- Zašto to ne uradimo sutra u pauzi za ručak. Još smo sami ovdje u zatvorenom razredu.

- Len, pametan si. Samo se obuci da možeš brzo da se skineš. Nosite farmerke i

džemper koji nosite Koja je cijena_1 šetnju po dvorištu.

- Da.Majka me ne pušta da ovako idem u školu. Zašto ti se ne sviđa školska uniforma?

- Potrebno je dosta vremena da se popneš ispod haljine. I osećaš se neprijatno. I tu još treba pogledati stomak.

- Zašto stomak?

- Tamo testiraju na kožne bolesti. Koristite štapić sa vlažnom vatom da obrišete stomak.

- Vidim, pa ti možeš da skineš haljinu, ja ću ostati u majici i tajicama. I pogledaj stomak. I prilično je lako pokazati svoju zadnjicu.

- A ako učiteljica dođe sa razredom, hoćeš li imati vremena da obučeš haljinu?

- Pa da, u pravu si, treba da razmislimo o nečem drugom.

I onda sam igrom slučaja pogledao svoj dnevnik i primijetio da je u petak naš drugi čas, odmah nakon pauze za ručak, bio fizičko.

- Vidi, Len, u petak imamo drugi čas fizike.

- I šta.

- Čim razred krene, presvući ćete se u sportsku uniformu i onda ćemo sve uraditi.

- Dobro urađeno. - rekla je Lenka milujući me po glavi.

Odlučili smo da odgodimo pregled za petak. Dok je bilo vremena, odlučila sam da isprobam tehnologiju uzimanja briseva na sebe kod kuće kako bih Lenki izazvala minimalnu nelagodu. Izvadivši žičani štapić iz Lenkine epruvete, uvrnuo sam potpuno isti, umotao ga u vatu i počeo eksperimentisati. Kao što su mi uradili na klinici, nagnuo sam se nad stolicu u svojoj sobi, stavio je ispred ogledala da vidim proces, opustio se što je više moguće i počeo da zabijam štap u guzu. Odmah sam primijetio da je najneprijatnije ubaciti omču. Kako je medicinska sestra rekla, sa nagibom prema gore, polako sam ubacio štap 10 cm, uvrnuo ga tamo, a zatim ga polako izvukao. Štap je bio prekriven izmetom, ali nakon nekoliko minuta očajnički sam poželio da idem u toalet. Da se Lenki ovo desilo u školi, mogli bismo zauvijek zaboraviti na varanje u domaćim zadacima.

Izašavši iz toaleta, napravio sam još jedan štap i 30 minuta kasnije ponovio sam postupak.Istovremeno sam pokušao da namažem anus vazelinom. Omča je ušla gotovo neprimjetno i zaista je izgledalo kao da prdim, ali nakon korištenja toaleta na vatu praktički nije bilo izmeta. Sjetio sam se da je, kada su brisali bris na klinici, štap koji mi je laboratorijski asistent izvukao iz zadnjice bio prekriven izmetom. Pa, iz neznanja sam bris smatrao neuspješnim. Uostalom, logično, kakva je ovo analiza stolice ako se nema šta analizirati. Međutim, više nisam htjela ići u toalet.

Morao sam da razmišljam kako da izbacim kakicu i da se posle toga ne serem. Još jednom sam ponovio proceduru oko četiri sata kasnije. Na vatu je bilo dovoljno fekalija, ali nisam htjela ići u toalet, a nije bilo nikakvih neugodnih senzacija osim ugodne hladnoće u guzi. Sutradan sam ponovio eksperiment. Ujutro sam otišla u toalet i prije škole uradila bris. Briz je bio razmazan, nisam htela u toalet, ni u školu, ni posle škole. U četvrtak posle škole prišao sam Lenki i podsetio je da ćemo sutra na testove. Stidljivo sam je zamolio da ode u toalet u 9-10 sati ujutro. S tim, nakon što smo malo popričali, otišli smo kući.

I sada je došao taj dugo očekivani dan. Uzeo sam epruvete, stavio ih u svoju staru napuštenu pernicu, stavio još nekoliko štapića za svaki slučaj, malo vate i tubu vazelina. Sve osim zadnjeg stalo je u pernicu. Sve sam stavio u aktovku i radosno krenuo u školu. Usput sam ipak kupio četiri Kinder iznenađenja da bi Lenka, ako nešto pođe po zlu, bila umirena.

Nakon završetka prvog časa, razred je otišao u trpezariju, a učiteljica je zalupila vratima. Lenka je počela da se presvlači, a ja sam izvadio pernicu i otišao do zadnjeg stola. Tamo nam je bilo najzgodnije obaviti naš “liječnički pregled”. Da nas niko ne vidi sa ulice, zatvorio sam zavese u celoj učionici. Zatim je postavio dvije stolice pozadi.Jedan za Lenku, da sedne i osloni se na njega, pokazujući mi guzicu, a drugi za sebe. Stavila sam list papira na sto, a na njega epruvete, vatu i tubu vazelina.

- Spreman sam. - viknula sam Lenki.

- Čekaj, još se nisam presvukao.

- Mogu li pomoći?

- Zaveži mi patike.

Prišao sam joj, sjeo i počeo joj vezivati ​​pertle. U međuvremenu je obukla majicu. Kada sam završio, podigao sam glavu i rekao, „idi sedi na onu stolicu pozadi.” Odozdo je Lenka delovala tako velika i lepa da sam počeo da se uzbuđujem. Djevojka je na treningu nosila sjajne uske crne pantalone, sivu kinesku majicu i bijele patike.

Posjedavši “pacijenticu” na stolicu, prišao sam joj, uzeo prvu epruvetu i rekao:

- Zabaci glavu. Prvo, hajde da ti namažemo nos!

Izvadivši štapić iz epruvete, počeo sam ga zabijati u nozdrve. Lenka je takođe pažljivo posmatrala proces. Nakon što sam joj čačkao nos, izvadio sam drugi štap i zamolio je da otvori usta i pokaže jezik, što je djevojčica i učinila. Pažljivo sam uzeo bris iz grla, kako mi je doktor pokazao, i uzimajući sledeću epruvetu tražio da pokažem stomak. Djevojka je podigla majicu i otkrila ravan, tanki stomak, a ja sam seo na stolicu i počeo da je brišem. Osjećala se škakljivo i hladno od trljanja štapom i mokrom vatom. Pošto sam joj potpuno obrisala stomak, bez pitanja, povukla sam elastičnu traku njenih pantalona i gaćica i tamo počela da se brišem. Lenka je malo pocrvenela od mog bezobrazluka, ali ja sam se trudio da ne gledam u njene gaćice da je ponovo ne osramotim.

“Pa, sad mi daj svoje dupe.” rekla sam ozbiljnim glasom.

Lenka je, sve više i više zabrinuta, polako okrenula leđa, skinula gaćice, a zatim se sagnula i rukama raširila zadnjicu. Po prvi put, moje oči su bile izložene prizoru devojačkog dupeta sa svim njegovim tajnama.Naravno, bio sam veoma zabrinut, ali sam se trudio da zadržim ozbiljan izgled prijatelja koji pomaže svom prijatelju da se podvrgne neprijatnom lekarskom pregledu. Da bih rukama stisnuo svoju zgodnu drugaricu iz razreda, rekao sam joj:

- Stavi ruke na stolicu, sam ću ti raširiti dupe!

Za početak sam rukama raširio njenu tanku zadnjicu i bolje pogledao rupu. Inače, izgledala je manje od mene. Očigledno je zato Lenka mrlje povezivala s bolom. Da malo otupim proceduru, uzeo sam pamučni štapić s vazelinom i počeo njime brisati anus. Djevojci je to bilo jako neugodno, ali meni je jednostavno bilo muka od preuzbuđenja.

Završivši brisanje, stavio sam uprljanu vatu na sto i posegnuo za mazalom, a Lenka je, ne shvatajući šta nije u redu, već počela da oblači pantalone.

- Kuda ćeš, ja još ništa nisam uradio. Ovako sam ti olakšao patnju. - viknula sam.

Lenka je opet nevoljko spustila pantalone i sagnula se na stolicu.

- Opusti stomak i spremi se, sad će biti malo neprijatno. Da li si spreman?

“Uh-ha.” zamišljeno je odgovorila Lenka.

- Stavljam ga.

Ponovo sam prstima lijeve ruke raširio djevojčinu zadnjicu i počeo polako da ubacujem komad željeza u guzicu djevojčice, gledajući kako se njena rupa širi pod pritiskom žičane omče. Ruke su mi se malo tresle od preuzbuđenja. Kao što mi je doktor uradio, prvo ga je zabio ne duboko, a zatim spustio kraj štapa dole i polako ga zabio duboko ispod do oznake koju sam napravio, nakon čega je pažljivo uvrnuo komad gvožđa unutar kundaka i počeo da izvuci ga. Lenka je pažljivo pogledala između nogu, šapćući stenjanje u nos, a ja sam u međuvremenu potpuno izvukao štap i rekao:

- Sve. Besplatno. Sedite za stolom tri minuta.

Lenka je otišla i sela, a ja sam počeo pažljivo da joj pregledam bris.Očekivano, vata i omča su bili prekriveni izmetom od kojeg mi je od preuzbuđenja išao blagi miris. Štaviše, miris je delovao prijatno. Ili zato što je devojčica, ili zato što sam toliko dugo čekala da mi se želja ostvari.

Pogledavši medicinski instrument, stavio sam ga u epruvetu, sve na brzinu pospremio u istu pernicu, bacio papir za posteljinu i prljavu vatu kojom sam obrisao zadnjicu i otišao do našeg stola. Sjedajući iza nje, stavio sam pernicu u aktovku i počeo ćaskati sa Lenkom. Onda me je podsetila na obećanje. Nisam imao izbora nego da se saberem i poljubim je. Kada su moje usne dotakle njen obraz, odjednom mi je bilo prijatno. Nisam o tome razmišljao tih godina, ali mi je bilo još prijatnije nego kad sam čačkao po njenom dupetu. Čak sam zamolio Lenku da mi dozvoli da je ponovo poljubim. Od tada, kad god smo se sreli sami, uvek smo razmenjivali poljupce.

Onda sam se sjetio Kinder iznenađenja i rekao:

- Len, iako si me zamolio da mi ništa ne kupujem, ipak sam ti doneo ovo.

Vadim četiri čokoladna jaja iz aktovke i dajem joj ih. Devojka je počela da bude skromna, ali ja sam insistirao:

- Ti si prva devojka koju sam video golu. Video sam koliko si zabrinut. Uzmite, zaslužili ste!

Zatim je Lenka uzela poklon i stavila ga u svoju aktovku. Otvorili smo jedno jaje i podijelili kriške čokolade na pola. Kada se otvorilo samo iznenađenje, Lenka je zacvilila od oduševljenja:

- Dugo sam sanjao da pronađem ovu igračku. Hvala ti. Ti si pravi prijatelj!

Lenka me ponovo poljubila. Onda je razred došao sa ručka i otišao na fizičku obuku, a ja sam se pravio da sam zaboravio sportsku uniformu. Onda smo presreli preostala 3 časa, srećni, ali smo se trudili da se ne sećamo šta smo radili na pauzi posle prvog časa, da se ne uzbuđujemo.Uveče nakon nastave sam te iste epruvete donio u laboratoriju. Nakon ovog trenutka, Lenka i ja smo počeli mnogo više da komuniciramo, često smo šetali, išli u posete i pomagali jedni drugima koliko smo mogli. Prestao sam da se plašim i naučio sam da se družim sa devojkama. Naravno, zaista sam želeo da ponovo zakopam u njeno mršavo dupe, ali sam se plašio da to ponudim; nisam želeo da rizikujem svoje prijateljstvo s njom.

Međutim, kada se približilo vrijeme za novi pregled, ona je sama predložila da od nje uradim testove. Kao, mi smo prijatelji, sve ste već videli od mene, ne vidim smisao da stojim u redu u laboratoriji. Svakako sam bio sretan zbog ovoga. Počeo sam ponovo zvati laboratoriju, otrčao u kliniku po epruvete, a onda u školu. Odabrali smo Odmor na dachi za procedure. Ovog puta Lena je pristala da u školu dođe u farmerkama kako ne bi čekala petak. Kao i tada, stidljivo sam je zamolio da ode u toalet rano ujutro. Kao i tada, uzeo sam svoju staru pernicu i spakovao detalje u nju i otišao u školu. Sedeli smo do kraja časa, ali smo na kraju lekcije imali problem. Jedna djevojčica Alinka je prišla učiteljici i rekla da je boli stomak i da neće ići u kafeteriju, već će sjediti sa nama u učionici. Naravno, takav poklon za nas nije bio nimalo dobrodošao. Iako je Alinka bila jedna od Lenkinih najboljih prijateljica, Lenka se ne bi usudila da joj to bez razloga pokaže. Počeli smo da razmišljamo šta da radimo. Ponudio sam da odgodim procedure za sutra, ali Lena nije htjela. Razred je, osim nas troje, otišao na ručak. Učiteljica koja nas je iz nekog razloga uvijek zatvarala u kancelariju, ovoga puta to nije učinila.

Lenka je pozvala Alinku i rekla joj:

- Slušaj, Vova i ja treba da razgovaramo oko pet minuta u poverenju. Možeš li izaći

iz razreda i stanite ispred vrata, a ako dođe u naš razred, pokucajte 3 puta na vrata i zadržite pola minute.

- Kakve to tajne imate koje ne želite da mi kažete?

- Nije bitno. I nemojte ni pomišljati da uđete bez kucanja.

Alinka je nešto sumnjala, ali je izašla iz kancelarije i zatvorila vrata. Kako se ne bismo raširili po razredu, odlučili smo da sve radimo za našim stolom. Brzo sam izvadio pernicu sa epruvetama, izvukao epruvetu iz nosa, zamolio Lenku da stane ispred mene i zabaci glavu unazad. Protrljao sam jednu nozdrvu, pa drugu. Pokušao sam da ubacim štapove dublje, ali kako ne bih stvarao nelagodu djevojčici. Onda me zamolio da otvorim usta i isplazim jezik. Stao sam na prste da pogledam Lenkina usta. Nisam rizikovao da ga stavljam duboko u usta, malo sam ga protrljao i vratio epruvetu u pernicu.

Helen je bila u žurbi. Dok sam čačkao po nosu i ustima, ona je skinula stomak i otkopčala pantalone. Očigledno, kao i ja, nije baš vjerovala Alinki. Da brzo obrišem stomak, zamolio sam da odmah spustim gaćice. Lenka je, očigledno posramljena, udovoljila mojim zahtevima, čak je i prenisko spustila gaćice. Sjeo sam na stolicu za stolom i počeo da brišem stomak velikim pamučnim štapićem sve do usana, fokusirajući pažnju između nogu.

Nakon što sam završio sa stomakom, zamolio sam Lenu da se nasloni na susedni sto i spusti pantalone, što je ona odmah pomalo nervozno i ​​uradila. Kao i uvek, raširio sam joj zadnjicu i pregledao anus, toliko me privuklo, ali je počela da me požuruje:

- Hajde brzo, nemamo vremena pa ubaci, nema potrebe da brišeš kao prošli put, nemamo vremena.

- Dobro, opusti stomak. Ali će boljeti malo više. Da li si spreman.

- Hajde.

- UREDU.

Uzeo sam štap iz epruvete i polako ga ubacio u Lenkinu ​​rupu. Odmah je uslijedilo:

- Oh!

“Budite strpljivi malo.” promrmljala sam.

Nakon što sam dublje ubacio dauber, okrenuo sam ga unutra kao i obično i polako ga izvukao. Gledajući kakicu razmazanu po štapiću, ja sam je stavio u epruvetu, dok je Lena obukla pantalone. U to vrijeme Alinka je ušla u učionicu bez kucanja. Naravno, brzo sam stavio epruvete u pernicu, a Lenka je povukla pantalone, ali Alinka je ipak videla i rekla:

- Šta to radite?

Sjedimo li zajedno. pocrvenjevši, šutimo. Onda Lenka kaže:

- Zamolili smo te da ne ulaziš a da ne kucaš, kakve ti veze ima šta mi ovde radimo, stvarno si me izneverio.

- Izvini.

- Nije mi žao.

- Pa, šta si ti uopšte radio ovde. Da li ti je Vovka dao injekciju u zadnjicu?

Ovdje sam se pridružio njihovom razgovoru:

- Da, dao sam injekciju.

- Za što. - pitala me Alinka.

A onda je pocrvenela Lenka odlučila da svojoj drugarici kaže istinu:

- Vova mi je uzeo bris sa zadnjice. Moramo ih izvoditi svakih šest mjeseci za bazen.

- Da. - rekla je Alina.

- Vova, pokaži joj epruvete.

Nevoljno vadim svoju pernicu, otvaram je i pokazujem epruvete sa štapićima u njima:

- Evo vidite. Prepoznajete li ove uređaje. Je li vam zadnjica bila podmazana u posljednje vrijeme?

- Pa, davno, pa šta?

- Vidite, u ordinaciji ima puno ovih epruveta sa štapićima.

- Pa, vi ste stvarno.

Onda naiđem na pamučne štapiće koje za svaki slučaj stavljam u pernicu. Izvadim ih i kažem Alinki:

- Rekli ste da vas boli stomak, da uzmemo bris i od vas. Odjednom imate crve.

Alinka je problijedila od iznenađenja, a Lenka je, naprotiv, bila ranjena:

- Hajde stvarno da ti mazemo guzicu, Alin. Neće boleti.

Lenka je već ispružila ruke da skine Alinke pantalone, ali je pobjegla vičući „Nemoj. Sta nije u redu".

Generalno, kada su se svi smirili, Lenka je rekla Alinki da ćuti o tome, inače ćemo joj skinuti pantalone. Nakon nekog vremena, razred se vratio sa ručka i ponovo smo počeli da grizemo granit nauke.

Tako mi se ostvario najsjajniji san iz djetinjstva. Istina, već sam želio mnogo više utisaka, jer je bilo toliko lijepih djevojaka u blizini. I zamišljao sam sve redom u svojim erotskim fantazijama. Zamišljao sam kako predamnom poslušno skidaju svoje moderne i blistave suknje, šortsove, gaćice i gaćice, a ja raširim njihove polovice i duboko zabijam svoje medicinsko koplje između njih u njihov meki, lijepi trbuščić. Nešto kasnije moje fantazije su se počele ostvarivati, ali to je druga priča.