Oleg dio 4

Rođena sam i odrasla u porodici sa niskim primanjima, majka radi kao medicinska sestra u bolnici, a otac je obućar u radionici obuće. Uvijek nije bilo dovoljno novca, često sam bio bolestan i fizički zaostajao za svojim vršnjacima u razvoju, bio sam najmanji u razredu.

Osim toga, sa 18 godina dijagnosticirana mi je skolioza. Nije bilo novca za ozbiljno liječenje, ljekari su preporučili hipoterapiju - liječenje jahanjem. Pokazalo se da su i časovi u konjičkom klubu izvan naših mogućnosti. Mama se sjetila da imaju veliku štalu u selu, pozvala je roditelje i saznala da je štala sačuvana, samo što sada nije kolektivna nego privatna, a oni nisu znali šta se tamo dešava.

Mama je odlučila da ode sa mnom na selo na cijelo ljeto. Čak i ako jahanje ne uspije, život Sastanak sa g selu će i dalje biti od koristi. Oca smo ostavili kod kuće na čuvanje komšinice, tetke Zine, čiji je muž, vozač kamiona, na duže vreme nestajao na putovanjima, a često je menjala mamu kao supruga u poseti. Mama radi kao noćna sestra na traumatološkom odjelu bolnice, ima dovoljno seksa na poslu.

Do našeg sela smo došli bez ikakvih incidenata sa autobuskim transferom. Sačekali su nas baka i deda i odmah seli za sto, istovremeno razmenjujući novosti. Mama mi je pričala o mojim bolestima.

„U redu je, odmah će mu biti bolje“, optimistično je uveravao deda, „hrana nam je zdrava, vazduh čist, kozu čuvamo, kozje mleko zdravo“. Sashok, voliš li kozje mlijeko?

„Da, nikad nije probao“, odgovorila mi je majka, „ali hoće li to ići kod konja?“ Prepisana mu je hipoterapija i tretman jahanja.

- O tome treba pregovarati u štali. Ovdje skoro da i nema lokalnog stanovništva.Otkupljene su skoro sve gradske kuće, izgrađene vikendice, uz rijeku s obje strane pansioni, odmorišta, dječji kampovi. Oni jašu konje za novac; bogati ljudi tamo održavaju svoje lične vožnje. Neki konji se uzgajaju za meso, a konjsko meso se dodaje nekim vrstama kobasica. Idite sutra i razgovarajte, ali pogodite šta, skupo je. Gdje ćeš spavati. Može biti u kući ili u pomoćnoj zgradi. Dolje je koza i kokoši i patke, a iznad njih je sjenik. Tamo nema sadržaja, a do tamo se treba penjati merdevinama, ali vazduh je svež i prijatan miris sijena.

„Naravno, na seniku, zaista, Saška“, odlučila je moja majka, „gde još da udišemo takav vazduh?“

- Tamo ima puno prostora. „Tu napraviš sebe i Sašenku starim ćebadima, a odozgo staviš čisto rublje“, savetovala je baka, „već je teško da ja i deda uđemo tamo“.

Do večeri se kupalište zagrijalo, prvo smo se prali djed i ja, pa majka i baka. Poslije večere smo gledali TV i popeli se na sjenik. Mama je napravila dva mjesta za spavanje na različitim krajevima sjenika, a mi smo otišli u krevet. Odlično smo se naspavali. Baka nas je nahranila, a mi smo krenuli u štalu, koja je bila udaljena oko kilometar. Konji su pasli u velikom ogradu ograđenom motkama, a dva čovjeka su čistila štale. Mama je prišla starijoj, pozdravila i, pokazujući na mene, ispričala mi o mojim tegobama i šta su nam doktori savjetovali.

- Imate li nekog mirnog konja kojeg bi mogao jahati pola sata dnevno.

- Zapravo, ove procedure se rade pod nadzorom posebno obučenih instruktora i koštaju mnogo novca, a djecu i odrasle samo vodimo u pansione i kampove.Osim toga, brinemo o privatnim konjima, koje jašu sami vlasnici.

„Mogu da zamislim kako se to radi, ali nemamo novca za to“, odgovorila je moja majka, „pa Oleg dio 4 o pojednostavljenoj verziji“. Ako vaš sin jaše nekog mirnog konja, vidjet ćete da će mu to dobro doći.

- Šta je od toga za nas. „Sada, ako platiš u naturi“, predložio je, pažljivo gledajući moju majku od glave do pete.

- Plakaću, nećeš se kajati, samo pomozi sinu.

Čovjek je ušao u tor i izveo niskog, šarenog sivog konja. Dao mi je parče hleba.

"Uhvati ular jednom rukom, a drugom joj daj hleb", rekao mi je, "ne tako, na otvoren dlan." Ne boj se, neće te Pranje 1 dio je usnama pažljivo uzeo hleb od mene.

“Sada je mazite, nježno počešite iza ušiju, sprijateljite se s njom.” Zove se Zorka. Drži je, ne puštaj je, a ja ću otići da joj donesem uzdu i ćebe. Jahat ćete bez sedla kako biste osjetili kako se konj kreće.

Počeo sam da mazim konja, ona je mirno shvatila moje postupke, a kada sam počeo da je češkam iza ušiju, čak je nagnula glavu prema meni.

„Sutra joj uzmi malo hljeba i šećera“, savjetovala mi je majka.

Mladoženja je došao, bacio ćebe na Zorku i zamenio ular uzdom. Stavio me je na konja i dao mi uzde.

- Ići ćeš u šetnju. Ako stane, povucite uzde ili petama udarajte bokove. Vozite se oko ograde i štale, ne idite predaleko. Da vidimo koliko krugova možete napraviti za pola sata. Pa, idemo”, udario je dlanom o zadnjicu konja.

Krenuo sam oko padoka.Kapije štale sa obe strane su bile otvorene, a kada sam vozio okolo i sustigao ih, video sam da se u jednoj tezgi čovek koji me je poslao na put jebao moju majku u psećem stilu, a drugi je stajao pored njega bez pantalona sa kolcem koji viri.član U drugom krugu, prvi čovjek je već čistio, a drugi mladoženja je pilao majku. Za pola sata sam prošao šest krugova i to je bio kraj mog tretmana jahanja ovog dana. Mama me je čekala u štali, u rukama je držala gaćice zgužvane u loptu. Odvezao sam se do nje.

- Da li ste voleli da jašete Zvezdočku. - ona je pitala. - Dole, sad će ti čika Feđa pomoći.

„Znači, postao si konjanik“, reče Fjodor, pomažući mi da siđem s konja, „dođi sutra. Ako odem negde, Paška će sve srediti. Svidjela nam se i tvoja majka, sačekaćemo.

Otišli smo kući.

- Pa, jesu li ti dozvolili da jašeš konja. - pitala je baka. - Skupo, pretpostavljam?

„Besplatno, osim ovoga“, odgovorila je moja majka, pokazujući joj zgužvane gaćice.

- Bravo, Valjuša, platio sam svojom pičkom. Samo nemoj reći svom ocu, reci mu da su sažaljevali Sašenku. Sad idem da operem veš, daj da ih bacim u auto. Ako još treba nešto da operete, ponesite i to. Val, tamo su dva mladoženja, jesi li ih dao obojici?

- Mama, kakva je to razlika tebi?

- Da, samo sam radoznao. Nekada su me i muškarci gledali.

“Oboje, gaćice su vam natopljene, ne može se toliko.”

Počeli su da spremaju ručak, a nakon ručka mama je otišla da se odmori, a ja sam otrčao do rijeke.

“Sash, idemo u šetnju uz rijeku”, predložila mi je majka uveče, “hajde da udahnemo malo čistog zraka.” Vrijeme je tako divno.

"Naravno, idite", odobrila je baka ovu odluku, "ovdje je mirno, ako ima huligana, to su samo pijani posjetioci."

Sišli smo do rijeke i krenuli prema vikend naselju. Ubrzo smo naišli na malu kompaniju. Na obali, među grmljem na proplanku, trojica mladića pekla su ćevape. Tačnije, jedan se pržio, stajao pored roštilja, a druga dvojica su sjedila na raširenim ćebadima, na kojima su stajale flaše i grickalice, uglavnom zeleni luk, krastavci, paradajz i kobasica.

„Dobro veče“, pozdravila je majka, „kako prijatan miris dolazi iz tvoje friteze.“

- Dobro veče. Ovo je roštilj koji smo sami napravili. Danas je Viktorov rođendan, pa smo odlučili da ga na ovaj način proslavimo nakon posla. Viktor je onaj na roštilju, ja se zovem Vadim, a treći Igor. Pridruži nam se.

- Šta pričaš, nezgodno je, a osim toga, nemamo dar.

- Pa, niste znali za ovaj istorijski događaj. A poklon će biti da ćete ukrasiti naše dosadno muško društvo. Kako god želite da se zovete.

- Zovem se Valja, a ovo je moj sin Saša.

- Sedite gde god vam je udobno. Viktore, dva najlepša i najsočnija ćevapa za naše goste.

- Ne podučavaj naučnika. Još pet do sedam minuta i biće spremni.

- Onda predlažem prvu zdravicu rođendanskom dečku. Igore, daj još dve stotine komada. Žao nam je, nismo ponijeli servis, koristimo čaše za jednokratnu upotrebu. Koja pića preferirate. Tu je konjak, suho vino i mineralna voda. Kod nas Igor pije samo suvo vino.

- Moj sin još nije odrastao za ozbiljno piće, za njega, ako je moguće, mineralnu vodu, a za mene malo konjaka.

Pili smo za slavljenika i jeli kobasicu i povrće. Ovdje su stigli ćevapi i pokazali su se vrlo uspješnim. Pili smo za prelijepe dame.Muškarci su rekli da su bili na sabatu, a tokom odmora ugovorili su završetak izgradnje vikendice, pogotovo što su dvojica građevinski inženjeri.

“Žene su kod kuće, djeca su mala, nema dovoljno novca, ali ovdje su ponudili dobar novac.” Samo treba da nađemo vremena za odmor, pa radimo po ceo dan, bez slobodnih dana.

Popili smo još, Igor je uzeo gitaru i počeo nešto da joj peva, a Vadim i Viktor su seli sa majkom. Viktor je počeo da je miluje po grudima, a Vadim je stavio ruku ispod njene haljine. Mama se samo nasmijala.

„Igore, stavi ćebe ispod onog žbunja, da ga ne vidiš sa staze“, zapovedi Vadim. - Valechka je već mokra, nemojmo odlagati proces. Valja, idemo na ćebe, Legende o Lady Evelini 5 dio lezi, sami ćemo skinuti gaćice. Otkopčajmo ogrtač. Noge su malo šire. Imajte na umu, ja sam prvi, inače ću to uskoro pustiti.

Vadim je skinuo pantalone zajedno sa gaćama i, dok mu je kurac virio, legao je na majku i pomerio zadnjicu. Minut kasnije, mama je zastenjala i podigla noge širom raširenih i savijenih u koljenima. Viktor je stajao kraj njega potpuno gol, držeći rukom njegov istureni penis. Čim je Vadim došao u konvulzije, Viktor je zauzeo njegovo mesto, a Igor je počeo da se svlači. Mama je stalno stenjala, a Viktor dugo nije mogao da svrši. Konačno je zario lice u majčin vrat i brzo pomaknuo zadnjicu.

„To je to, donesi neku krpu, treba da je obrišemo“, rekao je Igoru.

Igor je doneo neku krpu, obrisali su mu mamino međunožje, Igor je legao na majku i pomerio zadnjicu. Zatim su nastavili gozbu.

„Valečka, toliko si nam ukrasila praznik, predlažem da pijem za našu uobičajenu damu“, rekao je Vadim.

- Hvala ti. „Ti piješ, ali meni je dosta“, odgovorila je moja majka, „već si dovoljno ulio u mene“. Koliko dugo ste ovdje.

- Predajemo imovinu u petak i odlazimo. Odmor je gotov. Valechka, ti dođi ovamo sutra u isto vreme, a ako se vreme pogorša, idi u onu kolibu tamo. Već smo završili s tim, sada završavamo kupatilo. Hajde da se okupamo zajedno u parnom kupatilu poslednji put.

- Dobro, nagovorili smo te. A sada je vrijeme za nas. Sine, idemo kući.

Pokušala je da ustane i zamalo nije pala.

- Previše sam popio.

- Valečka, ispratićemo te. Igore, ti ostaješ glavni, a mi smo otišli da ispratimo Valečku.

Vadim i Viktor uhvatili su moju majku za ruke i krenuli smo prema kući.

Sutradan smo majka i ja ponovo otišli u štalu. Zatekao sam Zorku u ogradi, nahranio je hlebom i šećerom, a ona je poslušno otišla sa mnom u štalu, gde je majka razgovarala sa Fjodorom i Paškom.

„Saša, malo kasnije ćeš jahati Zorku“, upozorio me Fjodor, „prvo će Zorka smiriti Ogonjoka“. Ovdje imamo dva rasna pastuha, ovo je privatno vlasništvo, šetamo ih odvojeno. Treba ih povremeno oslobađati od sjemena, inače postaju nasilni.

Zauzdao je Zorku, odveo ga do ograde kojom je bio ograđen konjski obor, i zavezao uzde za prečku. Zatim su izveli visokog pastuha iz štale, držeći ga za duge uzde s obje strane. Pastuh je, primijetivši Zorku, pojurio prema njoj, a ispod njegovog trbuha pojavio se penis koji se postepeno povećavao. Prebacio je prednje noge preko Zorke i Miš bjesomučno da svojim članom traži ulaz u vaginu. Fjodor mu je pomogao, a član je ušao u Zorku do kraja. Pastuh trznu zadnjicom uz piskanje, a onda zaćuta i nepomično visi na Zorki. Konačno je sišao s nje, penis mu je iskočio iz njene vagine i visio kao debela kobasica. Iz njega i iz Zorke potekla je sperma. Pastuha su vratili u štalu i ubrzo ste doveli drugog.Ovaj je bio vrana sa bijelim tragom na čelu. Prebacio je i noge preko Zorke i odmah je batinu zabio u nju do kraja. Inače se proces ponavljao. Zatim je i on odveden u štalu.

"Sada jaši u svoje zdravlje", rekao mi je Fedor, "vaša Zorka je obavila svoj posao."

Pokrio ga je ćebetom, podigao me na njega, odvezao ga i dao mi uzde.

- Da li ti se svidela emisija. – pitao je majku.

- Spektakl je veličanstven, čak sam se i smočio. Jadna Zorka, uzela je takve batine u sebe, neka sad legne i odmori se.

- Naprotiv, bila je nabijena energijom, toliko joj je ubrizgano biološki aktivne supstance. Vrijeme je da i mi to uradimo. Tamo je Paška sagradio gredicu, sad ćeš se na njoj bičevati kao kraljica.

Vozio sam se okolo, a Fjodor i Pavel su radili na mojoj majci na krevetu. Uveče je mama otišla u posjetu jučerašnjim građevinarima, a svi dani do petka bili su Skanda dio 3_1 jedni drugima. U petak smo mama i ja otišli da se oprostimo od građevinara. Mami su poklonili buket cvijeća, flašu konjaka i veliku kutiju čokolade.

- Valechka, zahvaljujući tebi, sa zadovoljstvom ćemo pamtiti ovaj koven. Možda se sretnemo sljedeće godine.

Pozdravili smo se kao porodica. Kod kuće su pokazali svoje darove i priredili malu gozbu za vreme ručka. Odrasli su malo popili, baka i djed su se zabavili i počeli pričati.

Mama je počela menstruaciju, a jašeći Zorku četiri dana sam gledala kako mama popuši Fedoru i Pašku. Sjela je na krevet, a oni su se smjenjivali, stajali ispred nje sa spuštenim pantalonama, gurajući joj glavu na svoje članove. Onda je sve išlo po starom.

Uveče smo majka i ja šetali obalom udišući vazduh.

„Možda će nas neko drugi počastiti roštiljem“, rekla je s nadom.

Nailazili smo na ljubitelje roštilja, ali grupe su bile mješovite, najčešće porodične, i nismo se uklapali u njih.

Djed se požalio da je pod u ulazu truo i da su mu potrebne daske, ali sada je građa jako skupa.

- Imate li u blizini gradilište na kojem bi mogle biti takve table. - pitala je mama.

- Na rubu sela, skoro tik uz šumu, gradi se velika kuća. Zidovi su tek postavljeni, što znači da će podovi uskoro biti postavljeni. Tamo radi ekipa iz Bjelorusije, žive u štali.

-Zapisujete koje daske su potrebne, koje debljine, dužine i koliko ih je potrebno. Pricacu sa graditeljima.

Sutradan nakon vožnje Zorkom, moja majka i ja smo otišli da tražimo ovo gradilište. Bio je udaljen oko kilometar i po. Tamo je radio tim mladića. Mama je pitala ko je najstariji i prišao je zdepast muškarac od tridesetak godina.

“Zdravo, ovo su daske koje nam trebaju”, rekla je moja majka, pružajući komad papira, “pod u hodniku je istrunuo.”

- Skoro kocka sa dostavom koštaće više od tri hiljade.

- Nema para, tražimo druge opcije.

- Ne, i nema suđenja, koje druge opcije mogu biti?

- Živite ovde bez žena, mogu da odradim ovu sumu, da tako kažem. platiti u naturi.

Čovjek je pažljivo pregledao svoju majku od glave do pete.

- Samo sačekaj, konsultovaću se.

Ušao je u kuću i pozvao tamo ostale građevinare. Razgovarali su o nečemu, a onda počeli da gledaju kroz prozore i vrata i da gledaju svoju majku.

- Ima nas šestoro, možeš li da izdržiš. – upitao je čovek kada se vratio.

- Mogu to da podnesem i bićete zadovoljni.

- Radimo po ceo dan, ovo možemo samo uveče. Koliko možete uzeti odjednom?

- Dva ili tri.

- Nećemo vas previše naprezati, doći ćemo dva po dva. Sjedište je ovdje?

- Sin i ja spavamo na seniku, nikome ne smetamo.Istina, morate se popeti do nas pomoću ljestava.

- Nije problem. Imamo suv zakon, a za trezvenog mladića penjati se stepenicama do željene žene je romansa. Zarobljeni strašću_1 da dođem do tebe?

- Možete pratiti put uz kuće, udaljen je oko kilometar i po. Kako se vikendice završavaju, prva kuća je naša, broj šezdeset i dva. Bolje je pratiti stazu iz vrtova, jer će biti manje znatiželjnih očiju. Tamo imamo kapiju, vezaću neku svetlu krpu na nju.

- Nisi lokalni, koliko ćeš biti ovde?

- Do kraja ljeta. Roditeljima sam došao zbog sina, njegovo zdravlje je loše, ali ovdje je atmosfera zdravija nego u gradu.

- Platićete pre odlaska, zar vas to ne plaši?

- Ne plaši me. Hajde da se odmah dogovorimo da kada imam prirodne pauze, da li ipak na neki način zadovoljiti vaše potrebe?

- Ništa ne duguješ, a mi nismo perverznjaci. Uradićemo to na obostrano zadovoljstvo. Ploče ćemo isporučiti u tri etape tako da bude neprimjetno. Za tri dana narudžba će biti završena.

- Hvala vam puno, rešiću to.

- Kako se zoveš?

- Valentina.

- Ja sam Vladimir, a ostale ćeš postepeno upoznavati. Do sutra.

Sledeće večeri, kada sam se već spremao za spavanje na seniku, Vladimir i još jedan čovek su na kolima doneli paket podnih dasaka.

“Tata, uzmi građu, gdje da je staviš”, viknula je majka djedu.

Počeo je da se buni, a daske su odvučene u štalu.

“Momci, možda po pet kapi, sad će baka spremiti užinu”, predložio je.

- Tata, imamo suvi zakon. Sutra donosimo sledeću seriju, sve ćemo transportovati za tri dana. Možete sami da obradite pod, inače ćemo vam pomoći.

- Mogu da podnesem, bio sam stolar kad sam bio mlad.

„Tata, ti idi, i ja ću se rasplakati“, pitala je mama, „idemo, pokazaću ti naše imanje“. Moj sin i ja imamo stan iznad kokošinjca. Dozvolite mi da vas upoznam s njima jednog po jednog. Prvo, Vladimire, kako se zoveš?

- Oleg, u redu je govoriti na "ti".

- Oleg, ti sedi ovde na klupi, a kad Volodja siđe, ustani. Tamo nemamo svetla, vodiću te za ruku.

Mama i Volodja popeli su se na sjenik.

- Evo, za mnom, Saška spava levo. Skini sve, samo moram da skinem ogrtač. Dođi meni. Vau, priroda te nije povrijedila. Pomazi mi pukotinu. Daj da ti raširim noge. Zabio ga, malo više, tiho, guranjem, i on je ušao. Pusti me da podignem noge. Kreni, dublje, kako je dobro.

Tada su se čuli samo šamari golih tijela, majčino jaukanje i teško muško disanje. Kada su završili, Volodja se petljao oko oblačenja, zatim je sišao niz stepenice i Oleg je zauzeo njegovo mesto. Sve se ponovilo i nije se promijenilo dok nismo otišli. Ujutro sam jahao na Zorki, a mama je ugađala mladoženjama, a uveče je došlo nekoliko građevinara kojima je mama dobrovoljno plaćala građevinski materijal.

Krenuli smo u subotu. Ujutro sam jahao na Zorku, a majka je umirila mladoženja, pa otišla da se pozdravi sa neimarima i dugo se nije vraćala odatle. Potom smo ručali i poslijepodne krenuli kući. Stigli smo uveče.

"Hajde da obradujemo tatu", rekla je mama, "nećemo zvati."

Otvorila je vrata svojim ključem, tiho smo ušli u stan, presvukli se u papuče i otišli u spavaću sobu. Mama je upalila svjetlo i vidjeli smo da tata oduševljeno jebe našu komšinicu Zinu na krevetu. Otišli smo u drugu sobu. Otprilike pet minuta kasnije pojavio se tata u kratkim hlačama, a za njim teta Zina, koja je žurno zakopčavala svoj ogrtač.

„Dobro došli“, rekao je tata.

„A mi smo te očekivali sutra“, dodala je teta Zina.

- Je li tvoj Zhenya opet na letu. - pitala je mama.

- Kod kuće, gledam TV. Rekao sam da moram kod drugarice. Valjuš, pripremio sam prvo i drugo tamo, pa ću sada tebi i Saši dati večeru.

- Nema potrebe, Zin, sami to radimo. Hajde da se prvo operemo pa da jedemo. Idi, inače ćeš nedostajati tvom mužu.

- Val, jesi li uvrijeđen. Sami ste to tražili.

„Ništa me ne vređa, samo sam umoran od puta.” Zahvalna sam vam, moj mužić je tako srećan.

- Dobro, idem, ima hrane u frižideru.

- Saška, izgleda da si odrasla. Jeste li jahali konje. - pitao je tata.

- Jahao sam. Zorka i ja smo se toliko sprijateljile da je bilo šteta otići.

- Kako su tvoji roditelji. – okrenuo se majci.

- Sve je uredu. Dobro je da se još sutra možete odmoriti, inače sam jako umoran. Idemo rano spavati danas. U ponedjeljak će bolesnici ponovo na posao u potoku.