U Oksanki dodirljiv

Egorka i ja smo Saobraćajna nesreća svoje greške, namazali se briljantnom zelenom, prekrili se zavojima, i ja sam odlučio da prošetam Moskvom sa njim. Egorka je pristala i otišli smo.

Prva 4 sata se nije bunio, dok smo čekali autobus za najpoznatiji restoran, Egor se pritiskao uz mene, bio je nekako nervozan.

“Kada ćemo stići?” upitao je.

-Za 20 minuta. I šta?

-Ništa.

Stigli smo. Sjeli smo Kazna i iskupljenje 1 dio sto. Bilo je puno molekularnih jela. Naručio sam Jegoru sladoled od vina i gomilu drugih hemikalija.

Egor je pojeo svoj sladoled i nakon nekog vremena.

-Upravo sam.

-Gdje ideš?

- Želim da napišem.

“Budite strpljivi za mene, molim vas.” upitala sam. Trebao si mu vidjeti oči.

-Šta će mi se jebote dogoditi zbog ovoga?

-Ja. ja ću ti popušiti.

-Uredu onda.

Mi, odnosno ja sam završio s jelom i otišli smo. Bilo je 7 sati u našim šetnjama. Egor je kukao da to jako želi, ali ja nisam obraćao pažnju. Bilo je već skoro 20 sati, a obično je u ovo vrijeme moja majka dolazila u hotel. Nemoguće je da vidi Jegora i mene, inače bi ga živog kastrirala.

„Prokletstvo, već je 8. Idemo kući, sad će mama doći, ili će te odmah ubiti, ili curo.” Odveo sam Jegora kući.

-Ja. Stići ću tamo. Vidi, makdak. - rekao je Jegor.

-Ne, samo budi strpljiv, da li je teško. Imaš skoro 22 godine i ne možeš da izdržiš ni 10 minuta.-Vukla sam ga kao malog, da budem iskrena, bila sam jako uzbuđena kada dečko hoće u toalet, i imala sam sreće . Hteo sam da vidim kako se Jegor piški, pa sam ga mučio.

-Slušaj, pusti me brzo u ovaj park.

-Ne, budi strpljiv.

-ja.

-Ne.

Egor me zaustavio i napravio pseće oči.

-Pa, biću brz, molim.

-Ne, evo nas, sačekaj 3 minuta.

-Dobro, doviđenja, drvo i grmlje.

-Sranje. Mamin auto. To je to, ti sjedi ovdje, ja ću otići reći mami da čeka u restoranu, a ujedno ću Samo rob pričati o tebi. I dok ne dođem po tebe, nemoj ni pomisliti da pišaš po zidu. Da li razumeš?!“ Povukla sam Jegora za ruku.

-Ne mogu to podnijeti. Zaista to želim. Molimo vas da me vodite i bit ću vam zauvijek zahvalan.

- Prokletstvo, ne mogu, strpi se, tu sam samo 5 minuta.

-Pokušat ću.

Prišao sam majci.

- Mama, zdravo, prošetao sam ovdje.

-Zdravo.

-Slušaj, sećaš se, na moj rođendan je neki Egor nastupio za nas?

-Da.

- Izlazimo. On je upravo otišao na koncert, upoznaću vas kasnije danas.

-Ok, čekam te.

Mama je ušla u restoran, a ja sam potrčala za Jegorom.

-Pa, jesi li živ?

-Žiiiv, idemo, brže, preklinjem te.

Ušli smo u hotel i onda se liftom popeli do mog sprata.

Otvorio sam vrata, ali nisam pustio Jegora da uđe.

-Hare, ja sam prvi, čekaj, ok?

-Već ste bili u restoranu, a ja nisam.

Ovim rečima sam zatvorio vrata. Dok sam hodao, Jegor je umalo udario glavom o vrata, a u restoranu se još uvijek držao za farmerke. Skinula sam se do gaćica i grudnjaka, brzo otvorila vrata, okrenula se i Jegor je ugledao moje dupe. Okrenula sam se i on je počeo da gleda više ne u toalet, već u moje grudi veličine 4 u crvenom grudnjaku. Čak i kroz farmerke njegova erekcija je bila vidljiva.

„U Sluga stanju me uzbuđuješ“, ​​rekao sam.

-A ti mene.

- Zar ne želiš da pišeš. Ili ste već izgubili želju?

-Zelim i ja tebe.

-Hoćeš li mi odati tajnu.

-Da.

-Kada ste mi rekli da zaista želite da pišete, uzbudio sam se do krajnjih granica.

-Kad si malopre pisao, i ja sam se uzbudio.

-Želite li znati U Oksanki dodirljiv litara?

-Željeti.

Odlučio sam da ga više ne mučim. Jegoru sam povezao oči i odveo ga u toalet.Otkopčala sam mu farmerke, izvukla penis iz kariranih porodičnih šortsova, a onda je počeo da piša sa takvom prepirkom da je prskanje letjelo na sve strane. Zabilježio sam vrijeme na njegovom satu. Pisao je oko 5-7 minuta. Iz tegle od tri litre napunjeno je 2 litra i 600 mililitara.

- Sad idemo na večeru sa mojom mamom. Promeni farmerke i idemo.” Počeo sam da se spremam.

- Ne samo da treba da promenim farmerke i gaćice. Pa, dok ste pričali sa mamom, rešila sam da malo olakšam muku i popišala se po zidu, a mokraća mi je tekla na jaknu. Daj mi sve novo sve.