Kazna u garaži

Dio 2.
Rješenje.

Nakon Nove godine sam se odlučio i nakon razmišljanja prvo razgovarao sa Verom. Ona me je saslušala i nije bila protiv da mi pomogne i obećala je da će u to uvjeriti cijelo društvo.

Nisam objašnjavao stanje transa da treba da odem na onostrano i komuniciram sa bakom i majkom, inače bi me definitivno smatrali ludom i prestali da komuniciraju sa mnom.

Kada je Vera razgovarala sa Tanjom, Farma dio 2 sam još jednom da objašnjavam da mi je ovo stanje transa potrebno da se zabavite i, ako nemate ništa protiv, sve snimite kamerom da i ja to kasnije pogledam. Ovo moje objašnjenje je zadovoljilo sve, a cijela kompanija je pristala da malo odstupi od pravila i snimi njihov video.

Za Komitet vojničkih majki sa mamom i bakom, trebalo mi je dosta vremena da ih pronađem prije dogovorenog dana, pa sam odlučio da sve počnem s početkom proljeća, odnosno prvog marta. Neki ljudi su bili malo napeti oko moje ideje Čekao sam_2 dio_3 sumnjali su u to, a onda sam ponudio da preuzmem punu odgovornost na sebe. Da bih to uradio, napisao sam kratko pismo:

Molim vas da nikoga ne krivite za ono što mi se desilo. Sama sam tako odlučila, i da mi niko ne pomogne, ipak bih to sama.
Marina.

Na kraju bilješke sam je potpisao i datirao i dao je Veri.
- Uredu je. – pitao sam je.

Nakon čitanja, svi su odahnuli.
"Sada je to potpuno druga stvar", rekla je Tanja.
„Šta ćemo s tobom kad si ovakav, jer nećeš moći da hodaš, jedeš ni piješ, a gde ćemo te sakriti?“, upitao je Dima.
- Da, radi šta hoćeš. - Odgovorio sam.
- Dajem vam svoje tijelo za ovaj period na potpuno raspolaganje. – dodao sam i ja i pogledao oko sebe sve okupljene.Mnogi su imali nesporazume i neku vrstu zabune.
“Možete li nam detaljno objasniti šta treba i možemo učiniti?” upitala je Tanja i počela me gledati iznenađenim očima.
- Šta god želiš. – odgovorio sam ponovo.
- Kako je sve. – upitala je Tanja.

Tada sam shvatio na šta ciljaju i uzeo novi list papira sa stola i zapisao ga.
Dok sam u transu, a moje tijelo leži kao bezosjećajni balvan, dozvoljavam svakome da radi s njim šta god hoće i ko hoće. Jedina stvar koja ne treba da se uradi je da me Načini da se ponizi bračni par iz transa i da nanese bilo kakvu štetu ili povredu mom telu.
Marina

Dao sam ovu poruku Tanji i pitao:
- Nadam se da će biti korektno i razumljivo.
- Da. Sasvim. – kratko je odgovorila i svima pročitala moje pisanje.

Sedeo sam i čekao pitanja, ali nijedno nije stizalo, i tek kada smo Vera, Tanja i ja ostali sami, ponovo me je pitala.
-Jesi li ozbiljan ili si samo odlučio da se zabaviš?
“Da li stvarno izgledam kao klovn?” odgovorio sam.
„Pa, ​​onda mi objasni suštinu drugog pisma“, upitala je Tanja.
„Tamo sve piše i sasvim je jasno“, odgovorio sam.

Tanja je uzela komad papira i počela da čita naglas. Nakon što je pročitala sve od početka do kraja, ponovo me pitala
- Potpisali ste ovaj papir, da tako kažem, ne znate šta.
- Pa, ne znam zašto. Čak i znam dobro”, odgovorio sam i odmah nastavio.

- Mogu biti u stanju transa od nekoliko dana do nekoliko sedmica. Nisam ga probao duže vreme i ne želim da moje telo samo leži negde i da bude pronađeno i zakopano. Neće osećati ništa i svi će misliti da sam upravo umro.Počeće da otkrivaju razloge i svaka povreda će me odmah ubiti. Pod vašim nadzorom, mislim da će biti bezbjedan i siguran sam da ćete naći njegovu namjenu. To je dobro za mene i zabavno za tebe. Dakle, dajem vam dozvolu da radite sa njim šta god želite – vaše je. Zabavi se.

„Sada je postalo više-manje jasno“, odgovorila je Vera.
"Ali još nismo smislili šta ćemo da radimo", dodala je Tanja, pregledavajući moje golo telo od pete do pete.
glavu, pucnula prstima i nasmiješila se.

- Pa, ako je tako, onda se drži Marinka. Dok ste negdje u oblacima, sredićemo nešto tako da jednostavno nećete prepoznati svoje tijelo, a zapamtite mene, vaše grudi sigurno neće biti dobre za to. Uhvatila me otpozadi i rukama stisnula grudi i rekla:
- Ovo su muda?!
Svi smo se nasmijali i otišli pod tuš.

Ostalo je još samo tri dana, a ja sam još trebao sve završiti kod kuće i napisati molbu za neodređeno odsustvo iz porodičnih razloga.

Budući da sam bila zauzeta stvarima koje moram obaviti, nisam ni primijetila kako je vrijeme proletjelo, a sada sam zaključala svoju spavaonicu i krenula na posao. Nisam mogao ni da zamislim šta me čeka večeras.

Nakon smjene, svi smo se okupili pod tušem Verke i Tanke i počeli razgovarati odakle da počnemo. Niko nije želeo da bude prvi, a onda je Vera zamolila Vitalika i Dimu da odu dok smo mi ovde rešavali ženska pitanja. Nisu se svađali i mirno su sišli dole. Ali nakon toga su svi još nešto čekali, a onda, pošto sam sve ovo počeo, počeo sam da se svlačim i sve svoje stvari predao Tanji na čuvanje - rekao sam:

- Neka leže tamo dok se ne vratim.
Tanja nije razumela i ponovo je pitala:
-Gde planiraš da ideš. – a onda sam shvatio da sam glup i nasmijao se.

Njeno raspoloženje se odmah prenijelo na druge i napetost je nekako sama od sebe nestala.Napolju je već bio mrak i otišli smo u livnicu. Tamo sam prvi put izgubila svest nakon orgazma, što znači da bi tu trebalo da počnem svoje putovanje.

U radionici je već bio mrak, i dok sam se u sumraku probijao do dragocjenog mjesta - kalupa, slučajno sam se spotaknuo i pao na pijesak. Devojke su shvatile da sam to namerno uradila i to je signal za akciju. Odmah su nasrnuli na mene i uhvatili me za ruke i noge Kako se pojavljuju robovi počeli da me vuku na sve strane. Tanjine i Verine prijateljice su već stajale sa kantama grafitnog maziva i počele da trljaju moje telo, grudi i spuštale se sve niže i niže. Sada sam prestao da se opirem i potpuno se opustio. Njihove ruke, pune grafitnog lubrikanta, već su masirale moje stidne i usne, a ja sam stenjala. Drugi su im se pridružili i ubrzo sam ja potpuno lebdio. Stenjala sam, uvijala i uvijala, kao u tiganju, i eto tog trenutka. Talas orgazma me preplavio i mozak mi se isključio. Ruke i noge su mi oslabile, a tijelo mi je mlohalo i nije davalo znakove života – mirno je ležalo na pijesku.

Odjednom sam sve ovo ugledao odozgo, kako devojke stoje oko mene i pitaju jedna drugu:
- Šta je sa njom. A onda drugi sliježe ramenima.

Tanja se nagnula, uhvatila moju ruku i podigla je. Ruka je iskliznula i pala kao bič na pijesak. Vera se sagnula pored mene i počeli su da mi smetaju, ali gde god da su mi okrenuli glavu i postavili ruke i noge, ostali su tu iu istom položaju.

"Opet se onesvijestila", rekla je Tanja.
"Moramo da čekamo, to joj se često dešava i posle sat i po ponovo dođe sebi", dodala je Vera.
“Ajde bar to ostavimo po strani”, rekli su Tanjini i Verini prijatelji, inače se nikad ne zna, možda se neko pojavi.
Odvukli su me do kalupa i položili me između nekih kanti, prekrivši me starim krpama, a onda su svi otišli pod tuš da čekaju svoje vrijeme i malo grickaju.

I meni se ništa zanimljivo nije naziralo, pa sam izletjela iz radionice, prepustivši svoje tijelo punom povjerenju novih prijatelja, i odletjela u nepoznato da tražim majku i baku. Znao sam da mogu da se oslonim na devojke, ali tada nisam zamišljao da će se sve ovo još dugo odugovlačiti, a razlog tome će biti njihova neodlučnost i strah od priznavanja svojih prošlih postupaka, ali hoću. ne idem ispred sebe.

Nakon što sam sjedio oko tri sata i nisam me čekao, kao što je to ranije bio slučaj, cijelo društvo je sa momcima otišlo da me provjeri. Moje tijelo, odnosno ja, ležao sam tamo gdje su me položili i nije bilo ni znaka da bih se barem malo pomjerio za ova više od tri sata. Nakon što su me izvukle i stavile na svjetlo, Tanja i Vera su pokušale da me ponovo dovedu k sebi, ali su mi ruke i noge bile kao vata i nisu pružale nikakav otpor.

„Moramo da pročitamo njeno pismo“, rekao je jedan od prijatelja.
„Tačno“, ponovila je Tanja i izvadila iz džepa list papira presavijen na četiri.

Približavajući se svjetlu, počela je polako čitati kako bi svi mogli čuti i razumjeti:
Dok sam u transu, a moje tijelo leži kao bezosjećajni balvan, dozvoljavam ti da sa njim radiš šta hoćeš i šta god hoćeš. Jedino što ne treba učiniti je da me izvučete iz transa i nanesete bilo kakvu štetu ili povredu mom tijelu.

Marina
"Pa uspjela je", radosno je povikala jedna od Tanjinih i Verinih prijateljica
- Da. „Verovatno ste u pravu“, rekla je Vera.
- Pa, šta sad da radimo sa njenim telom. – dodala je Tanja tako smisleno.

„Ranije ga je nosila sama, gde Odgajanje Elene_1 smo joj rekli ili gde god je htela, a sada ćemo morati da ga nosimo i sakrijemo dok ona negde leti“, rekla je Vera ljutitije i ogorčenije.
Ovdje su u razgovor ušle dvije djevojke koje rade u livnici, prekidajući jedna drugu.
- Ako ništa, možete to sakriti ovde, ima mesta gde se niko ne pojavljuje nedeljama.
„Vaš stan je veoma prašnjav i prljav“, rekao je Dimka, koji je ranije ćutao.
“Moramo ga dovući do sebe i sakriti sa nama”, rekla je Vera.

"Ne može da ostane kod nas dugo, mogu da je nađu ili električari ili mehaničari, penju se svuda", prigovorila je Tanja.
- Znam jedno mesto. Tamo je niko neće naći - doprinela je Vitalka razgovoru.
“Gdje je ovo?” upitali su Dimka i Vera gotovo naglas.

- U svakom redu između mašina postoji kanal u podu pokriven rešetkama. Koristi se za odvod otpada: ulja, lož ulja i sl. Tamo niko nikada ne gleda, objasnio je Vitalik.
- Tako je, tamo je niko neće videti. Pustite ga da tamo leži za sada, pa ćemo ga negde transportovati”, rekla je Dimka.
„A ko će to posle oprati“, prigovorila je Tanja.

- Niko. Vratiće se i oprati Analno zadovoljstvo_1, nastavio je da insistira Vitalik.
- A ti želiš da naša drugarica leži u ovom mazut nekoliko dana - Vera se zauzela za mene i Tanju.
- Pa, Tanja je upravo sama pročitala: Marina nam dozvoljava da sa svojim telom radimo šta god hoćemo, da ono ne leži kao neosetljivi balvan. I zato ga moramo stalno mesiti i masirati kako Marinka ne bi ustajala.

“Jesi li to rekao za Marinu ili za njeno tijelo?” upitala je Vera.
- I o ovome i onom.Ne znam kako da pričam o njoj trenutno. Uostalom, ona nije pored nas, a onda je tu”, haotično je objasnio Vitalik.

- Ali on je u pravu. I sama Marina nam je rekla da možemo da radimo šta hoće - rekla je jedna Verina drugarica, a sa njom su se složile i dve drugarice koje su pre toga ćutale.
(Namjerno ne navodim imena četiri djevojke, da se ne bi zabunili u likovima i ubuduće ću ih jednostavno zvati prijateljima)

“Šta, imate li neki prijedlog?” upitala je Tanja.
- Ne. Ali hajde da ga za sada namažemo grafitnim mazivom i sakrijemo u ovom kanalu. Neka odstoji do vikenda, pa ćemo onda nešto smisliti. Možda će neko imati nešto, inače uskoro počinje jutro i počinje radni dan - rekao je jedan od prijatelja.
- Da, zaista. U pravu je - složile su se Vera i Tanja.

Nakon toga su momci otišli u radionicu da otvore rešetke, a djevojke su počele mazati moje tijelo grafitnim mazivom. Onda su me položili, tj. moje tijelo su stavili na neku krpu i odnijeli u njihovu radionicu. Kanal je bio prilično dubok, četrdesetak centimetara, a t.j. moje tijelo je ležalo u njemu sasvim slobodno, ostalo je čak i malo prostora da iscijeđena tekućina poteče. U blizini su bile štampe Vere i Tanje. Pokrivši lica čistom krpom da ništa ne dođe na nju, Dima i Vitalka su zatvorili rešetke i obrisali tragove koji su ostali nakon otvaranja. Izgledalo je prilično uvjerljivo, ali da bi bili sigurni, malo su mahali metlom.
Nakon što su pogledali na satove, svi su se vratili u svoje radionice da se odmore prije smjene i nove radne sedmice.

Vera i Tanja su tokom dana neprestano gledale u kanal, čekajući da nešto čuju, ali je bilo tiho i samo se čula huk malih i velikih pečata i štampe svuda okolo.Dimka i Vitalka su dolazili nekoliko puta, a za vreme ručka su naši prijatelji proveravali kako smo.

Nakon ručka dogodio se mali hitan slučaj. Presa protiv Verinyja je pukla i ulje je počelo da curi. Serviseri su počeli da je skupljaju sa poda i teraju sa ploča u prazne kante i sipaju kroz rešetke direktno u kanal gde sam ja ležao, tj. na mom telu. Vera se zabrinula i pritrčala Tanji.

„Da, već vidim“, odgovorila je.
- Dobro, barem ga ne sipaju na područje lica. "Nismo razmišljali o tome", rekla je Vera.
Ubrzo je sve bilo gotovo i Vera i Tanja su odahnule. Sat vremena kasnije stigao je Dimka i rekli su mu:
- Sada su majstori izlili četiri kante ulja prikupljenog sa poda direktno na Marinku.
“Gdje su to uopće sipali?” upitao je Dima.
„Približno u predelu stomaka“, pojasnila je Tanja.
- Pa nije strašno - ispraće se. - umiri Dimka i ode.

Pazili su na šankove cijele sedmice, a čak su jednom ili dvaput Dimka i Vitalik ostali preko noći da ih otvore i provjere da li je sve u redu. Do sada je sve išlo dobro. Niko ništa nije ponudio niti savjetovao šta dalje ili šta mi se desilo, tj. sa mojim telom, uradi.

Za vikend su se svi ponovo okupili u radionici i izvukli me, tj. moje telo, do vrha. Cijelo tijelo je bilo prekriveno lož-uljem i uljem: kosa, ruke, noge, pa čak i grudi. Samo lice je bilo čisto, jer je ležalo malo više i zatvoreno.

„Pa, ​​samo ćemo je pogledati“, rekao je jedan od prijatelja.
- Zaista je bila u pravu. Uostalom, za nedelju dana nismo uradili ništa što je Marina tražila - Upoznavanje jedni sa drugima Prvi dio_1 je Vera.
"Moramo ga barem rastegnuti", dodao je jedan od prijatelja i odmah sjeo pored nje.

Položivši ruke na stomak, počela je trljati sjajnu tečnost i raspršivati ​​je po telu – koristeći je kao kremu Ja i moje telo 2 deo masažu.Pridružile su joj se još dve, i sve je izgledalo kao da se pomerilo, kada je Tanja, koja mi je masirala grudi, skočila u stranu. Svi su odmah obratili pažnju na nju.

- Šta se desilo. - upitao je neko.
“Njeno tijelo je toplo, ali nije isto kao prije”, odgovorila je.
- Kako je. Pitale su ostale djevojke, koje su također masirale noge i ruke.
- Njene grudi se istežu. – odgovorila je Tanja.
- Volim ovo?
„Kao da je napravljen od voska ili plastelina“, pojasnila je Tanja.

Svi su mi prišli do tela, a Dimka je prva sela pored mojih grudi. Spustio je ruku i počeo da je miluje. Na iznenađenje svih, počeo je polako da se širi na strane, ali je njegova površina ostala elastična, a koža jednako glatka. Dimka mu je maknuo ruku i uradio isto na nogama i rukama. Koža je tamo bila potpuno ista, ali se nije tako širila.

"Vjerovatno je sve zbog ulja i mazuta i ko zna čega se još tu miješa", rekao je jedan od prijatelja.
- Zaustavi to. – prigovorila je Vitalka.
„I sami znate da da je tako, onda bismo se svi odavno rastvorili ili otpuzali kao plastelin na suncu“, rekla je Dimka.
„Sakrijmo to na ulici“, predložio je jedan od prijatelja.
- Hajde. Poludio sam. Tamo ima snijega. „Smrznut će se“, ogorčena je Tanja.

- Ali po mom mišljenju, njoj je svejedno da li je snijeg ili kiša, mazut ili prljavština. – reče Dimka, tromo zijevajući i odmičući se.
Sjevši na klupu nastavio je:
- Svima vam je rekla da radite šta hoćete, znači da je ne zanima vaše vreme, i gde ćete to sakriti. A ti se zamotaš i vratiš svojoj - ona će biti u bolovima ili hladnoći.
- Ali on je u pravu. - rekao je jedan od prijatelja

"Razbijamo pamet šta i kako da radimo i gde da je stavimo i kako da je pokrijemo, a ona nam se tu smeje", umešala se druga njena prijateljica.
- UREDU. Hajde da se ne svađamo, nego da je iznesemo na ulicu i stavimo je u sneg, pa ćemo onda videti ko je u pravu, a ko nije. Ko se slaže. – Dima je ustao sa klupe Jučerašnji anđeo prišao svima sa podignutim rukama.
Osim Dime, svi su digli ruke, osim Vere i Tanje.
- I ti. - upitani su.
„Azdržani smo“, odgovorila je Vera za dva.

Spustivši me, tj. moje tijelo, na krpi, iznijeli su ga iz radionice i stavili u snijeg, a zatim ga zaprašili odozgo da ga stražari slučajno ne bi vidjeli i uvjerivši se da je sve u redu vratili se.
Tri sata su prošla nezapaženo i momci su odlučili da provere da li je sve u redu. Djevojke su im se pridružile. Ležao sam u snijegu kao da se ništa nije dogodilo. Moje tijelo je bilo isto tako mekano i samo malo hladnije od hladnoće.
„Pa šta sam ti rekla“, ispalila je oduševljena Dimka.

Svi su prilazili i dodirivali me na različitim mjestima i iz nekog razloga su to radili nečujno.
- Pa, šta dalje. – ponovo je upitala Dimka.

“Ostavimo je ovdje do jutra, pa ćemo vidjeti”, predložio je jedan od prijatelja i svi su se složili. Čak ni Vera i Tanja nisu bile ogorčene. Bombardovali su me, tj. tijelo mi je opet zatrpalo snijeg i otišli su u radionicu. Mnogi su hteli da spavaju i odlučeno je da se svi odmore do jutra.
Ujutro je Verka sve probudila.
- Zašto spavaš. Već je svijetlo i jedanaest je sati.
„Pa šta fali tome“, odgovorio je Vitalik pospan.
„A Marinka“, upitala je Vera.
“Šta će biti s njom i kome je potrebna”, odgovorio je jedan od prijatelja.

San je, naravno, bio poremećen i svi su nerado ustajali. Spavali su negdje, klupe, sofa, a momci su spavali na podu bacajući stare krpe. Svi su bili u radnoj odeći i nisu mnogo pazili na čistoću.
Oko 12, kada su stražari sjeli da ručaju, svi su tiho izašli na ulicu i prišli meni, tj. moje Kurva dan prvi. Ležala je i ništa se nije promenilo. Nakon što su otresli snijeg i pokupili krpu sa svih strana, vratili su me u radionicu i za svaki slučaj stavili u ćošak iza kante za smeće.

- Pa, šta ćemo sad. – upitao je Vitalik.
- Imam predlog. Moramo to sakriti na ulici, a ako se nešto desi, ostaćemo do kasno posle posla i sakriti to, predložio je jedan od prijatelja.
- I gdje. – upitala je Dimka.
- Blizu ložišta je gomila raznog smeća nakon popravke. Dok se sve ne otopi, niko je neće dirati. – predložio je Vitalik.

„Ali ljudi hodaju i tamo“, prigovorila je Vera.
- Ali znaš kako će to biti zabavno. Proći će i neće je primijetiti, jer je tako crna. – složio se jedan od prijatelja.
- To je sigurno. Samo treba da je malo zamaskiraš, pokriješ tu ruke, pokriješ noge i glavu, pa neka pogledaju ostalo”, dodala je Dimka. I svi su se smejali.
Vera i Tanja su shvatile da njihovo mišljenje više niko ne uzima u obzir i, odustajući od svega, odstupile su.

- Šta, jesi li uvrijeđen ili nešto. – upitao je stariji prijatelj.

Bila je mojih godina i veoma nesretna. Njen prvi muž je pobegao svojoj ljubavnici, a drugog je ljubavnica odvela u skandalu, a ona je već dve godine živela sama i nije mogla da podnese one koji su bili srećni i privlačni. Onda joj je Vera to predložila i verovatno rekla bog zna šta još o meni, pa je odlučila da se izvali na mene - misleći da sam ja jedna od tih, dosadnih i ekscentričnih devojaka. I tako u društvu, u suštini, svi su bili, iz ovih ili onih razloga, nesretni i uvrijeđeni sudbinom, i niko nikoga nije čekao kod kuće. Ovo je sve lirika, naravno, ali je iz života.

"Zašto da se vrijeđamo, radi šta hoćeš, to je tvoje pravo", rekla je Tanja.
- Da. Je li naš.Marinka nam ga je dala i to i sami znate”, prigovorila je ista prijateljica.
Diskusije su se nastavile još dvadesetak minuta, a odlučeno je da me se sakrijem sutra uveče prije početka radne sedmice, tj. moje tijelo, u gomili smeća i krhotina u blizini kamina.
“Pa, šta ćemo sad?” upitala je Vera dok je prilazila.
„Još skoro dan i po, ko hoće neka uradi“, rekao je jedan od prijatelja.

"Ne bismo trebali hodati u formaciji pod njihovim vodstvom", i kimnuvši prema Veri i Tanji, dodao je drugi.
Dimka je bila najbliže mom stomaku i odmah je digla frku.
„I vidiš, i njena koža se tu rasteže“, i pokazao je prstom između mojih nogu.
Odmah je začuo lagani šamar od Vere po glavi i svi su se nasmijali.
„Da, šalio sam se“, počeo je da se pravda Dima.
- I šta. Neka pogleda. Možda će biti zainteresovan. – ustao je stariji prijatelj.
„I meni će biti drago da vidim od kakvog su testa napravljene mlade i lepe“, odmah je dodala i prišla Dimi.

Vera je shvatila da su nakon nedelju dana napetosti iz nepoznatog svi iznervirani, te je trebalo ublažiti situaciju pre nego što napadaju Marinku i rastavljaju je deo po deo. Odmahnula je rukom Kazna u garaži otišla do Tanje. I dalje je sjedila i sa strane posmatrala sve što se dešava i nije znala šta dalje.
Svi ostali su se zaglavili oko mene, tj. njeno telo, sa obe strane, i tamo su nešto gledali.
Pola sata kasnije zvala ih je Dimka.
- Vera, Tanja - dođite brzo.

Ustali su i prišli skoro blizu. Ono što su videli šokiralo ih je. ja, tj. tijelo mi je ležalo na podu, a noge su mi bile raširene u razdvojenom položaju. Vera je znala da ja to nikada neću moći, ali to je bilo cvijeće.Usne su bile raširene i odmaknute od vagine za pet centimetara, a sama vagina je bila otvorena i imala je prečnik od najmanje šest do sedam centimetara i ostala je u tom stanju i nije se ni pokušavala smanjiti.

- Šta si uradio. – upitala je Tanja.
„Dakle, ništa“, odgovorio je stariji prijatelj.
- Ništa posebno. - rekao je Dima.

- Raširila sam usne i počela ih povlačiti. Istezale su se na isti način kao i grudi, samo sporije, a ona je uzela praznu flašicu iz rezervoara i ubacila je tamo, a on je pokazao na njenu stariju drugaricu, a zatim na njenu vaginu.
“Pa šta da radimo dalje, šta ako se Marinka sada vrati, a mi smo joj ovo uradili”, rekla je Vera.

- Da, nećemo ništa, samo ćemo reći da je Odgajanje žene sama htela da sve radimo sa njenim telom dok ona negde lebdi ili leti. – rekao je Vitalik i skoro svi su se složili sa njim, osim Vere i Tanje. Ponovo su se uzdržali i odstupili. Jedan njihov prijatelj im je prišao i sjeo pored njih i rekao:

- Zašto ste devojke. Sama Marinka nam je dozvolila da radimo šta god hoćemo, a ako to sada ne iskoristimo, teško da ćemo uspeti da nađemo još nekoga ko bi na ovo pristao. Dođite kod nas, siguran sam da se Marina zbog toga neće uvrijediti, već naprotiv, možda će vam reći hvala - i uzevši Tanju i Veru za ruke, povukla ih je prema svima.

Tanja je pogledala Veru, namignula joj i rekla:
- Ili je možda istina, pa, ona zajedno sa svojim hirovima. Idemo do svih - i uhvativši Veru za lakat, zajedno priđoše cijelom društvu.

Tu su se već odvijali srceparajući događaji. Starija drugarica je i dalje mogla da gurne praznu flašu u svoju vaginu, a sada je bila zauzeta drugom Marininom rupom.Okrećući bocu i ljuljajući je s jedne na drugu stranu, ipak je uspjela da je ubaci i gurne do pola. Druga prijateljica je pokušala da je zameni, ali je ona rekla da će to sama i, jače pritiskajući, umalo je gurnula flašu u rektum i samo dno, oko tri centimetra, zjapilo je kao okrugli prozorčić. Zadovoljna sobom, ustala je i, odstupajući, rekla:

- Tako im jebeno treba, da se tuđim muževima ne uzimaju.
Svi su se smijali i gledali u njen rad.
Gurajući sve u stranu, Vera je prišla do mene i pogledala šta su njeni prijatelji uradili.
- Pa, jesi li potpuno poludeo. Kako ćemo ih onda nabaviti?

Vera je čučnula i zgrabila jednu flašu, izvukla je i okrenula u ruci, uhvatila za vrat i ponovo je vratila.
- Biće zgodnije da ga izvadim, ili ako se neko ne složi, ona se povukla.

Drugu bocu je zamijenio jedan od mojih prijatelja. Ovo je bila prekretnica u debati i neslaganju, a onda je sve krenulo sasvim drugačije. Ostatak dana nisu napuštali moju stranu, tj. moje tijelo, i nastavio širiti moju vaginu i anus. Neki su tražili veće boce, a drugi su pokušavali da ubace druge kućne potrepštine sa ovalnim rubovima. Dima se zainteresovao da mi masira grudi koje su već bile opuštene skoro deset centimetara i premašile veličinu pet. Kasnije od mene, tj. tijelo mi je opet bilo namazano svakakvim otpadom, ili kako da se kaže, naftnim derivatima, a noću su me izvlačili na ulicu i bez krpe položili u snijeg i čak me zatrpali lopatama. Nakon večere svi su otišli da traže prenoćište.

Rano ujutru Tanka je sve probudila svojim vriskom.
“Vidjela sam Marinku u snu, vidjela sam Marinku u snu”, vikala je na sve koje je srela.

Kada smo se svi okupili i smirili, konačno nam je rekla šta je videla.
- Tako je.Spavam i vidim. Marina mi priđe i kaže „Konačno si shvatila, jer sam ti rekla“, a onda je nestala – rekla je Tanja i zaćutala.

Zavladala je tišina i niko se nije usudio da kaže bilo šta. Vera je na sebe preuzela odgovornost da prekine tišinu.

- Ispostavilo se da ste bili u pravu i moramo da vam se izvinimo što smo pogrešno mislili i prevarili se. Oprostite.
“Oprosti i meni”, Tanja je odmah skočila i rekla.
„Pa, ​​hajde da nastavimo“, rekao je Vitalik trljajući ruke.
- Šta ćemo danas. – upitao je jedan od prijatelja.

Vukli su me po ceo dan, tj. moje tijelo po radionici, gurajući ga u različite kutove. Tražili su mjesto gdje će se sakriti i skupili toliko prljavštine da sada, čak ni u ljudskom obliku, nisam ličio na njega. Uveče su sredili neke grudve na đubrištu i položili me, tj. moje telo, na njoj. Raširivši ruke i noge i Priča o meni 6 dio ih raznim đubretom, bilo je teško shvatiti šta se tu nalazi.

Stavili su mi opečenu dasku na stomak, a flaše su mi ostavili zaglavljene u vagini i anusu, a da su mi se vidjeli samo vratovi. Lice i glava su također bili obloženi daskama i ograđeni kamenjem. Sve je bilo gotovo. Izvana je izgledalo jednostavno divno. Izvučene grudi ličile su na komadiće masnih krpa koje leže na spaljenim daskama. Boce su, kao zaleđene u gomilu smeća, blistale odmrznutih na suncu vratova, a vidljivi dijelovi ruku i nogu podsjećali su na ostatke motki ili nesagorjelih balvana. Nakon što sam malo posipao pijesak i čađ po mojoj skulpturi, svi su otišli u krevet.

--
Marina.