Vodič za ljubavnicu početnicu 2 dio

Volim te: čuješ li?
Volim te: vidiš?
Volim te: znaš
Koliko je tužan moj dom?
D. Orbenina


Kako se sada loše osjećam, loše jer te nema. Sjećaš li se kako nam je bilo dobro zajedno. Sjalo je prolećno sunce, bio je skandal kod mene, spakovala sam stvari i otišla ne znajući gde, zašto itd. Ceo dan lutam gradom kao zombi, nemam nikog, sama sam u ovaj ogroman svet. Jedno pitanje mi se vrti u glavi: "Šta me drži u ovom prokletom svijetu?" I odmah bljesne odgovor: “Ti si jedino što mi treba.” Želim da umrem, ali više od toga želim da Analni safari 1 dio vidim, iako znam da se to neće desiti, bićeš ljut kad saznaš da sam otišao od kuće nakon svađe sa roditeljima. Kako mi je teško da shvatim da me sada više nema i da me niko neće oplakivati. Ili ću te možda nazvati, samo pričaj, samo vidi:ne:onda neću moći da uradim ono što sam mislio, zašto mi dođavola treba ovaj mobilni telefon. Ne, bez poziva, već sam na ivici, još nekoliko udisaja i ptičji let, let mojih snova, postat ću slobodan, vinuti se u nebo. Ajde, ne driftaj, na broj tri: jedan: dva: . stani!!!: šta je ovo?. Zvoni, ovo je moj mobilni telefon, ti si: _- Halo. - glas mi drhti, osećaš to.
- Zdravo. Gdje si ti. Šta se desilo. Zašto si otišao od kuće, traže li te roditelji. - glas ti je uzbuđen, ali nisam ništa manje zabrinut, toliko je pitanja odjednom, ne mogu da odgovorim na njih, samo želim Vodič za ljubavnicu početnicu 2 dio ti kažem: „Sunny, volim te, volim te više od života !” Ali obuzdavam impulse svoje duše i samo ćutim.
- Možeš li me čuti. Ne ćuti, hajde da se nađemo i razgovaramo.
- Čujem te savršeno. Ok, hajde da se nađemo kao i obično, u isto vreme, na istom mestu.
- Dogovoreno, vidimo se kasnije.
- Da, ćao, - treba li mi ovaj sastanak: ne, bez skakanja, već sam obećao da ću doći, i uvijek držim obećanja, posebno ona koja su vam data.
Ne znam kako su prošla dva sata koja su nas dijelila. Stigao sam kod nas petnaestak minuta ranije, ali izgledalo je kao da je prošla čitava vječnost prije nego što sam te vidio. Večeras si samo ti pričao, ali ja nisam čuo tvoje reči, samo ton tvog glasa, smiruje. Otprilike sam razumeo sta si pricao, naime, da ostanem sa tobom veceras, ali sta je sa tvojim roditeljima, ne, ne mogu da podnesem, toliko vremena provodim pored osobe koju hocu da dodirnem, reci nesto nežna i privržena, sa osobom koja ne bi trebalo da zna za tvoje želje, ovo će za mene biti strašno mučenje. Ali ti insistiraš, znaš da te nikada neću odbiti i moram da se složim. Mučenje je počelo, mi smo rame uz rame, na istom kauču, želja me savlada. Nesanica, ne, ne to, kako bih sad samo zaspao i bio negdje daleko. Ne, ne ovo, tvoji nasumični dodiri me izluđuju, pokušavam da se kontrolišem, ništa ne radi, moje ruke se pružaju prema tebi. Sve u sobi postaje tiho, samo otkucavanje sata i naše disanje, zaspiš, malo po malo i ja se onesvijestim, glavno da ništa ne radiš u snu.
Već je jutro. Jesam li zaspao. Možda je cijeli posljednji dan bio samo ružan san. Otvaram oci i gledam okolo, shvatam da ovo nije bio san, stvarno sam kod K. Skoro odmah si se probudio za mnom, pa pranje, dorucak, spremanje i evo me opet na ulici, opet sam sa mojim mislima. Današnji Cruel Games se razlikuje od jučer samo po tome što današnje misli nisu o smrti, već samo o vama.Dogovorili smo se da se ponovo sretnemo u isto vrijeme i na istom mjestu, to mi je dalo snagu i učvrstilo želju za životom. Ceo dan Puritan mislima o tebi, vreme Dolazak sestre da namerno sporo prolazi, misli su mi letele glavom da veče nikad neće doći. Konačno je došlo, video sam te ponovo, kako mi je bilo drago zbog toga. Jučerašnja situacija se ponovila, a razgovor je bio na istu temu i opet nisam mogao da te odbijem, pristao sam da ostanem sa tobom. Na putu kući nisam mogao da odolim, poljubio sam te, bio si vrlo miran i rekao da je pred nama još cijela noć.
„Ne, ne verujem, jer sinoć se ništa nije desilo“, izlazi iz mojih usta. U mom si zagrljaju, ne zelim da te pustim, tako dugo cekam ovaj trenutak.
“Znao sam da me želiš, pa sam čekao da kreneš, zaspao sam bez čekanja.” Zadivljen sam tvojom mirnoćom, prenosi mi se i nastavljamo put.
Roditelji ti već spavaju, stan nam stoji na raspolaganju, ali treba da budeš veoma tih da nikoga ne probudiš. Vodeni tretmani, sjedili neko vrijeme za kompjuterom i na kraju ste predložili da odete u krevet. S jedne strane, htio sam ovo, ali s druge, plašio sam se da te razočaram, jer ti je ovo bio prvi put sa djevojkom.
U početku smo ležali i razgovarali, početak ste napravili vi svojim iskrenim i upornim dodirom. Ovo mi je dalo malo hrabrosti, ruke su mi klizile duž tvojih bedara u potrazi za ljubavlju, usne su nam se spojile u vrelim i tako prijatnim poljupcima.
Tvoj jezik: oh, koliko sam dugo sanjao ovo. Opipavši ivice tvoje spavaćice, polako je skidam, moram da se otrgnem od tvojih usana. Nosite samo svilenkaste gaćice, to više nije prepreka. Bože: kako si lijepa, kako te volim. Proučavam svaku oblinu vašeg tela, ne mogu da odvojim pogled od ove lepote.Šta se desilo sa mnom?. Ne mogu da se pomerim, ne mogu da izgovorim ni reč, odjednom me obuzeo novi osećaj, potpuno nepotreban u ovom trenutku. Osećam se kao tek rođeno dete kome je sve novo, koje ništa ne zna i ne razume skoro ništa. Ne ovo, definitivno ću vas razočarati. Zašto se ne mogu sjetiti svojih prošlih iskustava. Bar jedna od toliko, jednostavno, svim devojkama se svidelo šta radiš u krevetu, zašto si zaglavio u tako ključnom trenutku?
Ove misli bi se nastavile još dugo, ali tvoj dodir me vratio u život. Ne baš nazad u život, sad sam se osjećao kao robot, prisjećajući se svog iskustva, počeo sam sve ponavljati bez ikakvih osjećaja, svi pokreti su bili automatski. Sećam se samo slatkoće i mekoće tvojih grudi, niže, niže, i konačno, evo ga!!najintimnije, skriveno ispod gaćica.
Gaćice se uz pomoć mojih ruku spuštaju sve niže i ubrzo mi se pred očima pojavljuje voće, od kojih najslađe nikad nisam probala. Dodirnem ga jezikom jednom, dvaput, disanje ti se ubrzava. Nastavljam da istražujem svaki nabor, tvoje disanje se postepeno razvija u Laura jauk. Još malo i moji prsti, jedan za drugim, uranjaju u tebe i započinju svoje putovanje. Ležiš preda mnom gola, bespomoćna, sva moja, mogu da radim šta hoću. Nikada te neću povrijediti, milovati ću te. Prekriva me još nekoliko pokreta i talasi orgazma. Zastanem, priđem tvojim usnama sa tragom poljubaca, nežno te poljubim i legnem pored tebe. Kad si se malo opametio, želiš da uradiš isto i sa mnom. Ne, sunce, ne volim da me dodiruju. Vaša upornost je opet nagrađena, stavljam vam se na raspolaganje. Ni sa kim se još nisam osećao tako dobro i mislim da se to više nikada neće ponoviti. Zaspali smo tek ujutru.
Mislio sam da ćeš nakon ove noći biti samo moj. Ali ujutro si se ponašao kao da se ništa nije dogodilo, čak štaviše, pokušao si me izbjeći. Ova priča je počela tužno, a završila još gore, ali je ipak nikada neću zaboraviti. Prestao sam da te razumem, bacao si se iz krajnosti u krajnost, onda si me voleo govoreći da sam najbolji, pa nisi hteo da me vidiš. Odlučio sam da ti postavim jedno konkretno pitanje: hoćeš li biti sa mnom. Dok sam te jednog dana vodio kući, počeo sam da pričam o ovoj temi:
- Čekaj, hoću da ti kažem nešto: znaš da te volim, ti si mi najdraža osoba. Ali umoran sam od čekanja, prestani da me odugovlačiš i mučiš. Hoćeš li biti moja. Znate šta znači svaki vaš odgovor. “Da” će me učiniti najsrećnijom osobom, “ne” će me ubiti - ukočio sam se čekajući odgovor, ali Časovi fizike pokazalo još gore od odgovora “ne”.
- Zašto ti trebam. Ništa se ne može dogoditi između nas. Upravo Sweet Buns me izmislio – u tom trenutku sam u tvojim očima pročitao mnogo više nego što si hteo da kažeš.
- Dobro, moram kući, vidimo se sutra. Ćao - i otišao si.
Ne mogu da prenesem svoja osećanja. Mogu reći da za mene nije bilo sutra, nije bilo ničega.