Za mog roba

Zdravo, priča koju ću vam sada ispričati dogodila mi se prije samo 2 dana, 07.09.2014.

Počeću sa kratkim uvodom i reći ću vam nešto o sebi, zovem se Semyon, imam 23 godine, rođen sam na Kavkazu, ali sam ceo svoj odrasli život (21 godina) živeo u Moskvi. 1997. godine ostavio nas je otac i ja, mladja sestra i majka smo se našle same. Majka ima 49 godina, plavuša, visina cca 169, težina 56-58, grudi su gvožđe C, Odgajanje Alyosha mama se zove je Sonya.

Sve je počelo rano ujutru po mojim standardima, u 10:30 mama je počela da me budi, uspela je da me digne tek u pola 12. Nisam mogao da shvatim šta žele od mene tako rano u nedeljuispostavilo se da moram sa majkom u kupovinu u hipermarket koji je udaljen 15 minuta minibusom ili autobusom.

Istuširali smo se i spremili, u jedan popodne smo mirno izašli iz kuće, kada smo stigli na stajalište, imali smo sreće, minibus je stigao za 2 minuta, još 10-12 minuta i već smo bili tamovredi napomenuti da smo hodali jako, jako dugo, jedva smo imali dovoljno novca na blagajni, kusur je bio 50 rubalja. Kad smo izašli na ulicu već smo razmišljali šta da radimo, vrati se autobusom 60 rubalja, minibusom 70 rubalja, nema opcija, ali moja majka ne govori ništa, autobus će doći odmah, kupićemo 1 putovanje i otići zajedno, mislim da bi ovo bilo moguće daprilikom kupovine karte moja majka nije rekla vozacu da imamo samo 50 rubalja i da cemo ici zajedno na prvu kartu, naravno posle toga nismo nigde išli.

Da budem iskren, samo sam sanjao da što prije odem odatle, bilo je teško izdržati sa 6 vreća.Nakon što sam stajala još 15 minuta čekajući sljedeći autobus, moja majka je konačno rekla hajdemo sada taksijem, prva misao koja mi je pala na pamet je bila kako. za 50r. ova ruta košta najmanje 200-250 rubalja.Ko će nas odvesti za halibut. Za sekundu moja majka je stajala pored puta i sa iskricom u očima hvatala je taksi, prvi auto i majka mi je dala znak da je sve u redu, prilazeći autu rekla mi je da uđem u nazad, ubacivši u kupovinu i sedenje, počeo sam da gledam svoju majku kako otvoreno flertuje i flertuje sa vozačem, koji navodno ima 27-28 godina, naš vozač se zvao Marat, zgodan momak koji očigledno ide u teretanu u barem svaki drugi dan.

Prešavši pola puta, primetio sam da je moja majka navodno slučajno ispustila telefon Maratu pred noge, pa kada je posegnula za njim, glava joj je bila tačno nasuprot Maratove muhe, čak sam i ja primetio kako je momak uzbuđen, onda je mama otključala dugme na njegovom majica, sjedio sam iza, jednostavno sam šokiran, moja majka koja nije bila intimna sa muškarcem od 1997. godine se prema momku ponašala kao prema tinejdžeru.

Došavši do kuće, mama je otišla do njegovih vrata i poljubila ga u obraz, zgrabila ga za kurac i pozdravila se. Inače, bila sam jako uzbuđena i nisam to mogla ni zamisliti, jednostavno nisam očekivala ovo od svoje majke. Priznajem da sam mamu želeo dugo, tačno 3-4 godine, njušim joj gaćice, drkam na čipkaste grudnjake itd. Moja majka je prelepa, izgleda najviše 37-38 i njena figura je veoma fit i seksi.

Vraćajući se kući, razmišljao sam kako da se brzo povučem i drkam. Bacajući torbe u kuhinju, presvukao sam se, uzeo iPad i otišao da drkam u kadi.Otišao sam na incest, uzeo mamine crvene čipkane gaćice sa ludim mirisom njene mace i počeo da trzam kurac. Par minuta kasnije čuo sam ispred vrata, Syoma, izađi, moramo razgovarati s tobom o nečemu,odgovorio sam 5 minuta i izađi,da čujem ovo od tebe tačno 2 minuta ili dolazim.

Zamislite kakav je bio šok za mene kada je, tačno 2 minuta kasnije, moja majka povukla vrata i ušla, ja sam stajao sa njenim gaćicama, gledao u iPad i drkao, ali kakvo je bilo iznenađenje za mene kada sam Rybkinova priča ona u veoma providnoj spavaćici u samo crnim gaćicama i bez grudnjaka.

Sta radis ovdje. Zar te nije sramota. To sam prvo čula da mi se obraćaju, iskreno nisam znala ni šta da odgovorim, posle 10 sekundi ćutanja mama je rekla - da li ti se sviđam. Odgovaram da, veoma. Da li ti se sviđam kao žena. Jesi li drkao i zamišljao me u svojim fantazijama. Sine, danas sam bila jako uzbuđena, bila sam spremna da se prepustim ovom tipu, samo sam sanjala da budem na njegovom kurcu, ali sam se suzdržala, iako sam kada sam došla kući shvatila da je želja jača od mene i da mi je potreban seks.

Odmah sam pomislio na tebe, ti si mlad, zgodan, ne pušiš, baviš se sportom. Ja sam stajao i samo ćutao, u tom trenutku majka se sagnula, uzeo sam joj penis u usta, ona je sisala i polizala, pa je prešla na muda, nisam više izdržao i viknuo da ću sad da svršim, rekla mi je spermi na gaćice, nakon par sekundi sam ih napunio. Došavši do pameti cula sam, idemo u spavacu sobu, Tina dolazi tek za 2 sata.

Mama je legla na krevet i rekla, sad je tvoj red, radi sa jezikom, napominjem da joj maca nije bila glatko obrijana, ali je bila uredna, prelepa traka kose koja mi se inace dopada, zalepila sam se za njenu rupu i lizao je oko 20 minuta, onda sam poceo da zabijam prste u nju jedan po jedan, nakon jos 5 minuta i vec sam joj zabio skoro 5 prstiju u macu, jako je tekla i dolazila nekoliko puta potpuno iscrpljena, tražila je da joj to ubaci, ubacio sam kurac u nju i počeo tako da se jebam, da su batine Telefonski razgovor ličile na pljeskanje, nakon 3-4 minuta intenzivnog jebanja sam ušao u nju, onda smo samo ležali i ćutali . Nakon otprilike pola sata mama je otišla pod tuš, vratila se sa kremom za ruke i legla na krevet.

Pocela je da me ljubi vrat, bradavice, usi, butine a sad i kurac, ponovo je pocela da sisa, pa mi je prešla na anus i počela da ga liže, zujanje je bilo prosto nestvarno, onda je namazala prst sa tako hladnom i prijatnom kremom i poceo da mi ga uranja u dupe, nakon 5 minuta je zabila 2 prsta u mene, odmah sam uzeo tubu, namazao prste i poceo da je milujem po dupetu na isti nacin, doslo je do toga da sam vec imao 3 prsta u dupetu, samo sam uzivao a majka vise nije mogla da izdrzi, pocela je da moli da je jebem, prevrnuo sam je na sve cetiri i poceo da je guram u dupe, mama je rekla ne idemo unutra maca, ja sam djevica u dupe, samo je ovo cula, nisam je uzalud razvio, malo po malo sam poceo da uvodim njegov kurac u nju, onda je pustio da se dupe malo navikne i počeo je jebati, svršavajući nakon 7-8 minuta na njeno lice.

Nikada neću zaboraviti taj nezaboravan dan i nadam se da ćemo i sledećeg vikenda ponoviti našu avanturu.


Tokom ostatka studija u Londonu, Marina više nije došla u Moskvu. Roditelji su je posjetili samo nekoliko puta. Jednom sam imao priliku da letim sa njima, ali sam mislio da to nije najbolja ideja, jer se osećanja još nisu ohladila.

Marisha i ja smo povremeno održavali kontakt preko Skypea i društvenih mreža. Bilo je jako teško: vidjeti je i ne moći je dodirnuti, biti blizu nje. Za sve to vrijeme i ona i ja smo imali samo nekoliko zanimljivih romantičnih poznanstava.

Čak sam imala jednu kratku vezu. Ali pobjegli smo, vjerovatno zato što se nismo slagali karakterno. Teško je sada reći: muškarci i žene obično na mnoge stvari gledaju drugačije. Da budem iskren, i dalje mi je bilo malo teško započeti nove romane i veze. Gotovo uvijek sam se sjećao Marine i naših trenutaka sreće.

Do svoje šeste godine na fakultetu, mogao sam da zaradim i uštedim novac za iznajmljivanje stana u Moskvi. U to vrijeme pokušavao sam učiniti sve da ne razmišljam o Marinu. Tada sam bila skeptična u vezi bilo kakvih veza sa suprotnim polom. Počeo sam da se više povlačim u sebe, u svoju samoću. Ali, ipak, snaga karaktera, koju mi ​​je vjerovatno dala majka, nije mi dozvolila da potpuno skliznem. Naravno, bavio sam se svojim samorazvijanjem da bih pomogao sebi i ljudima.

Kao rezultat toga, nakon četiri i po godine, ni Marina ni ja nismo imali osobu s kojom bismo kasnije mogli živjeti do kraja života.

Nedugo prije diplomiranja, Marinka je neočekivano najavila da bi željela da se vrati u Moskvu i dalje radi u Rusiji. Naravno, sumnjao sam u pravi razlog, ali je kasnije otkriven.Marina mi je javila kada je primila diplomu i vratila se u Moskvu, a ja sam sa strepnjom i zabrinutošću čekao ovaj dan. Zbog brige sam skoro zaboravio da joj čestitam na tako važnom događaju.

Zapravo, oboje nismo željeli izgubiti jedno drugo, barem kao prijatelji, kao brat i sestra. To je bilo nemoguće, i ni u kom slučaju nisam želio da je uklonim iz svog života. Ozbiljno, mogao sam s njom razgovarati o, pa, praktično o bilo čemu, i konsultovati se sa njom. Na dogovoreni dan, njen otac, moj ujak i ja dočekali smo je na aerodromu. Navodno sam se dobrovoljno javio da upoznam Marinu samo da im pomognem da ih odvezu automobilom kući. Bez obzira na svu zbrku u mojoj glavi, zaista sam je želio vidjeti.

Uzevši trenutak, Marisha je rekla da moramo razgovarati nakon što se vratimo kući. Kada smo stigli, rekao sam im da imam važne poslove i nisam otišao da ih vidim. Stoga me je Marina, nakon što je provela malo vremena sa roditeljima, pozvala i Nežna žena_1 da se upoznamo.

Odlučio sam da ga provozam po Moskvi kako bih se bar malo odvukao na put i odagnao tmurne misli. Marinka je pričala o svom životu u Engleskoj, da je tamo život u principu bio veoma dobar. Tu bi vjerovatno bilo moguće raditi i stalno živjeti. ali.

Takođe je pričala o nekim od zabavnih trenutaka tokom ovog perioda. I ispostavilo se da još možemo samo da se smejemo sa njom, iako sam mislio da sam već zaboravio kako se to radi, uprkos svom dobrom smislu za humor. Ali sa Marinom mi je uvijek bilo lako.

Čak su i naše svađe, koje su se desile par puta tokom čitavog perioda, bile više interesantne nego iscrpljujuće. Iako je, naravno, bilo dovoljno i jednog i drugog. Ali ja je previše volim da bih se svađao oko sitnica.

Kad smo se već provozali i dobro se zabavili, odvezli smo se do njene kuće. A Marisha kaže: „San. želim da živim sa tobom. Sve ove godine bile su, takoreći, u magli. O Maglenom Albionu se neće reći.” Nasmejala se, naravno. Ali nastavila je: „Moj život tamo je, naravno, bio intenzivan, ali više automatski ili tako nešto. Da, razumijem da moramo pustiti jedni druge, moramo stvoriti svoje porodice, moramo živjeti punim životom. Ali umoran sam od toga da stalno radim ono što moram. Želim da živim za danas, da osećam sreću upravo ovde i sada. I znaš ko mi je sada potreban za potpunu sreću.”

Nasmiješila se, a ja sam bio u laganom šoku. Ili od sreće, ili od iznenađenja, ili možda čak samo od straha. Đavo zna. Ali nekoliko trenutaka kasnije nežno sam poljubio Marisku u usne. I odlučio sam da padnem u ovaj ponor sreće, trudeći se da ne razmišljam o, iako ne najdaljoj, ali ipak budućnosti.

– Marish, jesi li se stvarno vratila samo zbog mene. Vjerovatno bi bilo bolje da živite u Engleskoj, pogotovo što savršeno znate jezik.

– Generalno, možda je i bolje. A imao sam i opcije za zaposlenje. Ali ja uopšte ne želim da živim bez tebe. Osim toga, kada je novac u pitanju, ipak biste ga prvo morali isprobati i sve izračunati. Usput, da li biste mogli razmišljati o preseljenju u Englesku?

Marina se blago lukavo nasmiješila. I postepeno je postalo jasno, iako je bilo nezgodno, a ponekad čak i bolno, da se ona zaista vratila samo zbog mene. Na primjer, i dalje je viđala roditelje jednom u tri do četiri mjeseca.

- Naravno, mogu da mislim, Marish. Znam čak i engleski. Bolje od tebe, naravno. Ali ovde su svi moji poslovi, ceo moj život, porodica, prijatelji.

Pogledao sam je i pomislio da ne bih mogao da živim bez nje. Bilo je samo stvari koje treba uraditi, samo brige. A sreća su prolazni redovi, ako samo.

– Osim toga, želio bih da koristim ljudima ovdje, u svojoj rodnoj zemlji. I tamo imaš Vodič za ljubavnicu početnicu 2 dio prijatelja, zar ne?

- Pa, koliko?. Imam par dobrih prijatelja.

- Draga, nemam pravo da te teram, da tražim da ostaneš ovde. Možete li reći o svojim istinskim željama?

Nakon duže pauze, Marina reče tužnim glasom:

– Verovatno još ne znam tačno kako bih voleo da živim i gde. Ali potpuno sam siguran da želim da budem sa tobom. Barem za sada. Dok još imamo vremena, ja. ne želim da. propustim ovu priliku.

- Dođi meni.

Marinine oči su se napunile suzama. I čim sam je zagrlio, briznula je u plač. I shvatio sam koliku ogromnu količinu emocija skuplja dugo vremena.

Odlučili smo da će se Marina useliti kod mene za nekoliko sedmica kako bi se njenim roditeljima učinilo da su se ona i njena prijateljica dogovorile da zajedno iznajme kuću. Čini se da je sa roditeljima imala odnos poverenja, pa nisu mnogo kontrolisali ovaj trenutak, shvativši da je njihova devojčica već odrasla.

Već prvog dana nakon njenog preseljenja dogovorili smo se da kada za mene ili nju dođe trenutak Priča o mojoj feminizaciji 4 dio Idealna žena poznanstva sa nekim, nećemo to kriti i trudićemo se na sve moguće načine da doprinesemo međusobnoj mogućoj sreći. Nisam prestajao da razmišljam o tome koliko bi naš zajednički život mogao izgledati nenormalno, i kako bi je, u stvari, bilo moguće pustiti da ode kada dođe vrijeme. Proveli smo previše vremena u razdvojenosti i bezuspješnim pokušajima da sada o bilo čemu razmišljamo.


Tri mjeseca kasnije, na Marinin rođendan, odlučio sam da joj priredim romantično iznenađenje. Ali, naravno, to se moralo dogoditi nakon glavne proslave sa svom rodbinom. Morala je malo prevariti kako bi proslavila rođendan u kući svojih roditelja. Bilo je prijatelja i rodbine.

Brinuo sam se o vremenu, jer sam imao planirano veče u planetarijumu, koje se postepeno pretvorilo u noć. Morao sam da nagovestim Marinku da se zabava završi malo ranije. Namjerno nisam pio na zabavi kako bih mnoge ljude poslao kući, uključujući i Marinu. I na kraju, kada nas je ostalo samo dvoje, otišli smo u planetarijum. Marinka, pomalo pripita, pogledala me je i nasmiješila se.

Put je bio praktično prazan. Pogledao sam Marishu i uhvatio je za ruku. Kada iznenada. Oči su mi se raširile.

Bili smo samo nas dvoje u planetarijumu. Odlučio sam da i sam obavim turneju za svoju voljenu. Govorio je o Šta žena želi_1 i planetama za koje je znao, a mi smo gledali kroz teleskop. Unaprijed je pripremljena boca vina, a mi smo se smjestili na jednom od perona. Marisha je gledala u zvijezde, a ja sam gledao u nju. Činilo se da su sve planete oko nas počele da se rotiraju.

„Ponekad mislim da smo poludeli.

Približili smo se jedno drugom radi poljupca. Ali. Nisam mogao da poljubim svoju princezu. Udaljavala se od mene. Zašto. Šta se desilo?!.

Bilo je teško otvoriti oči, a oštar bol mi je udario u glavu. Stalno je bljesnula neka svjetlosna tačka. Još jedan trenutak i počeli su se čuti glasovi. S mukom sam okrenuo glavu, obuzeo me užas.

Marina i ja smo ležali u prevrnutom autu. Spasilačke službe su pokušale da nas izbave iz toga. Marisha je bila u nesvijesti, krvave glave. Na trenutak sam se opet onesvijestila.

Jurio je pravo ka nama!.Ponovo sam se probudila, oči su me pekle, a dlanovi su mi se malo znojili. Minut kasnije sam shvatio da sam već u bolnici. Ruka je bila zavijena, glava je pucala, a u ušima se još šumilo. Ali moje misli su bile samo o Marini. Dok sam pokušavao da ustanem, ušla je medicinska sestra i spustila me nazad. Rekla je da smo imali nesreću, a suvozačevo sedište je preuzelo najveći udar.

- Kako je Marina. Djevojka koja je bila sa mnom?

– Teško je još pričati, operisana je.

– Kakve su štete. Koliko je ozbiljno?

- Ne mogu tačno da kažem. Ali dobro nije dovoljno.

- Moram biti blizu nje.

- Ne, ne možeš ustati. Imate potres mozga i ozbiljne prelome, pored drugih lakših povreda.

- Ali šta da se radi. Možete li mi reći kada je operacija završena?

– Da, naravno. Samo se nemoj tako ubiti, nadam se da će sve biti u redu. Imamo dobre, iskusne hirurge.

Spremala se otići na neko vrijeme.

- Čekaj, molim te, u kojoj smo bolnici.

– Na klinici Burdenko. Nadajmo se da ste barem sretni u tom pogledu, da se sav ovaj užas dogodio u našoj blizini. Možda treba nekoga da pozoveš. Doneću telefon i ne ustaj ni pod kojim okolnostima.

Sestra je otišla, a ja sam ostala u potpunoj zbunjenosti pokušavajući da se prisjetim kako se nesreća dogodila. Uostalom, na putu nije bilo nikoga. Svetlo je bilo zeleno. Ili crveno. Ne, ne može biti da sam išao na crveno. Čak se često zaustavljam na žutom. Marisha. Pogledao sam je. A na put?.

Ne, ne, ne. Nisam mogao. Zatvorio sam oči. I jarko svjetlo se pojavilo preda mnom. farovi.

Opet sam otvorio oči i sjetio se kako je sa strane prema nama doletio veliki terenac. Rebra su mi bila ukliještena. Tek sad sam vidio da su i rebra premotana. hladno.

Sestra je donela telefon i rekla da policija želi da razgovara sa mnom. Ispostavilo se da vozač SUV-a koji se zabio u naš auto nije tako teško povrijeđen kao mi. A u njegovoj krvi je pronađen pristojan nivo alkohola. Udar je doveo do toga da se naš automobil nekoliko puta prevrnuo.

Ali ipak, policajac je želeo da zna na koje svetlo sam otišao. Pokušao sam da se setim. I setio sam se zelenog svetla, mada možda na pogrešnoj raskrsnici. Ali nisam mogao da se setim crvene boje. Dakle, rekao sam da ne mogu biti sto posto siguran, ali mislim da je zeleno. Tada je policajac rekao da će uskoro biti proučeni snimci nadzornih kamera i da će nam reći ko je kriv za nesreću.

Otišao je, ali me nije bilo briga ko je kriv. Uostalom, ja sam se, na ovaj ili onaj način, osjećao krivim. Trebao sam pogledati okolo. A sad. Knedla mi je došla u grlo, suze su počele da me muče. Mariša, ljubavi moja. Nisam mogao da joj pomognem.

Imao sam telefon u ruci, ali nisam znao koga da pozovem. Osećao sam se uplašeno. Još jedan bolni grč probio mi je glavu. Pomalo se oporavio, konačno sam odlučio da moram nazvati Marinine roditelje: oni su imali pravo znati.

Kada su stigli, moj stric je, saznavši za Marinino stanje, došao kod mene.

- San, kako si. Šta se desilo?!

- Da, desila se nesreća, čika Leš. Pijani vozač. Kako je Marina. Šta kažu doktori?

– Ima unutrašnje krvarenje, potres mozga, prelome. Izgleda da joj je vrat povređen. Doktori su zabrinuti i za njenu jetru. Mama ne može da nađe mesto za sebe. Općenito, noćna mora. Pa ipak, kako se ovo dogodilo. kuda si Lagani udarci_1 mi je počelo sinuti da ne mogu sve reći svom stricu. Da će hteti da prikupe neke od Mariškinih stvari. Tada će se sve otkriti. Ne.

– Odveo sam je kući. Jedva se sećam šta je dalje bilo.Policajac je samo rekao da je došlo do bočnog sudara i da je na nas naletio terenac. Saznaće koje je boje bio semafor, ko je kriv.

- Vidim. Kako si?

- Da, gluposti. Izgleda samo potres mozga i par fraktura. Bolje idi kod Marine, saznaj kako je i javi mi, molim te.

Hteo sam da moj ujak brzo ode. Bilo je teško zadržati emocije i suze.

Kad sam se ponovo probudio, vidio sam majku kako me tužno gleda. Stigla je sa mužem i Dašom čim ju je pozvao ujak.

- Kako si draga. Kako se osjećaš?

– Dobro je mama. Kako je Marina. Znaš li nešto?

– Mariša je na intenzivnoj nezi, ali je njeno stanje stabilno. Doktori kažu da ima težak potres mozga i kontuziju vratne kičme. Ali najgora stvar se desila njenoj jetri.

- Šta s njom?!

– Čini se da je došlo do male rupture, krvarenja. Ali hirurzi su to zašili, i to sada dok nema komplikacija.

"Ali ona još nije u opasnosti?"

– Za sada, na sreću, ne. Moramo odati priznanje doktorima, radili su maksimalno, jer je prema njihovim prvim pričama postalo jezivo. Tako da je na neki način imala sreće. (nakon pauze). Sash. reci mi da li ti i Marina živite zajedno?

- Kako si znao?

- Pa znamo tvoju adresu. Kada su Vadim i tvoj ujak stigli u stan da pokupe neke stvari, videli su i njene stvari. Možete li objasniti šta se dešava?

Nisam joj mogao reći istinu. Barem ne sada. Htio sam vidjeti Marishu.

– Mama. Marina je samo tražila da ostane malo sa mnom, to je sve. Kada ćemo je moći vidjeti?

- Još nije poznato. Tamo joj dežura majka. Bolje ti je ipak da legneš.

Sva moja nutrina je žudjela za voljenom, ali sam, naravno, osjećala slabost u tijelu.Glavobolja je bila malo manja. „Mama, oprosti mi. Ja sam kriva za nesreću, trebalo je da pogledam okolo.” Mama ništa nije odgovorila, samo me je zagrlila.

Čekanje me je ubijalo, bilo je beskrajno.

Kada su mi dozvolili da posjetim Marinu, i kad sam se popela na njen sprat, odmah sam naletjela na njenu majku. Hladno me je pozdravila.

- Zdravo, Saša. Kako se osjećaš?

- Zdravo. Hvala, sada je bolje. Mogu li vidjeti Marinu?

- Mislim da da. I dalje stalno pita za tebe.

stao sam.

- Oprostite mi, tetka Natasha. Nesreca je i moja krivica.

- Ne vredi, Sash. Policija kaže da je bio pijani vozač, prošao je na crveno. Pa.

- Pa, ovako ili onako, nisam ni ja sačuvao.

- Bolje mi reci zašto je Marina živjela s tobom. Ona ne želi ništa da mi kaže. Između vas dvoje nema ništa, zar ne?

- U smislu. Ne, naravno da ne, o čemu pričaš. Samo je tražila da ostane sa mnom neko vrijeme.

– Vidim, zašto nam se nije vratila?

– Teško mi je reći, samo se posvađala sa drugaricom. Možda nije htela da vam smeta. Ali bolje je pitati nju. Mogu li razgovarati s njom, pa ćemo vidjeti?

– Dobro, šta god kažeš. ja ću za sada otići.

Kad sam otišao kod Marine, tiho se nasmiješila.

- Kako se osećaš, draga.

- Da, ništa, bolje, ali ustajanje je ipak malo teško. Kako si?

- Da, dobro sam. Marish. oprosti mi.

- Prestani. Majka mi je rekla šta su uspeli da saznaju. Izgleda Klasicna erotika nisi ti kriv.

- Ali ipak.

- A ipak. Draga moja draga. Eh, poznavajući te. opraštam ti.

Uzeo sam njenu ruku i poljubio je. Suze su mi navrle na oči i ostavio sam njenu ruku na čelu. "Hvala ti draga."

– Sash, da li tvoji roditelji sve znaju?

- Ne, rekao sam da ste samo tražili da ostanete sa mnom na kratko.Šta bih više mogao reći?

- Pa da. I šta ćemo sad?

“Prvo ćeš ti biti bolji, a onda ćemo vidjeti.” Ali mislim da ćeš se morati vratiti roditeljima.

- Šta ako ne želim?

- U smislu. Šta ćemo im reći?

- Nećemo ništa. Ja sam već velika devojka, mogu da živim kako hoću.

Marisha se nasmiješila, a prvi put u posljednje vrijeme i ja sam učinila isto.

Iz bolnice sam izašao mnogo prije Marinke. Naravno, posjećivao sam je skoro svaki dan. Rekla je da je razgovarala sa roditeljima i da su oni prihvatili da će živjeti sa mnom. Bar na neko vrijeme. Možda nisu ništa sumnjali.

U svakom slučaju, povjerili su mi da ću Marinu otpratiti kući kada bude otpuštena. Uostalom, oni su imali svoje poslove i poslove, a Marishka se već osjećala mnogo bolje. Liječenje i rehabilitacija, srećom, protekli su vrlo dobro, a ostalo je samo nekoliko sedmica kućnog režima, a i tada više za potrebe osiguranja.

Stigli smo kući autobusom. Iako sam već kupio novi auto, ne bez pomoći osiguranja, uspomene na nesreću, koje su mi se praktički vraćale i ponekad mi nisu davale da spavam, nametnule su se. Marisha me je razumjela.

Znate li kakva je to čarobna noć, prva nakon dugog odsustva od kuće. Marinka i ja smo ležale zajedno, ona je stavila glavu na moje rame, a ja sam je zagrlio. Bilo je vrlo ugodno, po prvi put nakon mnogo mjeseci.

Ponovo se vozimo u autu. Semafor pokazuje crveni signal, a ja nastavljam da vozim, ne Kad sam loš da stanem. Još jedno crveno. Kočnice ne rade. A Marina se smeje. Oštar udarac.

Probudio sam se, Marina me tresla.

- San, jesi li dobro. Vrištao si u snu.

- A?. Da, samo sam imao noćnu moru. Ništa.

– Zamolili ste nekoga da stane. Sanjate li opet o nesreći?

- Oh. Da, Marish, izvini.

Zagrlila me je.

- Prestani, dušo. Ništa ti nisi kriv, jer ja sam uz tebe. uvek ću biti tu.

Ustao sam i otišao u kuhinju da popijem vodu. Obrisao je znoj s lica i lagano se isprao. Izgleda da sam se opametio. Marina je bila moje cudo.

Bila je budna i čekala me.

- Pa, kako si, draga. Smiren?

- Da hvala ti. Šta ću ja bez tebe. Marish, ti si moja najveca sreca!.

Nasmijala se: "Naravno da znam. Dođi ovamo." Mnogo mi nedostaje, njeni zagrljaji, njen miris. Zaspali smo grleći jedno drugo. I nisam imao noćne more.

Prolazilo je vrijeme, prolazili su dani. Zabrinuti da bi naši roditelji nešto posumnjali, Marina i ja smo odlučili da bi bilo bolje da se ona zaista preseli kod drugarice. Ali, naravno, provodili smo dosta vremena zajedno, a Marisha je često provodila noć sa mnom. Smiješno je što neki naši prijatelji nisu znali za našu porodičnu vezu. Oni su zapravo mislili da smo par. To nam je omogućilo da se zajedno sastanemo s njima.

Jednom je prijatelj pokušao da me zavede, ali nisam pokleknula. Sa blagom uznemirenošću razmišljao sam koliko je ovakvih situacija Marina mogla imati. Oboje smo cijenili jedno drugo i našu vezu i nismo željeli gubiti vrijeme na sitnice. Čekali su ozbiljan, pravi osjećaj, barem otprilike isti kao i mi.

Naravno, razmišljao sam o tome da ću uskoro morati da osnujem porodicu, i ja i Marina. Oboje smo hteli ovo. Ali pred nama je još mnogo srećnih dana.