Pozvao si me kod sebe

Razmišljanja o globalnoj ekonomskoj krizi prekinula je uporna zvonjava na vratima. Ko bi mogao doći starcu uveče, po ovako hladnom vremenu?

Na pragu je stajala vitka, graciozna djevojka u uskoj donji jakni, stara oko dvadeset pet godina, obraza rumenih od mraza i velikih očiju. Iza ograde je sjedio snažan momak dosadnog izgleda.

- Zdravo. Stepan Kuzmich. – usne su joj blistale od bezbojnog karmina.

- On je. Dobro veče, šta ti dugujem?

- Ja sam Marina, a ovo je moj dečko Volodja. Poslali su nas kod vas i rekli da ste najbolji trener zimskog plivanja. Poenta je da treba pobediti na zimskom plivanju izdržljivosti u gradu N., ovo je važno, suštinski je važno pobediti. – rekla je oklevajući.

- Da, trenirao sam našu reprezentaciju prije desetak godina. Kome treba trener?

- Meni. Prvenstvo će biti za nedelju dana, biće devojke iz Norveške i Holandije, jake atletičarke. Učestvovao sam prošle godine, ali nisam osvojio baš ništa, što je šteta. Ali prošle godine sam tek počeo plivati ​​zimi. Stoga, ove godine zaista moram pobijediti, suštinski, želim sebi dokazati da to mogu. Rekli su da si najbolji, pa dolazim kod tebe. Hoćeš li me odvesti. Samo na nedelju dana?

- Ovo je nekako neočekivano. Otkad se devojke zanimaju za ovu vrstu sporta. U mom sećanju, plivači su učestvovali na ovakvim takmičenjima, ali su bili mnogo stariji. Pa, ako vam mogu pomoći, uđite.

***

- Oh, koliko medalja imate u ormaru. Vidjet cu. Oh, očigledno ste vi na fotografiji!

- Da, bilo je vremena. Hoćeš li čaja?

- Ne, hvala, nećemo dugo, nećemo vas opterećivati.

- Momci. Kako ćete da trenirate, tako je hladno, more kod obale je već zaleđeno. Osim ako ne isečeš rupu na jezeru. Da, nemam motornu testeru, a veliku sekirom ne možeš prorezati za plivanje.

- Da, i mi smo mislili. Dobro plivam u bazenu, ali se u ledenoj vodi brzo smrzavam. Možda možete plivanje nekako zamijeniti nekim drugim vježbama?

- Da, možete, ali morate razmisliti o tome.

- Stepane Kuzmiču, gde ti je kupatilo. Uhvatio sam se na trenutak za rukohvat na tvom ulazu i namazao ruke nekom mašću.

- Kupatilo je ovde, molim vas. Vladimire, odobravate li hobi svoje devojke?

- Da, to ste pitali. Dok je Marinka u kupatilu, ja ću vam reći da ja ne delim njen hobi. Ona je, naravno, odlična jer se zanima za sport. Ali postoji mnogo različitih drugih sportova. Općenito, nadam se da će se, ako pobijedi ove godine, smiriti i više neće plivati ​​u rupi. Ali ti joj ne kažeš. A ako ne zauzme prvo mesto, verovatno će to raditi dok ne pobedi, ja to nikako ne odobravam. Voda je hladna, opasna u svakom smislu, razumete. Zato i želim da joj pomognem da ovaj put pobedi.

- To je jasno. Pa, pomozimo joj da se zajedno spremi.

- Pa, Marina, mislim da ćemo početi sa trčanjem. Nađimo se sutra na stadionu ujutru, možeš li.

- Da, naravno, sada su praznici, možemo to raditi svaki dan. U koje vreme, ranije?

- Da, počnimo u 8 ujutro, već će biti dovoljno svijetlo. Nadam se da neće biti snježne oluje kao danas. Pa, za trčanje, razumete, potrebne su vam patike sa toplom čarapom. Nadam se da će staza na stadionu biti očišćena, trkači stalno treniraju.

- Dobro. Hvala na pomoći. Do sutra!

***

- Zdravo Marina, Volodja. Kako si stigao tamo?

- Da, malo je teško. U autu smo, ali za sada smo ga zagrijali i očistili. Mraz je, minus 22. Dobro je da je snježna mećava popustila i da je sunčano. Ali hladan povjetarac duva. Eh, snijeg do koljena.

- Da, ne znam ni gde je bolje trčati.Gledajte, trkači su napravili stazu po vrhu stadiona, juče se očigledno niko nije ni spuštao. A ima i jedan ispod, ali je dobro pokriven snijegom. I teško je spustiti se, stepenice su prekrivene snijegom.

- Pa. želim to da uradim na pravi način, uz donju stazu. U redu je, obukao sam visoke vunene čarape, dubok snijeg nije problem ako se začepi.

- Dobro. Možete trčati i u jakni. Ali, pošto treniramo za plivanje u ledenoj vodi, možemo probati trčati u džemperu.

- Da, i ja sam mislio da treba da se što više približimo uslovima za kupanje. Sada ću skinuti jaknu. Volodya, drži svoju jaknu. Znate li. Imam veoma topao vuneni džemper. To je kao trčanje u jakni.

- Marinka, možeš da trčiš bez njega. Ne smeta nam Savjetujte mi šta da radim, hehe. Šalim se naravno. Hej, šta ti pričaš, šalio sam se.

- Vova, kako si pogodio. Pobjeda zahtijeva žrtve. Stepan Kuzmich, ako odobrava, tamo imam majicu, iako nije baš sportska.

- Marina, ne bih ti savetovao. To je nerazumno. Potrajaće za sekund sa mrazom. Nemoj.

- Već sam ga skinuo. Majica je malo kratka i široka, izvinite, takva je. Prokletstvo, vjetar me diže, a grudnjak ne nosim. Vau!. Kako mraz okrepljuje. Moramo brzo da krenemo.

- Marinka, šta pričaš. Umrijet ćeš za tren!

- Aktivno ću trčati. Vova, ne boj se. Sjetite se kada sam zadnji put bio bolestan - ne možete se sjetiti i ne počinjite ponovo. Izvoli, ovaj džemper.

- Stepan Kuzmich. Ona je tako tvrdoglava, izvinite.

- Momci, ako nemate ništa protiv, skinuću skijaške pantalone. Tako će se barem ravnomjerno ohladiti.

- Marinka. skroz poludela.

- Navući ću preko patika. Gaćice su mi pristojne, sportske. Pa, drži svoje pantalone Vova. Imam vunene čarape do koljena, ne marim za snijeg.Šešir s krznom obloženim ušima i krznenim rukavicama. Daj mi Vovinu maramu. Vezaću je preko lica da ne smrznem nos. Kako ti se sviđam. Brr, o moj. Tako je hladno. Otrčao sam dole!

- Prokletstvo, ludo. Stepane Kuzmiču, ne mogu si pomoći. Tvrdoglava. Nadam se da neće dobiti promrzline.

- Da, imaš istu princezu.

- Ne govori.

- Reci mi kako trči, zaboravio sam da uzmem naočare!

- Pa, nekako se spustila kroz snežne nanose, trčala, razbijajući nogama sneg do gležnja. Dođavola, majica je loša, kratka i široka, jaše napred od vetra. Ne znam šta će se desiti. da se tako skinem. Oh!. Pala je u sneg. Okliznula se. Šta sad. Dobiće promrzline. Diže se. Sva u snijegu, o moj. Marinka!. Dođi brzo!. Čisti snijeg ispod majice i sa stomaka. Pokazuje da je sve u redu, trči dalje.

- Drugi krug. Opet pao, prokletstvo. Sneg se zaglavio. Otresi ga.

- Treći krug. Gleda nas.

- Vova, zovi je ovde. Pokaži joj da je dosta.

- Marinka, hajde ustanite svi. Vrijeme!

***

- Fuj. ništa ne osećam, sve je tako zaleđeno. Košulja mi je zaleđena u ledu. Da nisam pao, još bih trčao.

- Marina, u redu je. Trčali smo dvadeset minuta. Obucite se brzo!

- Da, treba da požurimo, inače počinjem da se smrzavam svuda. Da se dogovorimo za sutra?

- Da, nađemo se ovde u isto vreme. Mi ćemo trčati redovno cijele sedmice. Ali ipak nosite nešto toplije. Da trčim duže.

- Da, dobro sam kako je. Samo ću se truditi da sljedeći put ne padnem, trčaću deset krugova, trčao sam deset kilometara u prošlosti. Stepan Kuzmich, postoje li još neke vježbe koje treba raditi kod kuće?Samo da mi ne oduzme puno vremena, pa se još moram pripremiti za sesiju.

- Pa, da razmislim. Možete, na primjer, naviknuti svoje tijelo na hladnoću.

- Kako je to. Zanimljivo!

- Pa, na primjer, ako imate sobu u kojoj nema nikoga, možete tamo otvoriti prozor. Na takmičenjima je dozvoljeno nositi šešir, rukavice do lakta i cipele do koljena, tako da će vam cijelo tijelo osim glave, ruku i nogu biti izloženo ledenoj vodi. Dakle, možete sve ovo obući, ili zamotati odgovarajuća područja ćebadima, a ostale ostaviti otvorene i sjediti u ovoj prostoriji neko vrijeme, otprilike dvadesetak minuta. I tako nekoliko puta dnevno. Sada je samo toliko hladno da će soba biti na odgovarajućoj temperaturi, oko nule, ako otvorite prozor da se naviknete na temperaturu ledene vode.

- Oh, zanimljivo, probaću. Pa, vidimo se sutra!

***

- Marinka, prokletstvo. Ovdje više nije nula stepeni, ali sve. pogledajte termometar - minus petnaest. Zaledio sam cijelu sobu. Da li ste ugasili i radijator. Hajde da zatvorimo prozor?

- Ne. pomozi mi da pomerim krevet do prozora.

-Jesi li lud. Posao je, “sjedi u sobu”. I to ne ispod prozora!

- Hoćeš li mi pomoći ili ću to sam učiniti?

- Ma, hajde. Zašto si prekrio krevet uljanom krpom?

- Donesite grijano električno ćebe iz ormara.

- Zašto ti treba. U redu, sada.

***

- Aj. Krećeš se sigurno. Hajde da se brzo umotamo u ćebe. Zašto si se skinuo do gola. Pogledaj paru koja ti izlazi iz daha.

- Hajde, ja ću leći na krevet, a ti mi zamotaj noge električnim ćebetom, do sredine butina. I pojačajte ga na maksimum.

- Definitivno si poludeo. Ležiš zimi pred otvorenim prozorom, u takvoj snežnoj mećavi, gol na krevetu pokrivenom uljanom krpom, i u krznenoj kapi. Sad se i umotavaš tvoje noge u elektricnom ćebetu.

- Sad ću ispružiti ruke gore, dobro ih umotati običnim ćebetom.

- Hajde. Je li tako?

- Da. Mmm. Cool. Noge su vam vruće, ruke i glava topli, ali ostatak tijela vam se smrzava na hladnoći. Fuj.

- Marinka. idem da se zagrejem u hodniku. Obucicu jaknu i dolazim kod tebe.

- Dobro. Možda ću malo odspavati.

- Prokletstvo. Nema reči. Rekao je "ostani u sobi 20 minuta", nema potrebe za više.

- Idi se obuci, ha-ha, smrznuto stvorenje.

***

„Prokletstvo, već sam pojeo, a ona samo leži. Apsolutno je brutalno. I ne trese se. Diše ravnomjerno, puštajući oblake pare. Vjetar duva kroz ledeni prozor. zatvoriću prozor tiho."

- Mmm. Šta radiš, Vova?

- zatvorim prozor.

- Nema potrebe. Samo ću leći, tako je cool osećaj. Ćebe je toplo, noge su mi tople. Tako je hladno, bukvalno se znojim na hladnoći. Napolju, sve je ledeno i ukočeno, ali unutra je vruće, znojim se i znoj se ledi. Stalno mi se naježi koža. Pokušaću da spavam.

"Prokletstvo. Pa dobro. doći ću kasnije"

***

"Počela je mećava!. Prokletstvo, sneg pada pravo na njeno telo. A ona. izgleda da spava. Strašno. Moramo da zatvorimo prozor."

- Vova. ostavi prozor.

- Dobro. Bićeš pokriven snegom sav gol.

- Zabavno mi je. Zaspao sam. Hoćeš da legneš sa mnom. Ja sam gol, a ti nosiš polarnu jaknu.

- Ne hvala.

“Uključiću joj grijanje, na maksimum. Bar će je nekako zagrijati sa strane. Pa, otvorio sam slavinu na radijatoru. Sad će brzo zagrijati, eto biće kipuće vode. Vratiću se kasnije.”

***

“Ući ću tiho, sjesti na stolicu iza. Čvrsto. Leži ravno na krevetu, stoji tačno ispod otvorenog prozora, u roničkoj pozi, na leđima. Ispružila je ruke, umotana u ćebe, gore uz krevet i okrenula glavu u šešir sa ušicama licem od prozora da ti sneg ne pada u lice.Noge, čvrsto umotane u vruće električno ćebe, ispružene su duž kreveta. Ispod lakata i do sredine butina je potpuno nago tijelo, posuto snijegom. Mirno diše i izdiše oblake pare. Mećava joj sipa ledeni sneg po grudima, stomaku, butinama, udari ispod leđa. Sneg se već teško topi i lepi u komade."

***

“Sjedim već pola sata. Drhtim od pomisli kako to može. Već joj je snijeg zaglavio po grudima i stomaku, a koža ispod snijega je ružičasta, i grudi i bradavice su joj malo pobelele.Svuda oko kreveta je prekriveno slojem snega,tako da prakticno lezi u snegu.Vetar zviždi na prozoru i mete sneg po sobi.Mesala se, probudila se, ali me nije vidjela.Očigledno joj se nago tijelo počelo smrzavati. Snježna mećava zviždi ispred prozora, Ja i moja žena 3 dan ona misli da ja spavam u susjednoj sobi. Činilo joj se da je osjetila da je radijator vruć .Okreće se malo na bok prema radijatoru. Prokletstvo, radijator 1000 pušenja_1 voda, sedamdeset stepeni. Ako ga dotakne, može se opeći. Ruke i noge su joj umotane u ćebea ona se okrenula na bok i izvila se, prislonivši grudi bliže radijatoru. Šta radi!. Sa rukama omotanim na vrhu, ona se, savijajući tijelo, okrenula na bok, izvila se i pobijelila bradavice posute snegom spremale su se da dodirnu vreli radijator. Ah!. Pažljivo dodiruje vreli radijator svojim smrznutim bradavicama. Ne povlači se
odmah ih zgnječi, smrznule su se i ništa ne osjećaju. Nakon par sekundi osjetila je žarku toplinu, zadrhtala je i zastenjala, ali je nastavila da ih pritiska na radijator još sekundu. Povukla ih je nazad. Ponovo ih je pritisnula i zastenjala. Zadržala ga je par sekundi i povukla. Šta radi?.Izvukla je ruku iz umotanog ćebeta, pokvasila prste, kliznula rukom po leđima i stavila ruku na zadnjicu, savila ruku i zabila je među noge, dopirući prstima do klitorisa. To je brutalno. Ona povremeno pritisne svoje smrznute, izbijeljene bradavice na vreli radijator, tiho stenje, pušta, prstima miluje klitoris. Mećava sa prozora zaspi na boku njenog golog tela, i snijeg se teško topi na njenoj ružičastoj koži. Počinje da drhti pri svakom pokretu prstiju. To traje već dvadesetak minuta. Često diše, ispuštajući oblake pare. Ona sve češće i duže pritišće svoje smrznute bradavice o vreli radijator, jaučeći i tresući se sve više i više. Razula je sloj snega po krevetu, a mećava se nastavila
sipa sneg na njeno golo telo sa raznih strana, sa svakim naletom vetra. Pa je još jednom pritisnula bradavice uz vreli radijator, nekoliko puta se snažno trznula, i smrzla se. Ispružila je ruke i otkotrljala se na sebe nazad u duboki sneg na ivici kreveta. Mećava zviždi ispred prozora, a ja uspevam tiho da izađem iz sobe i zatvorim vrata, nije ni čula da sedim iza mene. Čekao sam je u sobi desetak minuta. Izašla je gola i hladna.”

- Zdravo, zašto ne spavaš. Zar ti nije hladno sjediti ovdje u jakni. Sa vrata dolazi promaja.

- Spavao sam, tek sam se probudio. O moj. Sva si ružičasta ispred mraza. I u snijegu!. Jesi li dobro?!

- Da, ne morate da mi verujete, ali uživam. Super, naš deda je smislio vježbu da se "navikne na hladnoću".

- Zašto su ti grudi, oko bradavica, tako. posebno ružičaste?.

- Ne znam. Možda su mi bradavice bile promrzle. Osećala sam da su počele da se smrzavaju.

- Pa, dovraga, daj. Sad se dogovorite nekako. Idem da zatvorim prozor. Prokletstvo, i skinuću sneg.

- Zar ne želiš da me zagreješ?

- Kako?. Bojim se da te dodirnem. Kao da si bio u zamrzivaču.

- Da, neću da se odmrzavam uskoro. Ali moraš odnekud da počneš. Hajde, ja ću da legnem, a ti me liziš tamo. Zamisli da ližeš sladoled.

***

- Dobro jutro, Stepane Kuzmiču, stigli smo.

- Marina, takva je snježna oluja, a mraz je minus petnaest. Možda ne bi trebalo da trčimo danas?

- Pa, naravno. Radimo za rezultate.

- Dobro, ali nemoj se svlačiti kao prošli put.

- Ne, ne želim ništa da menjam, prošli put je bilo dobro, čak nosim istu majicu. Jedino ću trčati po vrhu, ovdje je ugaženo, da ne padnem u snijeg.

- Ma hajde, ali kraj stadiona se ne vidi zbog snežnih padavina, ali čekaćemo te ovde sa Vovom.

- Pa, svlačim se. Vova, drži stvari. Snijeg se samo drži. A mraz nije blag. Ne znam koliko ću izdržati. To je to, trčao sam.

***

- Vova, pa ne vidiš?

- Ne, mećava se još ne vidi, bežala je pet minuta. Vidi, trči. Dođavola, da, majica joj je očigledno mokra od snijega, a sad je zaleđena, jasno strši u obliku njenih grudi i sva je prekrivena snijegom. I gaćice su joj takodje sav u snijegu. Tesko. Marinka, ti Kako.

- Normalno je. Fuj. Mada nisam pao, ali kao što vidite, pokriven sam snijegom. Još ću trčati u krug.

- Pa kao što znaš.

***

- To je to, već pet krugova. Tresiš se. Hajde stani!

- Da. Malo je hladno. Sad ću se otresti snijega i obući se. Moraću da skinem majicu i gaćice. Mokri smo i smrznuti . Vova, pokrij me sakoom, skinuću ih. To je to, oblačim se. Stepane Kuzmiču, dopala mi se vežba sa navikavanjem na hladnoću. Možda još uvijek imate neke zanimljive vježbe na lageru?

- Pa. sad ću razmisliti. Pošto ne umemo da plivamo. Evo kako to možemo.Marina, imaš li skijaško odijelo.

- Vova ga ima. Ali mogu se uklopiti u to, iako će biti malo velika.

- Onda uradi to ovako. Volodja, stavite dva plastična umivaonika ili kante vode na balkon. Zamrznut će se za nekoliko sati. Zatim pronađite torbu i čekić. Stavite led u vrećicu i sve izdrobite čekićem. Marina, nosiš kombinezon preko nekakvog kupaćeg kostima. I Vova ti sipa ovaj led u kombinezon. U takvom „ledenom kaputu“ dovoljno je biti desetak minuta. Možete ponavljati tokom dana.

- O. Cool. Uradićemo to, imamo sve što si rekao, umivaonike, torbu, zar ne Vova?

- Da, pomoći ću.

***

- Vova, dobro, dođi i pogledaj, jel se led smrznuo?

- Potpuno sam se smrznuo, bilo je tako hladno, brzo se desilo.

- Pa, hajde, smrvi ga, dok ja uzmem kombinezon.

- Dobro.

***

- Fuj, smrvljeno. Ispostavilo se da je to dvadeset kilograma leda. Cela torba. Šta je sledeće. Prokletstvo, smrzava se. Pa šta. da ti ga sad sipam u njedra.

- Spreman. Obukao sam se. Obuo sam i tvoje gumene čizme. Za što. Tako da kada počne da se topi, voda će se skupljati.

- Zašto bi se otopio ako samo iskočiš na deset minuta?

- Pa, da vidimo koliko ću izdržati. Da, sad ću ga malo otkopčati i zaspat ćeš.

- Sranje. Marinka, ti si luda. Ti si tu gola. Da ti polijem led direktno na gole grudi?!

- Da. Hajde, budi hrabar. Ah!.A sad da ga napunimo do vrha. Čekaj. Dobro, zakopčaj. Sad ga napuni do vrata. Oh, kako super. Ooh. To je teško odijelo . Nosim dvadeset kilograma na sebi. Ali mogu nekako da šetam po kući i spremam se za seansu.

***

- Marinka. Sjedite ovdje na stolici u svom "ledenom kaputu" već dva sata i čitate karte. Jesi li uredu . Tresiš se. hajdemo van.

- Ne. Zubi mi cvokoću, ali u redu je, znam da čitam. strpiću se.

***

„Otišao sam na pola sata, ali tiho gledam kroz blago otvorena vrata. Ona sjedi na stolici, drhti cijelim tijelom, cvokoći zubima, ali nastavlja da čita svoje karte. Šta radi. Stavila je knjigu dole, izgleda da je izvukla ruku iz rukava unutar kombinezona i verovatno je gura niz led, led škripi.Sada, sedeći na stolici, sagnula se unazad i naslonila lopatice na sto. Šta je ona radi?Pocela je metodicno da krcka led i malo se ljulja.Izgleda.da se samozadovoljava rukom ispod leda.Tin.Minuta je proslo deset,ubrzano,sada joj cijelo tijelo jako drhti sa svakim pokretom. Nastavlja se tako pet minuta. Led se sa svakim pokretom sve više i više. Nekoliko puta je silovito zadrhtala i ukočila se. Krckajući led, ispruži ruku i zabode je nazad u rukav. Uzeo sam knjigu i nastavio da čitam."

***

- Marinka. Prošlo je već pet sati. Posolimo vodu iz čizama, dosta se topi. I izlazi.

- Hajde, vrati ih. Obuci ih. Sjedit ću mirno. Dokle god budem strpljiv. Barem ne dobijem zub na zub. Ali mogu normalno da predajem. Čak mi je i pažnja nekako bolje koncentrisana od takvog hladno.

***

- Marinka. Pa, već je noć.

- Da-da. Hajde da skinemo. Samo sipaj led u kadu, brzo će se otopiti. Idem po toplu vodu.

- Prokletstvo. Cijela ti je koža samo plavoružičasta i puna bubuljica. U redu!

- Da, naježim se po cijelom tijelu i ne prolazi.

***

- Okupao sam se, ali zar ne želiš da me prvo ugreješ?. Vidi, naježio sam se. Samo me ne pušta.

"U tišini je uzeo intimni lubrikant iz tube na prste i počeo prstima da miluje njen klitoris. Dovraga, kao da je bila u zamrzivaču. Celo telo je postalo ledeno, elastično i prekriveno velikim izraslinama. Nisam ni pomislio da bi osoba mogla biti prekrivena naježim dlakama tako dugo."

“Već pola sata jezikom mazim njene ledene bradavice i grudi, i dalje su elastične i prekrivene bubuljicama, kao i sva koža koja je dodirnula led, čija je temperatura bila minus dvadeset stepeni. Milujem ledenu klitoris i gurni mi prste dublje.da ih zagrijem"

"Prošao je skoro sat vremena, počela je nešto da osjeća, počela se trzati kao odgovor na moja milovanja i lizanje bradavica. Cijelo tijelo je i dalje bilo elastično, ledeno i prekriveno bubuljicama. Počela je stiskati koljena, usporila, stisnula u ekstazi, trzao se mnogo puta i maknuo ruku. Ležao sam dva minuta i tražio da ponovim. Zadovoljno nastavljam, iako su mi jezik i ruka smrznuti."

"Drugi orgazam je došao brže, malo sam se zagrijala, ali i dalje je sva koža ostala ružičasta, elastična i prekrivena bubuljicama. Otišla sam u kadu."

***

„Noć je već duboka, Marinka već dugo sedi u kupatilu, čuje se kako prska. Pogledaću kroz prozor iz kuhinje. Kupatilo je puno bujne pene, a ona je tu. Pognuta u most tako da su joj koljena, kukovi i stomak iznad vode, grudi joj vire, namazane penom, zabacila je glavu nazad pod vodu, tako da su joj na površini ostali samo brada i nos. Jednom rukom drži ivicu kade odostraga, a drugu ruku ispruži duž stomaka i opet masturbira. Nepopravljivo. Često diše na nos, stenje. Čekaću da završi i onda ću otići do nje i zamoliti je da ode u kadu."

***

- Kuc kuc. Mogu li vam se pridružiti?

- Vova. Ne, sad idem.

- Pa molim te, i ja želim da se kupam u kadi!

- Ne, već sam počeo da puštam vodu.

- Čekaj, zašto?

- Pa, vidi, ako baš hoćeš. Samo naprijed, skini se, popni se na ivicu i odmah skoči.

- Hehe, pa hajde da uradimo kako ti kažeš.

- Odselio sam se. Hajde, skoci do mene.

- Da, skačem. Ahh. Jesi li lud?. Moramo vas upozoriti. Šta imaš ovde. Led pluta ispod pene?. Uzeli ste ledenu vodu i led se uopšte nije otopio!!. Srce mi je skoro iskočilo. Očigledno si luda. Ali zato te volim. Dobro, samo se umoči u svoju. rupu. i čekaću te u krevetu ljubavi moja .

- U redu, odlazim uskoro.

***

- Dobro, Marina, bravo. Napredujete, danas ste istrčali još dva kruga, uprkos hladnoći. Obuci se brzo.

- Fuj, nadam se da nisam dobio promrzline.

- Ljudi, nažalost neću više moći da vam pomognem pre takmičenja, hitno odlazim na nedelju dana, treba pomoć mojoj rodbini. Moraš nekad i sama da vežbaš, i naravno želim ti pobedu, Marina, i samo pobedu!

- Oh, šteta. Hvala ti. Oh, i ja sam htela da pitam. Moj fitnes trener mi je rekao da imam slabe trbušnjake. A trbušnjaci igraju veliku ulogu u plivanju, znam. Imate li u svom arsenalu vežbe za trbuh koje su nekako povezane sa zimskim plivanjem?

- Hm. Ne, trbušnjaci se obično napumpaju dobro poznatim vježbama. Hehe, imamo jednu sredovečnu gospođu iz našeg tima, koja je na originalan način napumpala trbušnjake bacajući se preko ledene rupe. Laktovima je legla na jednu stranu rupe, a prstima ili kolenima se uhvatila za drugu i tako napumpala trbušne mišiće. Naravno, kada je spustila svoje tijelo u ledenu rupu, mišići su se momentalno oporavili u ledenoj vodi i nastavili dalje.

- Oh to je kul.

- Hajde momci, sretno. Nazovi me kasnije i reci mi kako je prošlo. No fluff!

***

- Vovčik, idemo na jezero, hoću da napumpam trbušnjake, kako mi je deda predložio.

- Marinka. Šta je ovo baba koja se baca preko rupe. Ali obično ne možeš?

- Ne, tako je zabavnije. Je li u autu bila sjekira. Možeš li napraviti dovoljno malu rupu da mi stane?

- Sekiru, to jest. Ali na dvadeset stepeni ispod nule nema želje da se njome maše.

- Oh, molim te.

- Ok, idemo.

***

- Oh, kul ledena rupa. Evo, istucite malo ravnomjernije. Prokletstvo, kakav vjetar. Imaš vreću za spavanje u autu, donesi je, dobro će ti doći. Uzmi još malo užeta i sjećam se da ti je još ostalo par šrafova za led sa posljednjeg takmičenja u penjanju.

- Da, bili su, doneću ih. Zašto?

- Videćete. I uzmite dva tepiha iz auta da ih stavite pod noge i ruke.

- Evo torbe, užeta, šrafova za led.

- Vovik, uvrni dva šrafa sa ove strane rupe, ovde i sa te strane. Skidam se. Brr. Tako je hladno. Vetar zviždi, u sekundi možeš 8 mart_4 dio dobiješ promrzline. Nema ljudi u blizini. pa ću sve da skinem.

- Prokletstvo, Marinka, jesi li sigurna da. hoćeš da se uvališ tamo na takvom vjetru. Zašto ti trebaju šrafovi?

- Dakle, navući ću čizme, kapu, rukavice, šal preko lica da mi se nos ne smrzne. Spreman sam. Ajde da bacimo prostirke, na ovu i na onu stranu, pa, ja ležim. Sad uzmi konopac, umotaj laktove bolje. Povuci bušilicu za led na ovo. Sad zamotaj noge, veži njih i povući ih do toga. Guraj jače, ne stidi se, inače bih mogao skliznuti u vodu. O, dobro. Samo moja stopala leže na toj ivici ledene rupe, a ako se sagnem, potonuo ću od koljena do grudi pod vodom!

- Čvrsto. Razumijem čemu služi vreća za spavanje, da te pokrijem njome. Da biste izbegli promrzline.

- Hajde, da. Posuti ga snijegom po svim rubovima da ga vjetar ne odnese. pa.Držim svoje tijelo obješeno. Minut.

- Marinka. Gledaj, treseš se. Možda je dosta.

- To sam ja od napetosti. Fuj. pljusnem u vodu. Ah!. Led. Leći ću malo. Ustajem, držim. Minut .Dva.Tri. Ne mogu više, pljus. Odmaram se. Nastavljam.

***

- Marinka. Kako si ispod vreće za spavanje?. Izvinite. A ja stojim ovde na vetru već dvadeset minuta, već skačem i trčim, ne mogu da se ugrejem. Idem do auta, ako se išta desi, daj mi znak ispod vreće za spavanje, odvezaću te.

- Merzljak. Dobro. Hajde, ako vidiš da ležim u vodi više od dva-tri minuta i ne mogu da ustanem, onda dođi.

- UREDU.

***

“Prokletstvo, strašno je. Prošao je već sat vremena. Ona, kao da ništa nije bilo, ne usporava ritam, drži tijelo iznad rupe na minutu, drhti od napetosti, spušta ga u ledena voda na minut i odmori se. Vidi se samo kako para izlazi ispod vreće za spavanje kad ona upadne u rupu. Vjetar je već nanio sloj snijega na vreću za spavanje."

***

„Četrdeset sat. Leži sa glavom na rukama na jednoj strani, a nožnim prstima na ledu na drugoj, saginje se, spušta grudi, stomak i kukove u rupu. Pokušava da se savije. ponovo i ustati par puta, tresući se od napetosti, ali ne mogu. ja ću to odvezati"

- Je li vreme?

- Da. Ja sam već iscrpljen.

***

- Pa, izgleda da sam se zagrejala. Dobro napumpana, trbušnjaci i mišići ispred kukova i grudi su kao kamen. Tako je lepo maziti se po ovako ravnom stomaku i ovako okruglim sisama. Osjećam se kao super fitnes model. Slušaj, ja i dalje želim da plivam, nekako.

- Pa neću ja tako rupu u ledu, već sam se smrznuo u autu, iako sam ga stalno grejao.

- Pa, bar mogu da plivam u. snegu.

- Ne budi glup. Idemo kuci da se zagrejemo.

- Ne. Hajde dok smo na jezeru.Tamo na jezeru snijeg nije tako dubok, do gležnja i tako gladak i pahuljast, baš kao voda. Hajdemo ovo, skinuću se do gola. Evo. Samo ću ostaviti kapu, rukavice i šal na licu. Izujem čizme da ne bih stavio noge u snijeg. Sada legnem na stolicu na stomak, ovako. Sad uzmi uže i zaveži mi noge čvrsto oko stopala. Hajde, hajde, videćeš zašto kasnije. Sad ću da savijem kolena, pa da ih vežem za savijene kukove. Dobro ih povuci. Omotajte dodatni konopac oko nogu, tako.

- Šta planiraš. Šta je sledeće?

- Uzmi me u naručje i odnesi na hladno. Spusti se do ivice jezera, gde počinje ravnomeran sneg, položi me u sneg. I sami upalite motor, idite na drugu stranu i čekajte me tamo. Ne prati me dok ti ne dam znak, ja to moram sama. Ovdje ima sto pedeset metara, to je sve, hoću da ih puzim na rukama, kao da plivam. Noge su mi vezane i neću moći drugačije da se krećem, samo puzim na stomaku i radim rukama. Na takmičenju moram da plivam mnogo više, petsto metara, ali ovde je manje. Daj mi svoju skijašku masku sa prtljažnika preko očiju, stavi je na mene i stavi šal na lice. Ipak, prvo morate zaroniti licem u snijeg.

- Da, potpuno ste izgubljeni. Ali neću se svađati. Videćemo. Vi ćete sami vrištati i tražiti da vas uzmem golu sa jezera snega, sa ovog ledenog vetra i gorkog mraz.

- Videćemo to. Hajde, pokupi me i iznesi me.

***

„Tin. Vetar tera sneg koji lebdi, a usred jezera ona puzi kroz dubok sneg, gola, na laktovima. Leteći lebdeći sneg je pokriva, samo bose noge i šešir vire, već prekriven snijegom.Laktovima struže ledeni snijeg ispod sebe, pravo po golim grudima, savija tijelo lijevo-desno kao zmija, i polako se kreće naprijed u dubokom snijegu, prema mojoj obali. Tako je ponekad počela da se diže i stoji na povučenim rukama i kolenima, u nekoj vrsti omamljenosti, očigledno u panici, oseća se kao da se promrzla, i ne zna šta da radi. Tvrdoglava, ne želi da odustane i ne pokazuje to .Snijeg pada, a ona jače vesla da se ugrije."

“Apsolutno je brutalno. Već je dvadeset minuta, a ona još ima trećinu puta da puzi. Ne bih rekao da je to kao da pliva. Očigledno više nema snage u rukama. Izaći ću iz auta, možda da je pokupimo?

Ne.Vidjela je, teško se digla na ruke, okreće glavu, nema potrebe. Opet pada u snijeg. Više nema snage u rukama, diže se na ruke i vuče kolena pod njom, sada se baca raširenih ruku napred da svi goli pljuskuju svojim telom, razbacujući ledeni sneg. Ponovo se vuče, pa opet juri. Pa ide dalje za preostalih pedesetak metara. To je to, kleknula je i pobjedonosno podigla ruke uvis, spustivši glavu. Prokletstvo. Vjetar nosi snijeg po jezeru i razbija ga o gole butine i stomak, a ona je sva roza ispred sa snijegom zalijepljenim za gole grudi i stomak. Idem po nju."

***

- Vova, slušaj. Spavaš li?

- Spavao. Šta?

- Da, razmišljao sam. Ostalo je malo vremena do takmičenja. Hteo bih da nekako naviknem telo na hladnoću. Na stadionu sam trčao samo dvadesetak minuta, i jednostavno sam se smrzavao. A kad sam prije otvaranja ležao kraj prozora sa vrelim električnim ćebetom na nogama, mogao sam tako ležati satima, iako mi je koža bila ukočena od hladnoće. Razmišljala sam da ako smislim neka vrsta grijanja za leđa, onda bih mogao satima gola trčati po hladnoći. Smislite nešto, a?.

- Potpuno ste se izgubili. Možda ćete samo ležati goli ispred otvorenog prozora, kao što ste to uradili?

- Ne, nije to, treba ti teret za trčanje.

- Pa, do đavola, ne znam. Šta vam padne na pamet, eto, možete pričvrstiti kanister da suvi alkohol gori na dnu, umotajte ga u filcano ćebe. Bit će toplo kao da ležao si na šporetu. Ali generalno, ovo je glupost - To.

- Ne baš. Ovo nam treba. Dobra ideja. Hajde da se obučemo, već je jutro, i napravi mi kanister kao što si rekao, sa suvim alkoholom.

- Dobro, prokletstvo. I stvarno se nadam da će ti ovo pomoći da pobijediš. Morat ćeš pokvariti kanister, izbušiti rupe za zrak pozadi malo iznad dna. A ja ću na vrh staviti malu cijev za dimnjak, savijenu unazad.

***

- Vidi, Vov, skrenimo ovamo - njive se protežu sve do horizonta, a put je sav prašnjav, niko nije vozio od snježnih padavina, možemo li ovdje džipom. Ajde da se vozimo malo preko kilometra i kocimo. Evo, da se ne vidimo sa autoputa. Inace, nikad se ne zna kako ce reagovati vozaci kada vide golu devojku kako trca poljima po takvoj hladnoci vrijeme. Vidite, mi smo u beskrajnim poljima. Kilometara naprijed nema ni duše, samo mraz zviždi i snijeg tjera. Hajde, zapali svoj suvi alkohol.

- Gotovo. Dakle, par slojeva filca, a ja ću ga pričvrstiti selotejpom da se ne skida. Jesi li se već svukla. Prokletstvo, kakva si ti seksi, vitka ekstremna sportistkinja. Ja ću samo zamotati trakom, ako nemaš ništa protiv. Kanister je lagan. Oko ramena, kao ranac. Dakle. Ajde sad da ga stavimo oko struka.

- Ne, želim da nema ništa na stomaku. Zamotajmo ga niže, na bokove. Još niže. To je to, stegni jače. Vau. Kako ti peče leđa. Već mi je vruće. Više kao hladno vrijeme. Koliko ima na termometru u autu. Oh, minus dvadeset osam.Da vidimo koliko ću moći da izdržim i da trčim. Namazat ću usne štapićem da se ne ispucaju. Moram i da pazim da mi se bradavice ne smrznu. Mazaću ih ružem, kao i moje usne, ovako, na bogatiji način. Hajde, za mnom polako, snijeg je skoro do koljena, trčaću polako.

***

“Apsolutno je brutalno. Trčala je gola oko tri kilometra po strašnom mrazu i jakom vjetru, podižući noge visoko u dubokom snijegu. Snijeg mete naneseni snijeg i udara je po golim butinama i više .Para struji iz njenog daha i raznosi je vetar. .Para izlazi iz kratke cevi iznad kanistera, gori suvi alkohol. Negde sam video indeks hladnoće vetra i bio sam takođe iznenađen da sa takvim mrazom i takvim vetrom čovek može da bude na hladnoći i do pola sata i da se ne ozebli, osim ako prethodno ne utrne od gubitka toplote.Nikad nisam mislio da ću videti da devojka izvodi ovako nešto eksperimentiše na sebi."

„Trči skoro sat vremena. Primetno je umorna, ali ne odustaje. Šta radi?na isturenim bradavicama, na stomaku, na butinama. Sve više se diže. i trlja. Misli da će joj to pomoći da ne dobije promrzline. Sada aktivno trlja grudi, očigledno da bi reanimirala bradavice. Baca snijeg na vrat. Još jednom je namazala grudi i bradavice. Okrenula se prema meni. Prokletstvo. Porumenela je od trljanja snijegom. Zove. Šta hoće?

- Vova, dodaj još alkohola u ložište, molim te. Čini se da se hladi. I znaš kako mi je to smiješno. Vruće je pozadi, ali sve ispred je ukočeno od mraza, a naježi se stalno po mojoj koži.

“Ulio sam još jednu gomilu alkoholnih tableta u kanister.Marinka je ustala, pažljivo otrla snijeg sa koljena i cijelog golog Igra Spin the Bottle_1 i potrčala dalje."

***

„Dva sata su već prošla. Odavno je oborila sve rekorde indeksa hladnoće vetra. Ona nastavlja da ide napred u belu izmaglicu polja, razbijajući dubok sneg sa visokim čizmama na bosoj nozi. Nema više snage i prestala je da trči da bi brzo zakoračila. Rano je jutro, a vetar je pojačao. Kako se ne promrzne gola, ne razumem. "šporet" iza leđa dobro je greje. Šta radi. Očigledno je da je skroz umorna, stala je. Krenula je na kolena, i. pala na stomak i lice u sneg. Ležala je ne mičući se. Iskočio sam."

- Marinka, kako si?

- Super sam.

„Ludilo. Ustala je iz snega, kleknula i okrenula se prema meni. Njeno celo roze i belo telo je prekriveno snegom. Počinje da trlja sneg po goloj koži. Nagne se unazad i pada na sneg, leđima na kanisteru. Suvi alkohol se raspršuje po kanisteru i kuca na zidove. On nastavlja da trlja sneg po celom telu i gleda u mene."

- Vovčik. skroz sam se smrznuo. I leđa su mi tako vrela. Zar nećeš da me staviš na onaj visoki snežni nanos tamo, ali ja ću ti staviti noge Fetish ramena, a ti pomoći ću mi da se malo zagrijem. sa tvojim vrućim alatom.

- Vau. ovo nisam mogao ni da sanjam. Alat mi je sve vreme dok si trčao cepao pantalone.

- Ajde, pre nego što se skroz promrznem. Natrljaj me još malo snega za početak. Bradavice su mi se skroz smrznule, intenzivnije. Vau, ne osećam ništa, ali je kul.

“Prokletstvo. Strašno. Na tako hladnom, intimni lubrikant odmah postaje kao plastelin. Ali čim namažeš malo lubrikanta i pogladiš njen ledeni klitoris, otvorila se, spremna za seks.Nikad nisam mislio da bi po tako strašnom mrazu i ledenom vjetru gola djevojka mogla. poželjeti seks. To je apsolutno brutalno. Očigledno je vrući kanister peče s leđa dovoljno da se osjeća ugodno."

- Draga. ajde, samo tako. Pomozi mi prstom, iako sam skroz promrzla, neću ostaviti hladno dok ne završim. Pa . hajde nemoj stati .



***

- Pa, evo nas kod kuće. Draga, jesi li u kadi da se zagriješ. Mogu li poći s tobom?

- Pa da. Sačekaj malo. zvacu te sada.

"Šta je namjeravala tamo"

- Ući.

- Šta radiš. Pa opet si odlucio da se zadovoljis bez mene.

- Pa šta, ima posla i za tebe. Dok se ja dovedem do orgazma, ima zadatak za tebe. Moraš me zaustaviti da što kasnije svršim, ali samo vodom iz tuš. Možeš me zalijevati gdje god želiš.

- Hm. Jeste li odlučili da ispunite jednu od mojih erotskih fantazija?

- Ne, mislim da će mi biti zabavnije. Brzo upali tuš.

- Hoćeš li tople vode. Sad. Šta je. Topla voda je isključena?. Voda je potpuno ledena, boli me ruka, ipak je sredina zime. Šteta, kul utakmica je otkazana.

- Ne. Posebno sam isključio toplu vodu u kutiji. Igraćemo se sa ledenom vodom.

- Teško. Pa, šta god kažeš.

„Leži zagrejana u kadi i moram da je rashladim. Počeću od njenih nogu. Trzala je nogama, voda je užasno ledena. Sad ramena. Zadrhtala jeali nastavlja da masturbira glatko i nežno. Polijem je ledenom vodom na vrat, grudi. Masira grudi drugom rukom pod ledenim mlazom. Tesko."

“Strašno. Ovo “otvrdnjavanje” polivanjem ledenom vodom i istovremenim samozadovoljavanjem traje već pola sata.Ona stenje gola, polivena ledenom vodom sa svih strana, ali nastavlja. Za promenu, uključiću režim masaže, tanak mlaz."

- Vovčik, usmjeri stream na mene ovdje. Vau. Drži tako. Ah.

“Žestoko. Uhvatila se objema rukama za ivice kade, miče kukovima, klitorisom pronalazi mlaz ledene vode. Ovo traje već pola sata. Trza se cijelom telo, jako stenje, ali nastavlja da miluje klitoris ledenim mlazom, pomerajući kukove.Moja ruka je već umorna i drhtava da držim tuš. Snažno se trzala i savijala se dugo u klonulom orgazmu, zavalila se pospanih očiju i ludog osmeha. Zatvorila je oči i ležala nepomično. Pokazujući da treba da nastavim da je polivam ledenom vodom."

***

- Vovčik, jesi li još budan?

- Već spavam.

- Slušaj, video sam danas na televiziji da more još nije zaleđeno. Bilo je nevremena, ali se danas malo stišalo, a sav led u blizini obale razbijen je u komadiće leda. Idemo sutra ujutro da vidimo mogu li još plivati ​​u ledenoj vodi dan prije polaska na takmičenje?

- Hajde. Onda me probudi sutra.

***

- Šta se desilo?

- Ustani, vreme je da idemo na more, dogovorili ste se juče.

- Teško. Pet je ujutro, još mrak.

- Dok stignemo, već će svanuti, sada je more mirnije nego danju.

***

- Stigli smo, već je svanulo. A vi ste rekli da nema oluje - pogledajte kako valovi udaraju o obalu i lukobrane. Stubovi vode od tri metra od udara valova padaju na nasip i lukobrane, sve u sloju smrznutog leda.

- Da. Ali talasi nisu veliki, manje od metra ukupno. Tamo, između lukobrana, voda se ljulja, komadići leda su posvuda. A dalje iza lukobrana plutaju velike ledene plohe.A još dalje je bistra voda, ali očito nema načina da se stigne. Ali možete pokušati plivati ​​u komadićima leda.

- Ne, neću te pustiti u ovaj ledeni nered. Ko će te spasiti ako se nešto desi. Ovdje ujutro nema spasilaca.

- Ne boj se. Pogledajte šta sam našao u ostavi i uzeo - dječije trake na naduvavanje, četiri. Staviću dva na zglobove i dva na gležnjeve, da se ne udavim. U svakom slučaju, nekako ćeš me izvući ako se nešto desi. Naduvaj ih za mene, jače. Za sada ću obući narandžasti kupaći kostim.

- Dobro. Ako se nešto desi, u autu je konopac, izvući ću ga. Zadrži svoje narukvice. Prokletstvo, buka je tako jaka od talasa. Vjetar i mraz. Vau, minus trideset danas. Idemo kući, ovo je zadnji put da predlažem.

- Ne, moram da probam. Vova, nismo stigli da kupimo ronilačke rukavice i čizme za ronjenje, sigurno ćemo danas svratiti u sportsku radnju, obećao si. U međuvremenu sam od kuće ponela rolu prozirne folije. Pomozite mi da omotam svoje noge do koljena i ruke do lakata. Barem će vas nekako zaštititi od ledene vode.

- Pa prokletstvo. Ovako?

- Da, hajde da ga stegnemo, umotamo dvadeset puta, sada ga zategnite trakom odozgo, nekoliko puta iznad ivice filma, da se zalepi za kožu i da voda ne uđe ispod filma. To je to, sada se vaše ruke i noge ne boje mraza i leda, možete plivati ​​duže. Sad ću navući narukvice na naduvavanje preko zapešća i gležnjeva, samo tako, dobro ih naduvati - neće skliznuti. Na vrhu ću obući papuče za plažu da se nekako mogu kretati po ledu. Za sada ću obući ogrtač protiv vjetra, a onda ću ti ga dati kad siđem.

- Pa, zar se nisi predomislio. Već se smrzavam u svojoj polarnoj jakni, a ti Put do sebe ili mog SM_1 izaći gola. Pogledaj prskanje sa talasa koji lete u vazduhu. Odmah će vas pokriti i smrznuti u led.

- Pa, pokušaću. Nosite kapuljaču da se ne pokvasite.Hajde, idemo napolje.

- Marinka. Ne čujete ništa od zvuka talasa. Gde ćeš ići dole. Nigdje nema stepenica, samo je na tom dalekom lukobranu napravljen mol, rukohvati i stepenište - spust do vode.

- Ne znam. Vidio sam kako me voda prekrila, ogrtač mi je već bio skroz mokar, sad bi se smrznuo u ledu. Mislim da ću skočiti u vodu na kraju lukobrana i doplivati ​​do tog lukobrana, sa rukohvatima, hoće biti lako izaći tamo. Idemo polako da se ne okliznemo. Ponovo je bio prekriven vodom. Lice i noge su mokre i promrzle pravo na vetru. Mraz je minus trideset.

- Budi oprezan, drži me.

- I ti jedva stojiš, oklizneš se.

- Vova. Ne, ne mogu dalje. Haljina je već zaleđena, kora leda. Ne mogu da savijem ruke. Vratimo se. Plašim se promrzlina, sav sam mokar.

- Tako je. Hajde, pazi. Prokletstvo. Opet je prekriveno talasom, izdrži.

***

- Pa, jesi li se malo zagrejao. Auto je topao i hladan. Hajde, smrznuta djevojko, odmotaj svoje "rukavice" i "botove" i obuci se. Idemo kući?

- Ja nisam kreten. Generalno, ne razumete. Samo sam ušao da ostavim svoj ogrtač zamrznut i razmislim. I dalje mislim. To je to, odlučio sam. Skidam kupaći dođavola. Samo mi smeta i smrzava se, sad po ovako strašnom mrazu i buri u zoru ne može biti nikog osim nas, pa da plivamo goli. pokušaj ponovo. Ako brzo stignemo do kraja lukobrana, onda neću imati vremena da dobijem ozebline, a kada jednom skočim u vodu, ne moram se bojati mraza u vodi.

- Mislio sam da idemo kuci.

- Hajde, obuci kapuljaču da ne pokisneš i izađi, brzo, pre nego što se predomislim.

- Bilo bi bolje da se predomislite.

***

- Pa, stigli smo do kraja lukobrana. Talasi su tako bučni i vjetar zviždi da se ništa ne čuje. Marinka, kako si. Jeste li promrzli. Sav gol i mokar na hladnoći. Kako sići. Ovdje je visoko, vjerovatno oko metar i po do vode. Možda se vratimo, a?

- Još malo i utrnuću. Sav sam mokar, već sam prekriven ledom. Hajde, pomozi mi da se brzo spustim u vodu. Kako pomozite, nema se za sta da se uhvatim. Moracu da sednem na ivicu leda, odgurnem se i skocim u ovaj led koji se mrvi. Izgleda da tamo nema velikih komada leda, nadam se neću se udariti.

- Možda se možemo vratiti. Sjednite. Budite oprezni. Nemoj se ogrebati po ledu. Isplivao sam. Kako si?

- Dobro. Vau, kako se ljulja, kao na toboganu. Vidi, ja sam kao sipa u ovim trakama, ne mogu da spustim ni Moja draga svekrva dio 2 ni noge pod vodu, ležim u ovom smrvljenom ledu. Nije tako hladno u vodi kao na hladnoći. Prevrnut ću se na stomak i pokušati plivati. Dođi da se nađemo na tom lukobranu!

***

„Strašno. Jedva sam prešao preko leda od jednog lukobrana do drugog. Samo kapuljača i vodootporna jakna, pantalone i čizme spašavaju me od nadirućih valova. Inače bih smrzla noge, rukeglava. I tako mi je samo lice mokro. Skidam vodu. Čini se da se led već smrzava."

“Užasno je. Već dvadesetak minuta Marinka pokušava da pliva u ovoj ljuljavoj ledenoj mrvi. Talasi od oko metar je ljuljaju gore-dole. Leži potrbuške na komadićima leda, šireći je ruke i noge sa narandžastim trakama na naduvavanje sa strane. Nakon svakog bacanja naprijed, savija kukove u strane, pokušavajući tijelo “zakopati” u mrvice leda da joj ledeni vjetar ne zaledi leđa."

„Već je trideset minuta. Zašto pliva do ove velike ledene površine. Verovatno da se odmori.Dakle, skočila je tijelom do pojasa na ledenu plohu, sad je podigla nogu i polako izlazi, držeći se za izbočine. Ležala je gola na ledenoj plohi, odmarala se. Izvukla se na sredinu ledene plohe i stala na sve četiri. Njeno mokro nago telo začas je postalo ružičasto na prodornom vetru i mrazu od trideset stepeni, ali nastavlja da stane na sve cetiri, pognula glavu i kao da gleda svoje gole roze grudi koje vire, da li se promrzle. Stajala je tako oko dva minuta, i shvatila da do promrzlina nije ostalo mnogo. Legla je stomakom na led, pa pažljivo kliznula nazad u lelujavu ledenu masu. Nastavlja se trzati napred prema lukobranu. Komad leda se kotrlja i pokriva njeno golo telo pod vodom."

„Prošlo je četrdeset minuta. Primetno je umorna i sve teže joj je da vesla u ovoj mrvici leda, jer ne može da stavi ruke ni noge pod vodu, zbog naduvanih ruku. I boji se da ih skine, da se ne udavi i mrvice leda. Prevrnula se na ledja. Pokušava da vesla rukama, ali skoro da se ne miče. Leži na vodi, cela telo je prekriveno mrvicama, a grudi, koje vire od hladnoće, potpuno vire na površinu. Pomerala je kukove da zakopa grudi pod vodom da se ne bi smrzle. Ležala je još minut. Okrenula se na stomak i nastavila da se kreće trzavo."

- Hajdemo. Ostalo tri metra. Pazi da te talas ne udari o lukobran. Izađi ovamo, na zaleđene stepenice, uhvatiću se za rukohvat i daću ti ruku. Prokletstvo, svi rukohvati su prekriveni ledomonda ću se uhvatiti laktom.

- Vova, drži me!

- Hajdemo. Spusti nogu. zgrabi me.

- To je to, izašao sam. Talasi samo pokrivaju. Zar nisi mokar?

- Ne, spašava te sako. Idemo brzo, promrzli se, nisam ti doneo ogrtač.

- Vova, stani.

- Šta ti?

- Vidite, ovdje, gdje nema rukohvata i ima puno leda, talas udari svakih par sekundi tako da ogromna fontana vode prekrije lukobran. Znate, ja stvarno volim ekstremne sportove i sve što je povezano to. Hajde, lezi ovdje na leđa, pravo na led, sa glavom prema vodi. Imaš vodootpornu jaknu.

- Šta radiš. Pa dobro. Prokletstvo. Pokriva te ledeni talas, pravo u lice. Šta planiraš?

- Sad sedim na tvom vratu i stišćem ti glavu butinama. Vau, to je kao talas. Dok sedim gola pod ovom stalnom fontanom ledenog spreja, jezikom me nateraj da svršim. Neću sići s tebe, a ti nećeš izaći dok ne završim. Mraz je užasan. Fuj. Samo se smrzavam u ledu, gola i mokra na strašnom mrazu. Umm. Dakle. Ne prestani.

***

-Ah. Umm. Završio sam. Kako cool. Potpuno sam se smrznuo. Ne mogu da ustanem. Upomoć.

- Hajde. Hajdemo brzo u auto. I meni je verovatno lice promrzlo.

- Vova. Čekaj. A ti?

- Šta sam ja??

- Ostao si. nezadovoljan.

- Dođavola, o čemu pričaš. Idemo brže, jedva pričaš, potpuno si Klub MIG-21 Ne, čekaj. Idemo ovamo. Do rukohvata. Gdje je fontana prskanja.

„Neka limenka. Stajala je kraj rukohvata prekrivenog korom prozirnog leda, tačno ispred šikljajućeg izvora spreja, nagnula se napred, sagnula i položila vrat na rukohvat, obesila grudi sa bradavicama gurajući se, raširila ruke u strane i obavila ruke oko rukohvata, čvrsto se držeći za njega.Raširila je ravne, ujednačene noge u stranu, okrenula glavu, pogledala me i sa napetim drhtavim osmehom, drhteći od hladna, klimnula mi je glavom i pokazala na sebe očima.Još jedan talas zapljusnuo ju je odozdo, opravši joj gole, ružičaste grudi i stomak ledenim mrvicama, a padajući odozgo prema dole, zalio je smrznutu viseću kosu, ružičasta leđa i zadnjicu. Mrvice leda su ostale na mojim leđima, polako su se slijevale dolje."

- C-ajde. Ne žuri, m-ledeno hladna voda me grije od m-mraza.

“Teško. Sada će se desiti najneobičniji seks u mom životu.”.