Kazna_ili o Marini 2 dio

Marinka se probudila sljedećeg jutra. Sve je boljelo. Čekao sam je da plače. Njen otac je ušao u njenu sobu. U ruci je nosio kaiš sa kopčom - njegovog brata.

- Marina, uradila si nešto pogrešno. Morate biti kažnjeni.

„Ali juče sam već bio kažnjen, tata.”

- Ovo nije dovoljno. Zaslužuješ više. Razumiješ li, smeće?

- Da, tata.

Marina je počela da namešta krevet.

– Doručkuj i dođi u moju kancelariju, u redu, smeće?

- Da, tata.

“Znaš da grešiš, zar ne?”

- Da, tata.

– Znate li da treba da budete kažnjeni?

- Da, tata.

„Znaš li, đubre, da te treba strože kazniti nego juče, pod Natalijom?“

- Da, tata.

- Super, idi jedi, smeće.

Marina je brzo pojela i došla u očevu kancelariju. Vezao joj je ruke i noge za klupu posebno dizajniranu za batinanje, te joj spustio pantalone i gaćice.

Ovaj put je iz ormara izvadio bič.

Marina je zatvorila oči. Prvi udarac je BDSM cilj. Marinkina guza je bila ljubičasta sa crvenim prugama, a bič, pa čak i modrice, zadavali su paklenu bol. Marina je vrisnula. Otac joj je pokrio usta krpom.

Počeo je da je vuče dole. Marina nikada ranije nije iskusila takav bol. Na njenom ljubičasto-ružičastom dnu počele su se pojavljivati ​​krvave pruge. Otac očigledno nije poštedeo svoju ćerku.

Marina je plakala i pokušavala da se oslobodi. Ali otac ju je čvrsto vezao za klupu i sa uživanjem tukao svoje dijete. Ne, nije mu bilo žao Marine. Štaviše, vjerovao je da je radio pravu stvar time što je nanio ovu divlju bol vlastitoj kćeri. Bičevao ju je četrdesetak minuta, nakon čega je Marinina zadnjica bila krvavo ljubičasta zbrka.

Zatim ju je počeo vući niz leđa. Marina se izvijala i previjala od bola, ali ništa nije pomoglo. Kada su leđa bila isečena u krv tridesetak minuta, otac je uzeo kaiš i počeo da vezuje Marini bokove. Pola sata kasnije stao je i upitao:

-Jesi li shvatio svoju grešku, smeće?

Marina nije mogla govoriti. Krpa joj je prekrivala usta. Otac je otkinuo krpu, a onda je, poslednjom snagom, Marina odgovorila:

- Da, oče. Upravu si.

U besu otac je zgrabio bič i počeo da je udara po dnu i leđima, nije mu se svidelo kad mu ćerka plače, to je jedno, a nije mu se svidelo ni kada su ga zvali "oče", to je dva.

Pet minuta kasnije Marina je zamalo izgubila svijest. Prestao je da je udara. Postavio je isto pitanje i treći put.

Marina je skupila svu snagu i rekla: "Da, tata", nakon čega se onesvijestila.

Došla je k sebi pod tušem, stajala je gola, a tata ju je polio ledenom vodom.

– Da li je Marina došla sebi?

Marina je klimnula. Jednostavno NISAM imao snage da razgovaram sa „vaspitačem“. Pogledala je dole. Voda je bila ružičasta od krvi.

- Operi se.

Dao joj je šampon, gel za tuširanje Mama dio 2 krpu.

Imala je poteškoća s pranjem stražnjice i leđa. ONDA se srušila na krevet i zaspala na stomaku……………

Nastavlja se