Kazna 1 dio

Marishka i Natasha su se igrale okolo. Bacali su vreće vode kroz prozor. Nakon što je torba stigla do cilja, začuo se prijateljski smijeh. Prolaznici su vrištali i vrištali, a devojke su se valjale od smeha i vikle: „Ma, ne mogu!“ i nastavio da baca. Evo dolazi neki tip. Udarili su ga u lice i počeli da se smeju. Čovjek nije psovao “sramotno” već je jednostavno ušao u njihov ulaz. Djevojke su utihnule.

- Ovo je Sergej Vadimič, naš komšija. Damnnnnnnnn!!!

Ovo je bio Marinin stan. Živjela je ovdje sa starijim bratom, ocem i majkom. Tiho je mrzela svog brata. Čim je bila gruba prema njemu, dobila je žestoki šamar ili šamar po glavi, a zatim je otišla do guola dva sata, pa čak i stojeći. Oca je rijetko viđala, dolazio je sa 11 ili 12 godina, ali je bio jednako strog i strog kao i njegov brat. Ako je bila gruba prema njemu. bilo je mnogo gore. Uzeo je kaiš i tukao je, sat ili dva, u zavisnosti od prekršaja. Nije voljela ni svoju majku: bičevala ju je konopcima za skakanje, što je bilo bolnije od pojasa, pa rekla ocu, a onda U tamnicama je strpali u ćošak na grašak. Imala je okrutnu porodicu. Moj brat više nije bio bičevan. Njegovi roditelji su vjerovali da je već prerastao ovo doba. Ali kada je bio mali, bičevali su ga skoro svaki dan, „da odgaja pravog muškarca“, a za to je bila potrebna hrabrost. I sada je ovaj čovjek ušao na vrata, koja, nažalost, nisu bila zatvorena čisto slučajno.

Stajao je mokre glave i upitno gledao u djevojke.

- Sergej Vadimiču. pa, slučajno. pa, izvinite. hoćete li da vam dozvolim da osušite kosu majčinim fenom?

- Nema potrebe, nema potrebe. Bolje mi daj konopac ili pojas. Daću te dobro.

- Da, nećemo više!

“Naravno da nećeš, ko želi da bude dvaput bičevan.”

Hajde, hajde, mrdaj.

Natalya je jecala. Nikada je nije udarila, ali je mnogo čula od prijatelja o tome kako je to bilo.

Marinka je donela kaiš i dala ga neznancu.

- Kako se zoves?

- Nataša.

– Super je, znam Marišu dugo. Zovi me ujka Serjoža, ne budi tako formalan, ok?

- Da…

- Pa, počnimo. Skini i pantalone i suknje i gaćice, legni na pod.

- Na podu?!

- Da, da, ne zaslužuješ da sediš na sofi, Mariša!

Devojke su počele da skidaju suknje i farmerke. Onda su oklevali.

- Okrenuću se, skinuću ga i leći tamo!

I pokazao je na goli pod u hodniku.

Minut kasnije već je stajao i mahao pojasom za testiranje.

- Pa, počnimo!

Marishka, znam, često je udarena, ali šta je s tobom, Nataša?

- Ne.

- Danas će biti prvi put.

I počeo je da lupa. Jedan će udariti, pa drugi, jedan, drugi.

Marisha je ćutala. Navikla se na to, batinana je 8 godina, sad ima 14, poceli su da bace sa 6 jer je razbila vazu u dnevnoj sobi. Čak se seća i datuma - osamnaestog juna, pre tačno osam godina. BDSM je i 18. jun. Marina je glasno disala i šutke to podnosila. Nataša je grcala od bola nakon svakog udarca.

- Mmmmmm.

- A-ah, mm-mm!

Ali on ih je pobedio. Prošlo je dobrih pola sata, a Koja je cijena su im bile prekrivene ružičastim prugama koje su se ukrštale.

Onda je moj ujak sjeo u hodnik i počeo birati očev broj.

Otac je dotrčao trideset minuta kasnije, tokom kojih je Nataša plakala, a MARIŠU je ponovo udarila zbog ideje o kesicama vode. DA boli više.

Otac koji je došao ponovo je bičevao devojčice konopcima za skakanje, nanoseći neverovatnu patnju bičenim guzicima. Majka je došla uveče, kada je Nataša već otišla, i ponovo šibala Marinu kaišem, a zatim ju je brat šibao kaišem i kopčom. Nakon toga je Marina stavljena na koljena na krevet od graška dva sata, a zatim cijelu noć uspavana na podu u krevetu od graška. Sljedećeg jutra, Marishkina guza je strašno boljela, i ne samo zadnjicu!

Nastavlja se.