Čekao sam_2 dio_3

Zdravo svima!!. Ljeto je proletjelo, a ja još ne mogu da se saberem i napišem nastavak svoje priče. Konačno sam našao vremena i sjeo da pišem. Jedva čekam da vam ispričam o svojim avanturama u selu gde sam otišao da posetim Mašu i Olesju. Vera je nestala negdje nakon seanse i ne znam ni gdje živi. Ako se nekome ne sviđaju moja otkrića, ne morate dalje da čitate.

I tako, počinjem.

Vrućina je jednostavno bila velika. Uspela sam nekako da završim svoj radni dan na poslu i, odbacivši ogrtač, presvukla se u suknju i laganu bluzu i požurila kući. Tamo biste se mogli neko vrijeme sakriti u vodi i rashladiti svoje pregrijano tijelo u zagušljivom okruženju. I moji roditelji su kod kuće nosili samo kupaće kostime i po izgledu su bili pomalo ljubomorni na mene što ležim u visećoj mreži i sunčam Čekao sam_2 dio_3 bez ičega - gola. Razumio sam ih, a i oni mene, i nakon što smo se upoznali s Mašom i Olesjom u biblioteci, dogovorili smo se za putovanje. Pred nama su bila tri slobodna dana, a ja sam također uzeo slobodan dan i otišli smo u petak rano ujutro. Rekao sam roditeljima da me neće biti tri-četiri dana, a onda dodao:

- Zatvorenik se opustiti dok me nema.

Mama se malo posramila, ali nije odgovorila, a ja sam im mirno mahnula rukom i otišla na stanicu. Maša i Olesija su već bile tamo. Kupili smo karte i ubrzo smo gurali glave kroz otvoren prozor Prilagođeno batinanje 2 jurili autoputem dalje od grada. Kao i obično, nisam imao ništa na sebi. Pa, ne baš ništa. Nosila sam kratku suknju i bluzu, kao i obično. Nakon nešto više od sat vremena autobus je stao i izašli smo. Pola kilometra od puta oko jezera se prostire jedna duga ulica u obliku potkovice. Ovo je bilo selo u kojem su živjele Maša i Olesija.

- Idemo. – veselo je rekla Maša i nas troje smo krenuli putem prema njihovoj kući.Maša i Olesja nisu živjele u susjedstvu, već na istoj strani i nekoliko kuća udaljene jedna od druge. Prva je bila Mašina kuća i zajedno smo ušli u dvorište. Ispod javora nalazila su se kolica za bebe i u njima je spavala Mašina mlađa sestra, raširenih ruku u stranu. Gornji dio kolica je bio prekriven tilom i štitio ga od dosadnih muva i paukova.

“Pa, kako mi ovdje živimo?” upitala je Maša.

„Sviđa mi se, tiho je i jezero je u blizini“, odgovorio sam.

„U redu, devojke, idem kod svojih ljudi“, rekla je Olesja.

„Utrči, idemo na kupanje“, povikala je tiho Maša, da ne probudi svoju mlađu sestru.

- Za sat vremena. "Dolazi", odgovorila je Olesya i nestala iza kapije.

Unaprijed smo se dogovorili da ću ostati kod Maše. Iako ima veliku porodicu, kuća je bila velika i imalo je dosta prostora. Olesya je živjela sa roditeljima i bratom u maloj kući nekoliko kuća dalje od Maše. Dvije sobe i kuhinja. Stoga se nije uvrijedila što sam ostao s Mašom.

Čim je Olesya otišla, Maša me upoznala sa svojim mlađim sestrama i bratom - imao je samo pet godina. Faina Ivanovna, Mašina majka, bila je kod kuće i bilo joj je drago što njena ćerka ima prijatelje u gradu. Bila je dobrodušna i druželjubiva. Moj otac je bio na poslu i došao je kasno uveče. Uglavnom, dobro sam dočekan, a nas troje smo čak nekoliko puta uspjeli da se okupamo u jezeru. Dno je bilo peskovito, iako je svuda okolo bilo puno trske. Posebno smo odabrali ovo mjesto - nisam poznavao situaciju i djevojke me nisu upozorile da na jezeru ima vrlo malo osamljenih mjesta. Iako nam je potraga zadala male probleme, sve se pokazalo mnogo bolje nego što smo svi očekivali.

Iako trska nije bila tako gusta, mali pješčani sprud među njima bio je jedva primjetan znatiželjnim očima, a ja sam plivao gol bez oklijevanja.Na jezeru se čuo vrisak i vrisak djece, ali su bili daleko i nisu me mogli vidjeti. Devojke se nisu usudile da mi se pridruže i plivale su kao i svi - u kupaćim kostimima.

Zatim sam legao na pijesak i zatvorio oči uživajući u svježem zraku. Unaokolo je bila tišina, a buke automobila uopšte nije bilo. Sve mi se jako dopalo i želeo sam da uradim nešto lepo da iznenadim i time se zahvalim na dobrodušnom prijemu i odnosu prema meni. Ništa mi nije padalo na pamet na novom mestu i toliko sam se zalutao, mučeći sebe i svoj mozak različitim mislima, da ponekad nisam ni čuo o čemu Maša i Olesija pričaju.

I raspravljali su o meni i o tome kako muve i pauci gmižu po meni, a ja ni ne reagujem na to. Ponekad mi se to desi i nikog ne vidim i ne čujem - utonuo sam u sebe i iako grmljavina grmi, nije me briga. A onda sam se nekako isključio i razmišljao o svojim stvarima. Maša i Olesija su prvo pokušale da ih oteraju i oteraju, a onda su odmahnule rukom na moju ravnodušnost i samo su me posmatrale. Muhe su jednostavno puzale i pokušavale da nađu slabo mesto i ugrizu - ali nisu uspele, ali su pauci uspeli na nekoliko mesta gde su moje telo našli mnogo ukusnije - da progrizu kožu i popiju mi ​​krv. Kada su odletele, mušice su se odmah skupile u krug oko ujeda i počele da sišu sve što je moglo da izađe. To je devojke toliko oduševilo da su me gledale otvorenih usta. Nakon još jednog ujeda pauka, trgnuo sam se i vratio se iz zaborava. Nakon što sam izgrebao ujede, počeo sam da psujem. Devojke su me samo gledale i smejale se.

- Zašto se smiješ. - Pitao sam.

- A mi smo mislili da ste ravnodušni i da niste ništa osetili kada su vas insekti ugrizli. - rekla je Olesya.

- Zašto to ne osećam, zaista to osećam. – odgovorila sam, nastavljajući da se češem po stomaku i butinama.

„Već dvadeset minuta te gledamo, kako te grizu pauci i muve, a ti ni okom ne trepneš“, objasnila je Maša.

“I razmišljao sam o tome – shvativši šta se dešava, odgovorio sam.”

Smejući se, potrčali smo da plivamo i već u jezeru Maša je pitala:

- Zar zaista nisi ništa osjetio kada su te mreže ugrizle?

- Iskreno. - Odgovorio sam.

- Šta ako počnu da grizu tamo. Pa evo - i rukom je pokazala na stidno područje.

Shvatio sam na šta cilja i to me je jako uzbudilo. Pomislio sam, suzio oči i odgovorio.

„Mislim da ni ja ne bih ništa osetio“, odgovorio sam.

„Hajde da proverimo“, ušla je Olesja u razgovor sa iskricom u očima.

„Ne smeta mi ako želiš da se uveriš u ovo“, odgovorio sam.

“Ali kako ćete uhvatiti pauke i posaditi ih gdje želite?” Zatim sam postavio pitanje i počeo da posmatram reakciju mojih prijatelja.

„Da“, pomislili su, „to će biti teško izvodljivo“, odgovorila je Maša.

Zaronili su u vodu do grla, sakrili se od dosadnih mreža i podigli glave, kao da čitaju nešto na plavom nebu. Da li je tu sve bilo napisano i trebalo je samo pronaći pravi red. Radio sam to ranije i nisam im htio reći. Pitao sam se šta će smisliti za mene, a onda me je zaprepastilo Olesjino glasno cviljenje. Tako je glasno vrištala pored mog uha da sam skoro oglušio.

„Smislila sam to, smislila Prvi sastanak_1, odjeknula je kao papagaj.

“Pa, šta si smislio?” upitala je Maša.

“Moramo ponijeti nešto da pokrijemo ruke i noge i ostavimo samo ono što nam treba”, izlanula je u jednoj rečenici, kao da ponavlja vrtoglavicu.

"Prekrivač će stati", upitala je Maša.

"Bolje dva", odgovorila je Olesya. Jedan za jednu polovinu, drugi za drugu”, dodala je nakon toga.

- Onda smo ja i Maša počeli da izlazimo iz vode i otrčali kući, ne pitajući me da li se slažem ili ne. Nisam bio protiv, naprotiv, čak me je zanimalo šta će biti dalje. Dvadesetak minuta kasnije već je stajala na obali i u ruci držala dva zelena pokrivača od tapiserije.

„Ovo će biti dovoljno“, upitala je, bez daha.

"Oni će otići", odgovorila je Olesya.

Tek sada su obratili pažnju na mene i pitali skoro naglas.

- Šta ti misliš?

„Šta ja imam s tim, ti si već bez mene sve odlučio“, odgovorio sam.

"Jesi li ljut?" upitala je Maša.

- Ne, samo si bez pitanja već odlučio kako će me mreže ugristi.

- Ne želite. Pa, izvinite, ali mislili smo da vam se sviđa, jer ste ih tako dugo podnosili”, dodala je Olesya.

„Dobro, za tvoje dobro, šalio sam se, pošto ti se sviđa, onda želim i ja da probam“, rekao sam i počeo da se penjem na obalu.

Legao sam na pesak, a Maša i Olesija su, gledajući me sa strane, počele da mi pokrivaju lijevu nogu i ruku i dio grudi jednim ćebetom, zatim su me zamolile da raširim noge i učinile isto sa druga polovina mog tela. U roku SMRT I SEKSU nekoliko minuta bio sam potpuno prekriven i otkriven je samo mali dio mog tijela, pubis i područje oko moje mace. Nisam mogao ništa da vidim i pokrio sam glavu, zatvorio oči i zadržao dah.

Počeo sam da se pripremam za prvi zalogaj. To je uvijek bilo najbolnije i najneočekivanije, a ipak sam se trgnuo od iznenađenja. Skoro odmah su uslijedile drugi i treći, a ja sam se smirio i počeo uživati ​​u mislima ovih malih insekata koji jedu moju macu. Deset-petnaest minuta kasnije, iskočio sam ispod pokrivača i pogledao djevojke.Maša i Olesija sjedile su nasuprot i, odbacujući dosadne insekte, s neskrivenom radoznalošću promatrale sve što se događa.

Ugrizi nisu dolazili tako često, ali sam ih uvijek osjećala, a nakon što sam već doživjela jedan orgazam, bila sam spremna da tu ležim dugo dok mi ne bude ugodno i uživam u tome. Štaviše, Maša i Olesja jednostavno nisu skidale pogled s mene i gledale su insekte s nekom vrstom neshvatljivog uzbuđenja. Hteo sam da ih iznenadim i to se desilo samo od sebe i još više - na njihovu inicijativu. Morao sam se samo malo poigrati i to je to.

Nakon što sam tamo ležala još pola sata, doživjela sam još dva luda orgazma i bila potpuno iscrpljena. Dole je sve toliko svrbelo od ugriza, a Maša i Olesija su već otvorenih usta gledale sve što se dešava. Šta ih je tamo toliko iznenadilo, nisam mogao da vidim.

"Devojke, svrbi me", rekla sam slabašnim glasom, ali me nisu ni čule. Ponovio sam to ponovo i Maša je zadrhtala.

“Jesi li rekao nešto?” upitala je.

"Još me svrbi", ponovio sam ponovo.

Onda je Olesya reagovala i oni su ustali i počeli da skidaju pokrivače sa mene, a onda smo svi zajedno otišli u jezero. Voda mi je ohladila tijelo i ublažila svrab. Nakon što sam tako sjedio desetak minuta u vodi, neprestano trljajući područje ugriza, predložio sam povratak kući. Maša i Olesija su se složile. Na obali sam vidio nekoliko plikova na stidnom dijelu od ugriza i dvije male modrice - veličine javorovog lista. U blizini nije bilo drugog drveća i nije se imalo s čime porediti. Usne su također bile malo ugrizene i napukle, a sve je to bilo primjetno izbočeno i jako svrbelo. Neprestano trljanje rukom bilo je nezgodno i vrlo uočljivo, pa smo po povratku kući odlučili da je jednostavno obrišemo losionom. Uspeli smo i svrab je malo popustio.

Maša i Olesja su jednostavno bile oduševljene onim što su videle i stalno su pričale i pitale me o senzacijama i onome što sam doživeo. Ponavljao sam im to iznova i iznova i već sam se bojao razgovarati sa Mašinom majkom i njenim ocem i zato sam prekinuo sve razgovore čim smo se našli u kući. Na jezeru ili na ulici, opet sam im sa interesovanjem sve ispričao i na kraju, ne mogavši ​​to da izdržim, pitao sam.

- Svidelo ti se, možda bi voleo da to ponovim?

Bili su zatečeni takvim iznenađenjem, ali kada su došli k sebi, lukavo su se nasmešili i spustili pogled i rekli tihim glasom.

- Mogu li. Slažete se?

Prišao sam im bliže i naslonio se na uho prvo Maši, a potom i Olesji, i rekao šapatom.

- Može.

Bili su presrećni, a ja sam od toga ponovo osjetio jako uzbuđenje i za sat vremena bili smo na obali i opet su me izgrizle paukove mreže i dosadne mušice su me golicale po pubisu i maci. Ponovo sam dozivela nekoliko orgazama od svega sto se desava i uvece sam se vozila do grada i sve se prisecala kao najprijatnijih senzacija, a ispod svega me je svrbelo i ruka mi je posegnula ispod ruba suknje da pocesam ugrizenu macu, ali baka je sjedila pored mene i nisam mogao ni zamisliti da to dozvoli. Ali kada sam se vratio kući, potpuno sam se prepustio moći zadovoljstva i masturbirao jako, jako dugo. Ne sećam se kako sam zaspao. Ali isti gadni budilnik me probudio za posao.

Uskoro počinje školska godina i moji drugari će ponovo doći u moju biblioteku i ponovo ćemo se zabavljati i prisjećati starih avantura, ali to će biti različite priče i ako mogu da ih opišem opisiću ih u svojim budućim pričama.

Hvala onima koji su čitali ove priče i nisu sumnjali da sam ovo napisala o sebi i ništa nisam smislila, samo malo.



Chelyabinsk region Marina K. 30.08.2010

Moja adresa e-pošte: [email protected]