Opet sa Irinom_1

(memoari prijatelja, objavljeni uz pristanak prototipa)

Polja se protežu u beskrajnom nizu. Stubovi ritmično trepere izvan prozora voza. Preplanuli „odmornici“ sjede u sumraku. Još nije veče, ali nije više dan. Voz Adler-Cherepovets nas vodi sve dalje na sjever. Ne Teens ova polja. Ne vidim stubove ili čaše čaja koje je doneo kondukter. ONA IMA 12 JA 13. Ona sjedi odmah pored prozora. Moje koleno dodiruje NJENO koleno, njeno oštro preplanulo koleno. Smeđa haljina je blago podignuta. NJEN pogled je tamo, u prozoru. Moja ruka je ispod stola. Prsti su već tamo gde nikada nisu bili. U ružičastim naborima između NJENIH nogu. U rijetkim uvojcima novonastalih dlačica. U uskoj pukotini koja je postala vlažna. U pulpi malih sunđera. Između njih. Samo da ne stenje od sreće i napetosti.

Vidim JU prvi put u životu i malo je verovatno da ću je ikada više videti. Nismo ljetovali zajedno i živimo u različitim gradovima. Ne znam ko je Lolita, ali OVAJ đavo će joj dati prednost - daj joj vremena.

Kada u kupeu privremeno nema nikoga, ONA okreće svoje pjegavo lice i nekako se čudno Lagani udarci. On mi još više raširi koljena, tako da se čak i malo pomaknem. ONA gleda i ćuti. Gleda me sa suspregnutim dahom, dok ja očima tražim: daj mi još. Vrhovi prstiju su mi postali vlažni od NJENIH sokova, a leđa od napetosti. Prsti pokušavaju da upamte. Presavijte desno, preklopite lijevo. Na vrhu se nalazi gruba „brežuljka“. Sva prekrivena bubuljicama. Ispod je udubljenje. Ali ne možeš tamo. Još nije došlo vrijeme da se sazna da se udubljenje završava u dva tunela odjednom. Ovo saznanje će doći kasnije. I ne sa njom.

Vratili su se moji roditelji: moja majka Principi života_1 njen otac. Prvo pitanje: zašto ne upalite svjetlo?

- Ne. - izdahnu istovremeno iz usta dvoje djece.

Bože. kako se zvala. Ne sjećam se.Sjećam se samo kako je moja majka posramljeno petljala po rubu svoje ljetne haljine dok je gledala oca. Šta me briga gde su bili: majka i otac. Mnogo važnije je gde mi je ruka. Zašto je ona već ovdje, a još nije TAMO?

P.S.

Da li je ikada bilo ovakvih nemira. TAKO definitivno - ne. Slično. Pa, kad je prvi put sa mladom, pa, to je prvi pravi put i za nju i za mene. I kada se moja žena porodila, iz nekog razloga sam se sjetio ovog voza. Daj mi cigaretu.