Ja i moja žena 3 dan

Ova priča je počela kada smo Miška i ja završavali šesti razred. Ko je Miška. Tako je, da ti kazem redom.

Miška mi je drugarica od prvog razreda pa do sada. Učili smo zajedno, išli u svakakve klubove, a škola je bila „zvanična“ (iako smo dobro učili - imali smo normalne ocjene iz svih predmeta, osim ponašanja).

Pa šta normalne dječake u tim godinama može zanimati. Jasno je, cure - kako tamo rade i kako ih gledati (a ako imate sreće, onda ih pipnite ili smislite nešto drugo). Učenici šestog razreda su potpuno seksualni divovi, ako ih slušate. Svi lažu jedni druge o svojim podvizima, a ipak vjeruju u to!

U tom smislu, bilo mi je još teže da izdržim. Živeo sam u "komunalnom stanu" za dve porodice i stalno mi se pred očima vrtela komšinska ćerka Lenka. Bila je godinu dana mlađa od Miške i mene i učila je u našoj školi, tek u petom razredu. Eh, da nije za odrasle.

Moram reći da smo komšije i ja živjeli praktično kao jedna porodica. Lenkini roditelji – tetka Ljuba i ujak Griša – radili su na istom istraživačkom institutu kao i moji preci, čak i na istom odeljenju. Često su putovali na poslovna putovanja, ali je neko od odraslih uvijek ostajao da nas čuva. A ako nije išlo, onda se moja tetka Valya uselila kod nas za to vrijeme. A ona je arheolog, izgleda da bi je samo trebalo zanimati svakakve starine. Ma nema veze, Okrutnost nje je bilo još gore - dođi na vrijeme, jedi na vrijeme, a ovo je nemoguće, a ovo nije potrebno .

Već sam vjerovao da u ovom životu nema pravde, ali onda se dogodilo čudo. Tačnije, čak dva čuda zaredom. prvo, naši ljudi su bili u gužvi, pokretala se neka nova radionica, pa im je cijeli odjel bio prisiljen na službeni put na dvije sedmice (kasnije se ispostavilo od toga skoro mesec dana).I drugo čudo - u to vrijeme tetka Valja je otišla u ekspediciju da pretura po drevnoj deponiji, da kao naši preci nisu zajecali, nego su morali da ostave Lenku i mene na miru!

Davali su svakakve instrukcije, kupovali hranu kao polarni istraživači za zimu, davali novac za svaki slučaj i - doviđenja, odrasli!

A čika Griša se čak i oprostio, rekavši, znaš da Lenka ne želi da uči, pa radi šta hoćeš, ali neka ti pokaže sve domaće zadatke. Da, mislim, čika Griša, kad bi znao šta želim da radim sa njom!

Otišli su ujutru, baš kad smo Lenka i ja krenuli u školu. Pa, jasno je da tog dana nisam imao vremena za nastavu - stalno sam zamišljao kakav ću fantastičan život započeti nakon ručka. I bilo je zastrašujuće - kako možeš odjednom uzeti djevojku i svući je. – i želeo sam to dok se nisam uplašio. Ja sam se, naravno, tješio da je „arogancija druga sreća“, ali, da budem iskren, kad sam otvorio ulazna vrata, čak su mi se i ruke tresle. Znao sam da me iza sebe čeka još nesuđena Lenka (tog dana je imala jedan čas).

Šta je dođavola čekala. Stigla sam samo dva sata kasnije sa drugaricom i drugaricom Irkom - odlučili su da organizuju šetnju posle škole.

U redu, ipak sam došao. E, sad, dobri ljudi, ona ne vidi ulicu kao uši.

Prvo sam ih nahranio, a onda posjeo za domaći. Uglavnom, već sam zamišljao šta će se desiti. Morao sam još da se strpim da sve bude legalno, pa Lenka ne bi imala šta Moj djed 2 dio zameri.

Naravno, kada sam pola sata kasnije pogledao u Lenkinu ​​sobu, oni nisu radili domaći, već su sedeli i kikotali se. Isterao sam Irku, a Lenku vrlo strogo upozorio.

„Ili mi pokaži svoj domaći za dva sata, ili ću te istući!“

– Prvo ću prošetati, zar ne?

– Zar još nisi prošetao. Zaista ćeš dobiti u guzici!

Jasno je da Lenka nije htela da me sasluša. I generalno, bio je toliki ljubitelj lekcija. E, na to sam i računao!

Seo sam u zasedu u svojoj sobi i počeo da čekam. Lenki je bilo dovoljno deset minuta.

Kada su se pred vratima začuli oprezni koraci, izašao sam, uhvatio Lenku za uvo kao vlasnicu i odveo je do sebe.

- Da, dok ne dobiješ batine, nećeš se smiriti!

Sjedajući na sofu, prislonio sam je bočno uz sebe, stisnuo Lenkine noge među koljena i pokušao Kazna za izostanak joj podignem haljinu. Uplašena ovakvim razvojem događaja, Lenka se izvila i uhvatila se rukama za porub.

- O, Borka, šta ti pričaš, pa nemoj molim te!.

Ne obazirući se na njenu škripu, otrgnuo sam Lenkine ruke sa haljine, sastavio ih iza leđa i, držeći joj jednom rukom za zglobove, naslonio lakat iste ruke na Lenku između njenih lopatica, terajući je da legne sa njom. stomak na kolenu. Slobodnom rukom pažljivo je zamotao porub haljine i, skupivši hrabrost, odlučno spustio svoje smiješne gaćice na točkice.

Hteo sam da udarim Lenku, ali kada sam video ovo okruglo, ružičasto i bespomoćno dupe, zastao mi je dah. Lagano sam potapšao ove divne polovice, a onda počeo da ih milujem i osetio kako mi fino drhte pod rukom.

- Pa, hoćeš li me poslušati ili ćeš me udariti, čudo jedno gologlavo?

- Ma, hoću, sve ću, pa nemoj, samo me pusti. - zacvililo je "čudo golog dna".

I pustio sam je. Nije da ga je potpuno pustio, već je uzeo njene ruke u obe ruke i stavio Lenku ispred sebe, ponovo držeći njene noge među svojim koljenima. Rub haljine je pao na svoje mesto, tako da nisam mogao ništa da vidim, ali Lenočka, crvena kao jastog, se mučila i mrmljala.

- Borka, pusti. Borka, pusti!

“A to znači da se barem nečega stidiš!” Hoćeš li poslušati. Hoćeš li raditi domaći?

Položivši svečanu zakletvu od malomisleće Lenke, pustio sam je „na slobodu, u Biblioteke postoje AB AETERNO – . Inače ću se svući do gola, jer te je sramota zbog toga. Morate biti kažnjeni nekako, zar ne?

Nekako navukavši gaćice, Lenočka je kao metak iskočila iz moje sobe, uspevši da mi isplazi jezik na pragu i vikne "budalo!"

Vratio sam se u svoju zasedu ispod vrata. Sada je Lenka shvatila šta želim. Čini se da nimalo nije protiv takve avanture, jer nije briznula u plač, pa je čak i zadirkuje. Čitavo pitanje je da li će imati hrabrosti?

Lenka se sapunila vani za nekih pet minuta. Dok je plesala oko ulaznih vrata, pokušavajući da se izbori sa našom starom bravom, našao sam se iza nje.

Lenka je pokušala da mi se uvuče ispod ruke, ali sam uspeo da je privučem sebi za struk. Kao rezultat toga, ispostavilo se da je visila u vazduhu ispod mog pazuha, glavom unazad, unazad. Jedna od njenih ruku me je češala iza leđa. Da se ne mešam, drugu sam slobodnom rukom stavio ispod Lenkinog stomaka i držao je tamo rukom kojom sam je zagrlio.

Uspeli su da skinu gaćice samo do kolena, jer joj je Helen iz sve snage stiskala noge. Ali sandale i cipele za golf skinule su se iz prvog pokušaja.

Odvukavši bebu u svoju sobu, bacio sam joj zadnjicu na sofu, seo joj u krilo i pustio obe ruke. Dok je Lenka bezuspješno pokušavala da izvuče gaćice ispod mene, ja sam joj otkopčao dugmad na rukavima i kragni haljine i, ne reagujući na povike protesta, skinuo haljinu i gornji dio koji je bio ispod. Sa gaćicama sam se pozabavio jednostavno. Ustao sam i skidajući ih jednom rukom, drugom lagano poškakljao Lenkino stopalo i ona je sama izvukla nogu iz njih.

Iskoristivši svoju slobodu, Lenka se odmah sklupčala, ali onda sam je konačno otresao iz gaćica, okrenuo joj stomak i počeo da škakljam, šapam, pljuskujem - sve odjednom.

U ovom trenutku, gola djevojka nije imala vremena za proteste - imala je vremena samo da zavija, kikoće se i pokušava da smisli kako da dvije tanke ruke istovremeno pokrije svoje dupe koje je bukvalno stvoreno za batinanje, svoje male sise i svoje maca, koja je počela da sazrijeva. Pokušavala je da se prevrne na bok, ali sam je svaki put vraćao na leđa.

Kada sam uhvatio ritam, Lenočka i ja smo na kraju odradile nešto poput plesa.

“Čaškam bebu U ropstvu čovekomrzaca bokovima, a ona savija noge, privlačeći koljena do brade.

“Onda je glasno udarim po otkrivenom dupetu i djevojčica odjednom zabaci noge unazad, čak se savijajući u luku, kao u mostu.

“Pustim ovu divnu knedlu koju Opet sa Irinom pokazuje na mene.

– Njene šape su željne da pomognu uvređenoj pički, a moje ruke su već na otvorenim slatkim lisicama - sisama.

– Moj simpatični mačić dlanovima prekriva svoje još skromne blizanke, ja u ovom trenutku skliznem s njih na „škakljiva“ mjesta i počinjemo novu rundu ovog neobičnog valcera.

Kasnije, kada sam čitao Pasternaka, da li se sećate, „senke su ležale na osvetljenom plafonu; ukrštanje ruku, ukrštanje ruku, ukrštanje sudbine.”, pa sam pomislio, možda je i on imao takvo čudo da skače, klizi i migolji se pod rukama, a?

Kada sam konačno mogao da se zaustavim, Lenka je već bila sva znojava, crvena i disala kao poterani konj. Odmah se ispružila kao vojnik, jednom rukom prekrivajući macu, a drugom grudi.

Pogledao sam golu bebu i osetio neka neobična osećanja prema njoj. Bratski, ili šta?Bila je sva tako mala, gola, bespomoćna da sam je htio zgrabiti u naručje, pomilovati, stisnuti i nikad, nikad je ne pustiti.

Takođe je čudno zurila u mene, kao da me prvi put vidi. Najviše iznenađuje što je Lenka ćutala. Ili su se Marinina osveta njoj pojavila drugačija osećanja, ili je volela da se vali gola na sofu?

Nisam izdržao, sjeo sam na njen krevet i stavio malog zečića u krilo.

„Vrati to, Borka“, zamolila je Lenočka, pružajući ruku prema svojoj odeći razbacanoj po podu.

- Pa da opet pobegneš na ulicu. – pojasnio sam, mrseći joj kosu.

„Pa, ​​molim te. E, stidim se. ne mogu tako da hodam. imam dvanaest, a ne tri godine.” promrmlja Lenka, odjednom brzo pocrvenevši.

“Sjetio sam se pola sata kasnije”, nasmijao sam se i spustio kamenčić na pod. “Samo mi obećaj da me nećeš sputavati, već ćeš sjesti za svoj domaći.”

Navukla je gaćice i gornji dio, uzela haljinu i otišla u hodnik da uzme sandale i čarape. I srušio sam se na sofu, zurio u plafon i pokušao da shvatim šta joj se desilo, šta bi još bilo, i što je najvažnije, kako bih još živeo bez ovog golog pileta.

Tako sam ležao i brčkao se dok neprimjetno nisam zaspao, a kada sam se probudio sat vremena kasnije, ispostavilo se da niko nije započeo nastavu, i generalno Lenka je nestala u dvorištu.

Morao sam da siđem, uhvatim ovo podmuklo stvorenje za kragnu i vratim ga u zavičaj pred celim dvorištem. Mala budala je išla sa mnom, crvena kao paradajz - verovatno joj se činilo da svi znaju ZAŠTO je vučem kući.

Za kaznu je Lenka morala da trči gola celo veče i sledeće jutro pred školu, a ipak je radila domaći - sedeći za stolom u mom krilu.

Nije najugodnija pozicija, naravno, pogotovo ako te u ovo vrijeme drsko maze po maci i šapaju po sisama na svoj način, a za svaku grešku počnu da te škakljaju, tako da njišeš kao konj dok ne štucaš i samo razmislite kako da se slučajno ne pokvasite, neće vam biti neugodno zauvek, ili vas, bez ikakvog razgovora, prevrnu sa guzom i udare vas - samo zvoni glasno i već ste shvatili da cviljenje nije cvileći, a pustiće te tek kad ti se ruka umori, i sedneš na kolena, kao na konja, Borkinim leđima, u šumu (oh, do stola, tj.) ispred, a ti treba da ne razmišljaš o tome da su ti noge raširene i da se sve vidi, da si do sada od svih skrivao onu ruku koja te je tukla, naslanjajući se na tvoju pičku, već o tome čemu je jednaka prokleta hipotenuza. I iz nekog razloga pesmu se mora čitati napamet stojeći na stolu, noge šire od ramena, ruke sklopljene na leđima, i čitati sa izrazom, dao bih mu izraze, mučitelju ovo, o, opet sam pomešao rec, wow-a-tit., nemoj., oh, ha-ha-ha, golicaj. oh, golicaj, ha-ha- dosta je. A sadista ne da idi u wc dok ne odradim sve zadace. Konačno nazad u svoje sedlo. Dobro je, ispostaviće se, u Borkinom krilu, a šta, budalo, nije mi se svidelo ?. Ne boli, ne golica, šta ti još treba. Dakle, dok je opet zauzet mojom macom, moram hitno da završim crtanje konturne karte, inače neću izdržati još jedno škakljanje. I usput, nije toliko neprijatno kada ti se mačkice gnječe kao da su valili knedlu, ali iz nekog razloga, nego što ih Borka marljivije zatvara, što se više rašire u raznim pravcima, to je čudno. I sramno i prijatno, ili je prijatno jer je neprijatno?. Ali Stvarno želim da napišem. Pa, da li da ga prefarbam smeđom. Je li to to. Da li ste zaista sve već uradili?.Borenka, završio sam sa svojim časovima. O, mamice, kako je lepo biti slobodan. Voleo bih da mogu da trčim u toalet.

Lenka je zapravo završila sve svoje domaće zadatke - vjerovatno prvi put u životu. Večerali smo s njom, i taman kad je Lenka, umotana u frotir i čista, jahala u krevet u mojim rukama, zvali su naši preci. Stavio sam je na stolicu kraj telefona, uvjeravao naše ljude da je kod nas sve u redu, a onda je mala potvrdila da je, da, sve je super, ne brini za nas, samo je Borka takav sadista - on mučio me dok nisam završio sve lekcije. I sama mi se u to vrijeme kikotala, a oči su joj bile tako lukave. Uglavnom, mirno sam obrisao svoju malu sreću - bilo je jasno da ona nikome ništa neće reći i bila je još zadovoljnija od mene.

Trebalo je uraditi još jednu stvar prije spavanja. Položio sam ćebe na sto, stavio svoje čudo na leđa i oh-veoma pažljivo namazao kremom za bebe i po pički i po guzici. O ovome sam iz nekog razloga sanjala od jutra, cijelo vrijeme sam zamišljala kako ću ga namazati kao beba. Nije slučajno na putu kući otišla do apoteke i kupila krema. Zaista, bilo je prijatno - dohvatiti prstima Teens svakog pregiba, do svih mesta gde su mi već bile sapunjene ruke dok sam je kupao, da vidim kako je klitoris ponovo naduvan, da osetim kako Lenka "grize" prst koji joj je bio pažljivo uvrnut u guzice.I opet, sa novom porcijom kreme. I usne nabubre i tako se poverljivo otvaraju sve šire i šire, a devojčica stenje. Prvo sam pomislio da je boli i pitao, ali ona se zakikota, i Shvatio sam da to nije od bola, a Lenka riče od neke meni nepoznate radosti, i setio sam se kako su momci rekli da i devojke dolaze, kao i mi, i sa nekim slatkim užasom pomislih da je to očigledno ono bila, i htela sam da je dosla, zasluzila je danas, mala moja, i onda sam poceo da micam kažiprstom oko njenog anusa, i jos jedan krug, pa jos jedan, i sad unutra, i odmah nazad, pa dačuo sam, znao sam da su odrasli takvi "jebote" (kakva strašna i poželjna riječ!.), a prsti druge ruke, kao žice gitare, prstiju po usnama, a ja jedva dodirujem klitoris sa vrh prsta, i prevrnem nestašne usne po njemu, vidim, ne, samo osećam da je lepo za Lenku, ali ona već reži i trza nogama, kao da je struji, i odjednom se savija, a kad ja opet je uhvatim rukama, ona ih odnese, i trese se silovito, a ja vec razmisljam sta ako je poludjela?ili je epilepsija, ili nesto strasno. Ali sve manje, a sad je leži mirno, sva mokra, zatvorenih očiju i toliko srećnog lica da više ništa ne pitam, a malo kasnije je nosim nazad u kadu, u toplu vodu, i pravo u krevet, i iz nekog razloga je meni je jako neprijatno da hodam, i tek kada Lenka zaspi uza zid pripijena uz mene, shvatio sam da je sve ovo vreme moje buntovno "domaćinstvo" pokušavalo da razdere šorceve mojim voljenima, a donji deo stomaka me jako bolia kad zaspim, još uvijek uspijevam da se osjećam kao potpuni idiot.