Moja čudna dama_1

„Ne govori to, preklinjem te“, šapnula je Vika na Maksimovo uho. - Ceo život pred nama.

“Nadaj se i čekaj”, citirao je riječi iz pjesme Maksim. – Dobro mi je s tobom, Vika. Kao da sam ponovo rođen. - i, pažljivo, kažiprstom desne ruke prešao je preko vlažnih Beach Playboy njene vagine i, prilazeći njenom anusu, oštro zabio prst unutra. – Kako nam se ovo sviđa. Može li moj "Alex" ući tamo?

- Da da da. .Mislim da će mi se svideti”, odgovorila je Vika, gutajući novi talas uzbuđenja. „Neka uđe u moju „Anitu“, međutim, to nikome do sada nisam dozvolio“, i, osetivši kako je glava „Aleksa“ Kučke prodirala u njenu usku rupu, gušeći se od pomalo bolnog, ali istovremeno prijatnog senzacije, bespomoćna, presavijena na pola i dostupna “Alexu” koji ju je agresivno probadao, glasno stenjao.

Maksim je nemilosrdno „ulazio“ i „izlazio“ u tijesnu rupu koja ga je neprestano dozivala, čvrsto obavijajući njegov pobjesnili penis, ne obazirući se na sve glasnije jauke svoje partnerke.

"Luda, Sex avantura. još. više", ponavljala je Vika sladostrasno sve dok je nije obuzeo novi nasilni orgazam. - Ah, oh. ah, ah!

- Volim te. Ooo. – zastenjao je Maxim naizmjence, sipajući mlazove sperme u pećinu koja mu se sviđala. - Ubijen. Ubijen. Na mjestu!

„Dragi moj, dragi moj, dobro“, šapnula je Vika, zahvalna i nahranjena, grleći Maksima i ljubeći ga u usne i oči, „Volim te, volim te.“

„Imam flašu polusuvog vina koja leži negdje okolo“, odjednom se sjetio Maksim. - Zar ne želiš?!

– Želim, čak i jako. Ali ne bi nam škodilo da se operemo. Imate li vode. – upitala je Vika.

- Nema vode. Ali mislim da je i vino pogodno za ovo. – predložio je Maksim, vadeći bocu vina iz pretinca za rukavice.– I, ujedno, proslavimo naše poznanstvo!

- Umiti se vinom. Čak. ne znam, sve "tamo" boli. Čini mi se da si me natrljao. Pa, da, dobro, neću umrijeti. Hajde. Hajde da dezinfikujemo. – a mlaz šuštavog vina izlio se iz flaše koju je Maksim otvorio na Vikin meki trbuščić, potočićima se slijevao u njeno međunožje, pekući i golicajući svojim mjehurićima ružičaste usne vagine i pocrvenjeli anus.

- Pa, draga, zar ne gori. – pažljivo upita Maksim.

„Mislim da ponovo počinjem da se uzbuđujem!“ - Ležeći na leđima, rekla je Vika pomalo dirljivo.

- Čekaj, dušo. Hajde da popijemo gutljaj vina. - upitao je Maksim i nakon par gutljaja prineo grlić flaše devojčinim usnama - Pij, draga, i biće ti bolje. Pij!

Nakon što je popila nekoliko gutljaja vina, Vika je zadivljeno prošaputala: „Divno vino!“ – i prekrstivši dlanove kao kutlaču, zamoli Maksima da u nju sipa vino. Donoseći napunjenu “kutlu” u svoje “pećine”, velikodušno je oprala “Sonya” i anus vinom, a zatim je “mokrim rukama uhvatila “Alexa” i počela da ga briše. – Očistite „mi“, sada ćemo biti svježi i skoro potpuno novi!

Uporni pokreti njenih ruku na “Alexu” brzo su ga natjerali da ponovo podigne glavu, a radosna Vika, koja se udobnije legla na sjedište i široko raširila noge, sama ga je uvela u svoju neometanu, a opet neistraženu od “Alex” jaruga.u njenu "Sonku".

Nakon što je već napravio nekoliko trljanja, „Aleks”, osetivši unutrašnju toplotu „Sonke” i prijatnog sočnog maziva, počeo je brzo da se stvrdnjava, puzeći sve dublje u svoju pećinu, pećinu „tara-ra”. U tom trenutku, Vika ga je, naglo pomerivši se ispod Maksima, silovito bacila na svoje mesto i odmah se popela na njega.Pognuvši glavu, poljubila je Maksima u grudi, u stomak, a zatim došla do zbunjenog, promrzlog „Alexa“ i počela da ga ujeda svojim belim zubima, sisući glavu i dršku. Tonući sve niže i niže, Vika je počela da ljubi i liže Maksimovu skrotum jajima, butinama, nogama i, došavši do njegovih glatkih peta, počela ih je vešto gristi i sisati mu prste.

Uzbuđeni Maksim, ležeći pognut, počeo je Desilo se miluje i češe po ušima zaljubljenu devojku, koja je uspela da ga treći put uzastopno uzbudi "do krajnosti", tako brzo.

- Pa, dođi kod mene. "Luda", molećivo je pjevušio Maxim. - Popni se na mene. Molim te. .

- Oh, oh.. Kako smo brzi. Ti si me "jebala", sad ću ja tebe, saznaćeš kako da me kontaktiraš. Sad ću da te jebem. - izjavila je Vika borbeno, spretno, popevši se na Maksima i ubacivši uplašeni, kako joj se činilo, "Alex" u svoju žednu strast, "Sonku".

Automobil, koji se ljuljao s jedne na drugu stranu, sada je više ličio na ljuljašku sa separeom, au njemu su se čuli vriskovi i cike, pretvarajući se u neljudske jauke.

Neopaženo, zaustavio se automobil saobraćajne policije i naglo stao u blizini „devetke“ koja je stajala pored puta. Dva visoka mlada policajca brzo su izašla iz auta i, osvjetljavajući put baterijskom lampom, krenula prema misteriozno ljuljavom automobilu koji je divlje jecao.

Prvo kucanje u šoferšajbnu automobila prošlo je nezapaženo i nečuveno za ljubavni par - Vika i Maksim, koji su se u tom trenutku pohlepno stezali, spremali su se za konačnu "završnicu".

– Valjda bi trebalo malo sačekati. - nasmijao se policajac, viši čin.

„Daćemo im tri minuta“, složio se drugi i takođe se nasmejao.

Minut kasnije, ostali suzavi jauci i vriskovi Viki i Maksima su prestali, a obližnjim policajcima je postalo jasno da se "završetak" uspešno desio.

- Pa, hvala Bogu. – rekao je jedan od zaposlenih i počeo prijeteći da kuca po prozorima “devetke”. - Policija. Do izlaza. Pokazujemo vam dokumente!

Maksim i Vika, uplašeni neočekivanim upadom, počeli su žurno tražiti odjeću razbacanu po autu.

- Samo sekund, komandante. – viknuo je Maksim kroz staklo i brzo navukao pantalone, zgrabio tašnu sa dokumentima i izašao iz auta.

– Šta mi radimo ovde. – upitao je strogo stariji policajac.

- Hajde da razgovaramo. – pokušavajući da sakrije uzbuđenje, odgovorio je Maksim i predočio dokumente.

"Ko je to s vama, Maksime Nikolajeviču, ako se ne varam", upitao je isti službenik, sijajući baterijskom lampom i gledajući dokumente.

- Jasno je ko. Žena. – umiješao se u razgovor drugi zaposlenik. - Šta. .Ne možete naći mjesto kod kuće?!

- Da, imam devojku sa sobom. – krivo je govorio Maksim. - Momci, hajde da to uradimo bez protokola!

- Ma, nisi pijan, ajde diši. – upitao je predradnik, prislonivši svoju okruglu njušku na Maksimovo lice. U tom trenutku, glasno zalupivši vratima, Vika je izašla iz auta i ujednačenim korakom prišla policajcima.

- Šta je bilo, momci. – upitala je, smireno se osmehujući.

- Narušavamo javni red, građanine. – više ne striktno, rekao je pandur, „još važnije“, nestrpljivo gledajući u Vikine vitke noge.

"Pokvarimo ga, pa ćemo platiti." Samo mi reci koliko. I, niste nas vidjeli. U redu. Shvatite, ovo nije u mom interesu”, počela je da objašnjava Vika. – Čekaju me ljudi iz Moskve. Pešak u tuđoj igri Maksim će me odvesti kući i nazad!

„Oh, i mi smo iz Moskve“, sarkastično je rekao pomoćnik policajca.

- Da. Iz Moskve, ali ovdje, u ovom gradu, ja sam rođen, a ovdje i moji roditelji. Hoće li vam odgovarati sto dolara?!

- Odgovaraće ti. – odmah su odgovorili panduri, Kazna u garaži očekujući tako strmoglavi dobitak.

- Sto dolara. – Maksimu je odjednom postalo neprijatno.

"Ne brini, Maksime, ovo je moja stvar", dodala je Vika, predajući policajcima novčanicu od sto dolara. - Hajde momci, zabavite se. Idemo sada.

- Pa, hvala, gospođo. Kako da te zovem. – pitali su oduševljeni policajci.

- Viktorija Albertovna. – dostojanstveno je odgovorila Vika i požurila do auta – Idemo, Maksime!

- Pa, Vika. Sad sam ja tvoj dužnik. – rekao je Maksim uznemireno gledajući policijski auto u odlasku.

„U redu je, pretpostavićemo da ste već odradili polovinu ovog iznosa“, rekla je Vika u šali. „Ostalo ćemo ostaviti za kasnije.“ Ostaviću ti svoju vizit kartu. Mislim da ćeš doći u Moskvu za mesec dana, kako ćeš to, razmisli sam. Mada. za mesec dana možda i sama dođem. Generalno, pozovite me za dvije sedmice, i reći ću vam sigurno. .

* * *

Polako vozeći se u dvorište 9-spratnice, Maksim je zaustavio auto. Svitalo se, Vika je, tužna, pogledala kroz šoferšajbnu i nije Profesionalni rizik Dokumentarna priča da ode.

„Maksime, srećna sam što sam te upoznala i čekaću tvoj poziv, ne zaboravi me“, rekla je kroz suze i izašla iz auta.

Povlačena silueta žene koja se zbližila tokom ove olujne noći u Maksimovom životu brzo je nestala u mraku.

Ne mogavši ​​da nađe snage da smiri svoje uznemireno srce, Maksim je upalio auto i velikom brzinom odjurio kući.

„Vrijeme će pokazati kako će biti sutra“, pomislio je. „Život se proteže naprijed.

Napomena: čitaoca može zanimati da je autor priče ujedno i autor ruskih pjesama šansone. Možete se upoznati sa njegovim radom, preuzeti muziku, a takođe ga pozvati da nastupi na njegovoj početnoj stranici - http:danilakrasnov.narod.ru.