Posao

Dolazak u sanatorijum se pokazao vrlo zgodnim. Prenoćio sam u vozu i ujutru sam već bio na maloj stanici, gde je autobus sanatorijuma dočekao posetioce, a petnaest minuta kasnije već sam bio tamo. Prijavila sam se u svoju jednokrevetnu sobu, doručkovala, otišla kod doktora, zakazala preglede i čak imala nekoliko procedura. Odlučio sam da se upoznam sa teritorijom i izašao u šetnju. Na klupi u blizini zgrade sjedila je lijepa žena. Odlučio sam da razgovaram s njom i otišao do klupe.

- Zar ne mogu da se mešam. - Pitao sam.

“Ne, molim vas, sedite”, odgovorila je.

- Koliko dugo si ovdje?

- Dugo vremena. Krećemo za tri dana, tu sam sa mužem.

- Pa, kako ti se sviđa ovde?

- Dobro. Nadam se da će biti neke koristi od procedura. Kakav je vaš prvi utisak?

- Gledajući vas, shvatio sam da ovde ima šarmantnih žena, ali je ipak malo dosadno.

- Kada nađeš devojku, biće zabavnije.

- Po ovom pitanju nije sve tako jednostavno. Vidite, ja više volim udate žene.

- Da, ovde su uglavnom žene i skoro sve su udate.

- Ne, više volim ženu koja se opušta sa svojim mužem.

- Zašto tako?

- Prvo, to vam oslobađa ruke. Ako je žena usamljena, stalno joj treba posvetiti pažnju, a to je zamorno. Drugo, afera sa ženom pred njenim mužem tonira nervni sistem i daje dodatnu avanturističku notu ovom događaju.

- Kakav si ti avanturista. Ovdje ima puno bračnih parova, samo tako.

- Već sam našao ženu koja mi se sviđa, to si ti.

- Rekao sam ti da uskoro odlazimo.

- Još tri dana. Svaka žena sanja o prazničnoj romansi i ona ne mora dugo trajati. Roman može biti dosadan, ali kratka priča može biti uzbudljiva. Gdje ti je sada muž?

- Tokom zahvata trebalo bi da se pojavi za četrdesetak minuta.

- Predlažem da ne gubite vreme, pozivam vas u svoju sobu.

- Pa, ne znam, tako ste neočekivani. Naravno, u pravu ste, hoću nešto ljuto. Koji je Vaš broj?

Zvao sam svoj broj.

- Dobro, ali nećemo ići zajedno. Ti idi, a ja ću te pratiti.

Popeo sam se u svoju sobu, a onda je došla ona.

- Pa ti si avanturista, takav pritisak. I ponašam se kao žena koja hoda. Gotovo nikad nisam prevarila svog muža, ali evo odmah sam pristala.

- Sada smo samo ti i ja, drugi svet ne postoji. Moje ime je Aleksandar, a ti?

- Olga. Moramo da požurimo, inače će moj muž početi da me traži.

- Daj da ti pomognem da skineš haljinu.

Ona i ja smo se skinuli. Ispala je još privlačnija gola. Lijepa figura, pristojna zaobljena guza i visoke grudi. Imala je blago tamnu kožu, što mi se oduvijek jako sviđalo kod žena. Legli smo na krevet i počeo sam da je mazim. Zatim je legao na njega i lako pronašao put do sreće. Pažljivo me je pomjerila i došla prva, pa onda i ja. Malo smo ležali, a onda je otišla u kupatilo, umila se i počela da se oblači.

- Kakvi su ti planovi za veče. - ona je pitala. “Mogu doći do tebe prije spavanja i reći nešto svom mužu.” Hoće li ti odgovarati pola jedanaest?

- Čekaću te.

Stigla je u dogovoreno vrijeme.

- Šta si rekla svom mužu?

- Emituju tamo kakav fudbal, po meni, čak mu je bilo drago što odlazim.

Ovaj put je bila na sve četiri, a ja sam je nabijao s leđa. I u ovoj pozi bila je šarmantna. Prije nego što smo se rastali, dogovorili smo raspored sastanaka za sutra. U prvoj polovini dana su bile procedure i u to vrijeme su se čistile sobe, pa je dogovoreno da ona dođe kod mene poslije ručka. Prema njenim riječima, njen suprug u ovo vrijeme voli da spava.Lepo spavaj, dragi druže, ja ću se pobrinuti za tvoju ženu.

Olya i ja smo se sastajali dva puta dnevno prije nego što je otišla. Otišli su ujutro. Izašao sam da je ispratim, ali joj nisam prišao, već sam izdaleka posmatrao kako ulaze u taksi. Olya mi je mahnula rukom, ušla u auto i oni su se odvezli. Sjeo sam na klupu ispred zgrade, do nje je sjela jedna jako lijepa, čak nekakva veličanstvena žena od trideset pet godina i muškarac koji joj odgovara. Oni i još dva para su samo srdačno i poljupcima ispratili Olju i njenog supruga.

- Hoćemo li kod nas. – upitao je čovek.

„Vi idite, ja ću malo sjediti i doći ću“, odgovorila je gospođa.

- Siroče. – pitala me je kada je njen muž otišao.

- Šta imaš na umu. – Nisam razumeo.

- Govorim o Olyi. Moji prijatelji i ja smo razgovarali o lokalnim muškarcima, a Olya nam je rekla o vašim preferencijama, da volite imati ženu ispred svog muža. Treba li vam zamjena ili je Olya za vas nenadoknadiv gubitak?

- Ti si veoma poslovna žena i stvarno mi se sviđaš. Biće mi drago da razgovaram sa vama.

- Ne možete ni zamisliti koliko sam poslovna. Vidite, na klupi sjedi bračni par. Šta mislite o ovoj ženi?

Pogledao sam u smjeru koji je naznačila. Na klupi je sjedila zanimljiva žena od četrdesetak godina i prilično dotjeran muškarac mnogo stariji od nje.

“Privlačna žena”, odgovorio sam.

- Mi smo prijatelji, videli ste da su ona i njen muž ispratili i Olju. Ako želite, doći ćemo vam jedan po jedan. Vidite, mi smo zainteresovani da zajedno zavaravamo naše muževe, a onda sa njom razgovaramo o svim nijansama.

- Događaji dobijaju sve zanimljiviji obrt. Moje ime je Aleksandar, kako se zovete vi i vaš prijatelj?

- Zovem se Anastasija, a zove se Sofija. Posle ručka, oko tri sata ću biti kod vas. Znam koji je tvoj broj, vidimo se kasnije.

Radovao sam se ovom susretu sa velikom željom, došao je kao što sam obećao. Skinuli smo se bez daljnjeg.Imala je nevjerovatnu figuru.

- Nastya, imaš li djece. - Pitao sam.

- Tri. Sada sa roditeljima mog muža. Jeste li bili iznenađeni što se nisam ugojio?

- Imate figuru koja se može izvesti samo na međunarodnim takmičenjima.

- Naše vreme je prošlo, dobro je da bar povremeni zaljubljenici mogu da cene ove užitke. Mom mužu je već dosta svega ovoga.

Legli SMRT I SEKSU na krevet, Nastja je savila koljena i raširila ih. Lizao sam joj klitoris, a onda smo se jebali. Pomalo se pretvarala da je zgodna žena, ali smo ipak oboje bili zadovoljni našim susretom.

- Znam da ti je Olja dolazila popodne i uveče. Češće nego ne, vjerovatno nećete moći. Sonya će Uspomene uveče. ćao.

Otišla je, a Sonja je došla uveče. Imala je okruglu, izbočenu i lijepu zadnjicu sa dubokom udubinom između zadnjice, sva obrasla crnom kosom. Jebao sam njen pseći stil s leđa.

Nastja i Sonya su počele da me redovno posećuju. Onda su Nastja i njen muž otišli, a Sonja je otišla za mnom, pa je savesno dolazila da me vidi dva puta dnevno. Ona i ja smo isprobali mnogo različitih pozicija. Uveče smo se ponekad jebali stojeći ili pseći na balkonu u strahu da nas ne vide komšije ili slučajni prolaznici. Opasnost je pojačala moja čula.

Razmijenili smo adrese sa svim ovim ženama i dogovorili se da se povremeno sretnemo, ali više nije bilo susreta.


Katya je hodala vlažnim ulicama. Na mokrom asfaltu reflektovale su se kuće, lampioni, automobili koji su prolazili. Raspoloženje je, međutim, bilo odvratno, kao i uvek po lošem vremenu. Odjednom je djevojci za oko privukao poster, na kojem je pisalo: "Zaradi milion rubalja u salonu Metamorfoze." Strelica je pokazivala smjer.

Ubrzo je Katya stigla do salona. Otvorivši vrata, ušla je u hodnik. Iza urednog pulta stajala je jednako uredna sekretarica, s ogromnim grudima i obilnom količinom šminke.

-Koliko sam shvatio, došli ste na osnovu oglasa. - upitala je sekretarica. Potom je okrenula broj i Čekao sam_4 dio_1 u slušalicu: “Zdravo, zdravo, imamo novog posjetitelja, čekamo.”. Zatim je vratila telefon na mjesto i rekla:

- Specijalista će sada doći. On će završiti sa prethodnim klijentom i doći ovamo. Katja je skinula kaput i sjela na otoman. Bukvalno nekoliko minuta kasnije pojavila se visoka žena u štiklama i kratkoj haljini.

-Zdravo. Jako mi je drago što ste odabrali naš salon i naše usluge. Grubo odvažno neočekivano da odemo u sobu za diskusiju. Moje ime je Minerva.

Prostorija za diskusiju bila je lijepa mala soba s mekim tapaciranim stolicama i stolićima. Minerva je sjela nedaleko od Katje.

- Dakle, ovo je vaš zadatak: da u potpunosti postanete mračni vilenjak. To ćemo učiniti potpuno besplatno, ali ćete dobiti milion rubalja. Slažeš li se.

“Da.” odgovorila je djevojka jedva dišući od sreće.

U istom trenutku, Minerva je skočila i zavrtila Katjine ruke, vezavši ih iza leđa prethodno pripremljenim konopcem. Djevojčicu je šutnula u malu prostoriju, gdje je naslonila leđa na zid i vezala joj ruke za prsten umetnut u zid. Udaljavajući se, počela je da se divi liku zarobljenika.

Katja je nosila minicu, elastične tajice, patike na platformu i uski pleteni džemper. Odjeća je naglasila djevojčinu vitku figuru i duge noge. Specijalistu su se također jako svidjele prekrasne plave oči i crna kosa.

Pošto se dovoljno divila, Minerva je grubo gurnula djevojku na sto i stezala Katjine ruke stezaljkama kako bi skinula tajice, suknju i cipele. Svukla je djevojčici lagane gaćice i lupila je po bokovima, a zatim malo okrenula zarobljenicu i uštinula je za dupe. Zatim je iste stezaljke stavila na noge i isto uradila sa gornjim dijelom tijela djevojčice. Zatim sam pričvrstio još jednu stezaljku na vrat, odmah ispod grudi i malo iznad prepona. Spojnice su bile prozirne, napravljene od debele plastike, što je iznenadilo Katju. U usta joj je stavljen i geg - gumena kuglica na kožnom remenu.

U međuvremenu, Minerva je počela da postavlja opremu - izvukla je ogromnu lampu iznad stola i približila kontrolnu tablu. Zatim je, uzevši posebne štipaljke, snažno povukla Katjine uši, učinivši ih šiljastim. Specijalista je djevojci u oči ubacio neobične kapi koje su je užasno pekle u oči.

Minerva je sjela za daljinski upravljač i upalila lampu. Lila svjetlost udarila je u Katjine oči i koža joj je počela da gori. Zarobljenica se trznula, pokušavajući nešto da kaže, ali geg joj je bio čvrsto u ustima.

"Vidim da se pitaš šta radim s tobom." ironično je rekla Minerva. - Kao što sam rekao, pravimo noćne vilenjake za Sluga bogatog klijenta. Svjetlost lampe će prekriti vašu kožu ljubičastim preplanulim tenom, štipaljke će vam rastegnuti uši, a kapi će vam zablistati. Za otprilike 4-5 sati bićete spremni.

To su bili najduži sati čekanja, a ujedno i najbolniji. Koža je gorela od vatre, uši su boljele, oči su pekle. Katya se izvijala i stenjala, ali stege su je dobro držale.Za to vreme žena je par puta prevrnula devojku, promenila položaje, svaki put je udarila po guzici i butinama i štipala bradavice.

Konačno je mukama kraj. Minerva je odložila lampu i skinula štipaljke sa ušiju devojčice, ali je nije odvezala, već naprotiv, čvršće je vezala. Isplela je Katjinu kosu, umetnula prsten u nju i pričvrstila lice konopcima.

“Vrijeme je za tetovaže.” vadeći iglu, teglu mastila Principi života druge potrebne alate, specijalista je počela da radi.

Katjini udovi su već počeli utrnuti kada joj je Minerva vezala ruke i noge užadima i skinula stege. Gurajući djevojku prema ogledalu, ona se nacerila:

-Nadam se da ti se sviđa moj rad?

Katya nije mogla vjerovati svojim očima. U ogledalu je videla devojku jorgovane kože, šiljastih ušiju, tetovaža na licu i blistavih očiju. Zarobljenica se više nije mogla suzdržati, drhtala je i jecala, a krupne suze su joj tekle niz obraze. Stražarnica je u vilenjaka. Nisu to mijenjali svojom voljom.

-Prestani da kukaš. - poručila je Minerva. - Klijentu nisu potrebni ljubavnici uplakani!

Tada je žena grubo bacila Katju u kutiju, zatvorila je, stavila je na kolica i odvela nekamo.

Kada su Posao izvadili, suze su se već osušile, ali je devojčica nastavila da jeca.

„Dobro, dobro, dobro.“ zamišljeno, ali istovremeno i podrugljivo reče glas, koji je očito pripadao mladiću, a ne muškarcu. - Kako je šarmantna. Min, daj mi moj set!

Žena je otišla, ali se ubrzo vratila sa prilično velikim koferom. Unutra su bili razni konopci, okovi, lanci, gegovi. Katja je zadrhtala, a mladić ju je nežno položio na krevet. Minerva je upalila svjetlo.

Mladić je imao plavu kosu srednje dužine i zelene oči. Bio je divlje lijep, a Katjine bradavice su počele da se dižu. Primijetivši to, mladić ih je brzo uzeo u škripac.Djevojka je pocrvenjela - bila je potpuno gola. Primijetivši to, mladić se nasmiješio, otkrivajući biserne zube.

Zatim je uzeo konopac i počeo da vezuje lukavu šaru oko grudi, nakon što je uklonio stari, postepeno hvatajući ruke i povlačeći ih nazad. Katjine grudi su bile gurnute naprijed, zbog čega su joj se bradavice još više podigle. Zatim je djevojku položio na stomak, skinuo konopce sa njenih nogu i počeo da ih vezuje. Mladić je uzeo parku, na čijim su krajevima bile omče u koje je uvukao noge. Sada ih djevojka nije mogla spojiti, a njeno dupe je bilo dostupno. Pričvrstio je gležnjeve za naslon kreveta.

Katja je odavno pogodila šta žele da joj urade, i tek je sada počela da vrišti. Ali geg je prekrio usta i iz usta je izlazilo samo gunđanje i jaukanje.

Ali mladić se nije žurio. Pažljivo je prešao rukama duž njenih nogu, počevši odozdo i dižući se sve bliže i bliže. Devojka se još jače borila, ali uzalud. Bila je djevica i nije htjela to izgubiti. Mladić je to primijetio i nasmiješio se. Uzeo U autu neke lančiće i pričvrstio ih na stege za bradavicu. zatim je dodao dva na ruke kroz prepone, dvije na noge - po jednu na svaku, dvije na prednji dio kreveta i uzeo jednu u ruke. Sada je svaki pokret doveo djevojku do akutnog bola u grudima, a osim toga, otmičar je mogao povući lanac.

Mladić se počeo skidati, dok je istovremeno milovao Katjinu macu.

- Kako lepo usko dupe. Kakva nježna maca. - uzviknuo je između milovanja. Djevojka je počela da stenje od zadovoljstva. I odjednom je mladić jednim naletom zabio svoj penis u nju, od čega je Katja zadahnula.

Nakon seksa, mladić je podigao djevojčinu glavu za kosu, ispleo je u pletenicu i povukao nazad, vezujući je za ruke. Zatim je izvadio čep iz usta, ali samo da bi ga zamijenio organom.Djevojka je bila u stanju orgazma, pa je rezignirano počela da sisa i liže svoje dostojanstvo. Mladić je ubrzo došao pravo u usta devojke. Sperma je imala gorak ukus.

Zatim je ustao, obukao ogrtač i otišao, ali se ubrzo vratio sa čašom vode, uzeo je u usta i pustio u usta djevojčice.

-Sada si moj rob, a ja ću s tobom raditi šta god hoću!

-Ah. Ali šta je sa milion rubalja i slobodom. - promucala je Katya?

"Draga", obratila joj se Minerva. - Besplatan sir dolazi samo u mišolovci!

U tom trenutku mladić je Minervi dao svežanj novca, odvezao me, bacio u kutiju i odveo.



Prošlo je više od nedelju dana otkako sam bio njegov zarobljenik. Jutarnje pušenje, bičevanje, mučenje. Dani su prolazili, a mladić je imao sofisticiranu fantaziju. A ponekad sam se noću, nakon još jednog nasilnog orgazma, probudila iznova čuvši Minervine posljednje riječi.



Imam prijateljicu Veru i kada je bila na prvoj godini, njena sestrična mi je ponudila dodatnu zaradu za Novu godinu. Bio je jedan od vlasnika firme koja se bavi organizacijom praznika. Djeda Mrazova je bilo dovoljno, ali uvijek nije bilo dovoljno Snjeguljica. Izveden je sa iskusnim Djedom Mrazom, glumcem lokalne filharmonije. Morala je šutke stajati i smješkati se sve vrijeme, jer je ovaj tip više volio da radi sam, a sam je pisao sve scenarije. I pristao je da bude par zbog novca - platili su više sa Sneguročkom.

I tako su otišli po prvu narudžbu. Bila je to elitna vikendica sa obezbeđenjem. Mnogi u porodici mušterija su se već napili, a bilo je i puno djece. Djed Mraz je sakupio svu ovu šancu, zaigrao oko jelke, svečano uzeo poklone, čestitao svima, ispričao bajku, a onda čisto simbolično sjeo za sto da ne uvrijedi vlasnike i tako je cijeli događaj trajao oko godinu dana. sat. Vlasnik čitavog ovog luksuza je prvo jednostavno bijesno pogledao Veru, koja je bila u liku Snjeguljice, a onda ju je pozvao da se povuče u nargila baru, u sali za bilijar, pored kamina, u bioskopskoj sali, u bazen, saunu i još mnogo toga. Ali ona se samo nasmiješila i ljubazno odbila vlasnika.

- Hajde, šta to radiš. Samo navedite iznos.

- Nisam takav. Na poslu sam. Ne mogu.

- Bože. Ovako je još zanimljivije. "Sve je tako hladno, nepristupačno. snežno", nastavio je polupijani vlasnik.

A onda joj je jednostavno ubacio novčanicu od pet hiljada dolara između njenih ispupčenih sisa i odlučio da može da uživa do mile volje. Počeo je da je dodiruje svuda i stiska. Vera ga je počela odgurivati, pokušavajući da izvadi novčanicu i vrati mu je. I tako su polako krenuli do kamina. Bile su dvije stolice prekrivene životinjskim kožama.Bio je sumrak, niko im nije smetao, a onda je odjednom ovaj gospodar života počeo da gubi ravnotežu i pao na pod, opasno blizu kamina. Tu se drveni pod pretvorio u kamen, a on je, pavši, povukao Veru sa sobom. Plašila se da će ili udariti glavom ili se opeći na kaminu.

Počela je da ga podržava, ali on je i dalje ležao na leđima, a zatim je počeo da je vuče prema sebi. Vera je morala da stavi noge Očuh ga je prašio obe njegove strane da ne bi pala na njega. Biznismen je nastavio da je vuče za ruke. Nije htela dugo da stoji pognuta i bila je primorana da mu sedi na stomaku. Čovek je teško disao i pokušao je da je pomeri malo unazad, na mesto koje mu je trebalo, ali Vera kategorički nije želela da svoj prvi radni dan kao Snežana započne ovakvim opscenim okupljanjima.

Vera je odlučila da krene naprijed i sjela mu na grudi, lagano raširivši noge. Haljina joj je bila kratka i premala, zbog čega se osjećala nelagodno i zategnuto. Njene dinje su skoro ispadale, ali umjesto da ih namjesti, gurnula je novčanicu od pet hiljada dublje i krenula naprijed, utisnuvši njegovu bradu u svoje gaćice, prekrivene tajicama. A onda ga je pokrila suknjom da se malo smiri i zaspi. Nadala se da će ga na ovaj način uspavati.

No, pijani kupac je čekao nastavak, a kada je shvatio da Vera neće razvijati temu, jednostavno je stavio ruke ispod haljine koja mu je pokrivala glavu i navukao tajice. Tanka tkanina se odmah raspala. Vera je odlučila da ustane i pobegne, jer ju je sama pomisao da su joj tajice pocepane na poslu podigla temperaturu. Ali muškarac ju je objema rukama pomaknuo na lice, podigavši ​​je za dupe.Snjeguljica je osetila izdajničke pokušaje da nosom pomeri tkaninu svojih gaćica u stranu, a kada joj je nos pritekao u pomoć veoma pokretljivom jeziku, počela je da cvili i da se opire. Mušterija ju je držala za ruke. Svi Verini pokušaji da stane na noge završavali su se tako što su joj se noge jednostavno raširile. S jedne strane ju je uznemiravao kamin, a s druge masivna stolica koja ih je gotovo u potpunosti pokrivala od znatiželjnih pogleda.

A onda je osjetila drsko upadanje jezika u njenu punačku ružu. Muškarac je uživao u njenom šarmu kao da je trijezan. Vera je odlučila da bi bilo bolje da se ovo poniženje što prije Kazna za izostanak_1, a da niko za to ne zna. Samo se opustila i počela se ljuljati po licu vlasnika vikendice, određujući tempo. Sisao je njeno elastično meso i ispuštao karakteristične zvukove koji bi se mogli zamijeniti za pucketanje kamina. Ali onda se iznenada dogodila mala neočekivana stvar: jedno od djece, umjesto da sluša bajku u izvedbi Djeda Mraza, odlučilo je da gleda odrasle.

„Deda Mraze, mogu li da te prekinem“, odlučio je da prekine jedan od najzabrinutijih.

- Da naravno.

- A tamo tvoja unuka, Sneguročka, pokušava da zamrzne mog tatu. On pobjegne, pokušava se ugrijati kraj kamina, ali ona se ne boji vrućine plamena i skoro ga je smrzla. Spasi mog tatu molim te.

- He-he-he. Odmah, odmah. Setiću se odakle dolazi ovaj citat. A ti si načitan dečko. To je to, deda odustaje. Želim tačan odgovor!

- Deda Mraz, ozbiljan sam. Tamo su. Skoro je pobedila!

- Pa, ako tako pitate. Hajde djeco, skupimo se hrabrosti i idemo spasiti dječakovog oca.

Cijela ova delegacija, predvođena Djedom Mrazom, otišla je do kamina. Snjeguljica Vera je u tom trenutku već jahala svom snagom na licu svog pijanog oca i tiho stenjala.Očigledno zbog neiskustva uopšte nije razmišljala da li joj donji ima dovoljno vazduha, pa ju je otac porodice već udarao rukama po dnu. Izvana je izgledalo kao da se tuče sa njom, a ona pokušava da ga zadavi. Djeca su se popela na stolice i počela da gledaju, dok su drugi potrčali da zovu majku koja se sa drugaricama družila na drugom spratu.

- Šta radiš, perverznjače. On je kupac. Takođe nije moguće. Hajde, silazi s njega. „Napisaću izveštaj o tebi“, režao je njen stariji kolega na Veru.

Vera je došla sebi i bila primorana da siđe sa svog lizača. Ustala je, i svi su vidjeli kako se gust iscjedak proteže iz njene ružičaste i glatko obrijane mace sve do lica glave porodice. I dalje se trzala i izbacivala sve više porcija sperme.

- Pa, dovedite se u red. Hehehehe. E, to je to, djed je spasio tatu od podmukle Snjeguljice. Protjerajmo je sa našeg odmora!

"Snjeguljice, idi, loša si", viknuo je jedan od mališana.

Otac je ubrzo shvatio da je opečen. Ustao je, obrisao lice rukavom košulje i pružio ruku Deda Mrazu:

- Hvala vam na usluzi, druže Deda Mraze. Da nije bilo tebe, ova veoma, veoma zla i podmukla Snežana bi me opčinila i zamrznula u svom ledenom zatočeništvu!!!

- E, to je kraj bajke, deco. A ko je slušao.

- Dobro urađeno!!. - uglas su odgovorila deca i trčala po vikendici.

- Ne, ozbiljno, hvala što si mi pomogao. Vaša Snjegurica je jako snježna. Zaista to nisam očekivao.

- UREDU. Mi ćemo nešto preduzeti i sve to. Verovatno moramo da idemo, zar ne?

- Mislim, da. Osobito upečatljivi ljudi su me vjerovatno već procijenili mojoj ženi. Moraću da joj kupim još jedan poklon za Novu godinu ako počne da histeriše.

Santa Morse je taman stigao da zgrabi svoju praznu crvenu torbu ispod poklona i već je krenuo prema izlazu, kada je iznenada ugledao pijanog i ljutog bijesa kako juri stepenicama sa drugog sprata. Bila je to mušterija žena. Za njom su se spustile još dvije žene - njene sestre. To je objasnilo ogroman broj djece u ovom dvorcu.

- Stani, prostitutko. „Odlučila sam da osedlam svog muža,“ viknula je za Snješkojkom koja je odlazila.

Vera je shvatila da je vrijeme da bježi, ali joj je put prepriječio batler ili zaštitar. Okrenula se i pojurila prema Deda Kompletno izdanje Breaking Weekend, Ver, pa, zabrljao si, pa, dobićeš jednom u lice od žene, u redu je“, uveravao ju je deda.

Ali Vera nije htela da bude plaćena za činjenicu da je zapravo bila naterana da se nanese na lice i primorana da svrši. Bežala je do poslednjeg trenutka, sve dok je izbezumljena žena nije prikovala u ćošak. Nosila je večernju haljinu koja joj je ograničavala kretanje. Oboje su već krenuli, Vera je čvrsto odlučila da će se braniti, a ne napasti prva.

- To nije moja krivica. On sam.

- Umukni, prostitutko. Upravo sada ću ti izvaditi brave, djevojčice. Imaš novac između sisa. Pa ko si ti posle toga?

Izbezumljena supruga je napala Veru, a ona se naslonila leđima na zid i ispružila nogu, udarila suprugu u grudi i gurnula je nazad. Pijana supruga se spotaknula o nešto dok se vraćala i pala smiješno. Vera je odlučila da je samo treba smiriti i sve objasniti. Dotrčala je do nje i sjela na njena prsa.

- Vidi, evo me.

- Umukni, stvorenje!

Uslijedile su odabrane psovke, na koje je Verochka bila alergična. Počela je da se osvrće oko sebe i srela pogled glave porodice. Držao je jednu od sestara da se ona ne miješa, a drugu sestru je držao Djed Mraz.

"Hej, snježna", viknuo joj je vlasnik, "jaši je da ne psuješ." Barem ću uživati ​​gledajući.

Nije to mogla učiniti pred djecom i počela ih Principi života_1 tražiti, osvrćući se okolo. Ali brojne sluge su svu ovu trbušastu sitnicu izolovale od obračuna. Vera je skupila snagu i sjela pravo na lice ove ogorčene kučke. Ućutala je i nije više psovala, samo je promrmljala.

- Izvoli. „Konačno sam se snašao, boli me“, sa odobravanjem klimnuo je vlasnik sve ove raskoši, bacio ženinu sestru u stranu, prišao Veri i ubacio joj u sise još jednu novčanicu od pet hiljada dolara. - Hajde, ulašti joj lice kapom. Neka malo prožvače lice.

Vera je bila oduševljena ovakvim novčanim primanjem i veselo, uz zastoj i svu svoju spontanost, suočila se sa svojim prestupnikom.




- Tamo su. Kaige se okrenula prema meni sa zadovoljnim osmijehom.

Dva.

Krenuo sam malo naprijed, do grebena kamenog grebena. Crvene gromade zagrijane na suncu pekle su čak Raznobojni leptir_II dio kroz odjeću.

- Tamo. Vidiš?

- Gde?

– Malo niže: blizu pukotine.

- Da. Sad sam to stvarno vidio. Šteta što nema dvogleda: na kraju krajeva, i tehnološki napredak ima svoje prednosti. Optika: ili barem klima uređaji, na primjer.

Dvije sićušne figure - jedna u ogrtaču indigo boje sa širokim rukavima i kapuljačom (ovdje se zovu "zrno" - jednu nosim i sama), druga u grimiznom, polako su se penjale uz sipine.

- Oni idu u oazu.

- Gdje drugdje. Skliznuo sam niz padinu i popeo se gore. Nije više bilo snage da leži dalje na ovom kvrgavom kamenom tiganju. I đonovi sandala, posebno napravljenih u Isambi za putovanje kroz pustinju, dovoljno su debeli da se stopala ne prže.

Stvarno, gdje. Već nedelju dana ovde čuvamo izaslanike velikog grada Vagade, starog uporišta sa više tornjeva koje je stotinama godina u ratu sa Isambom - pomalo tromo, za moj ukus, ali sa nepokolebljivom upornošću. Nedavno su špijuni izvijestili da je vladar grada odlučio sklopiti sporazum sa Saom - nekada provincijom Wagadu, a sada nezavisnom i Custom spanking_1 moćnom kneževinom. Isambi se nije svidio ovakav razvoj događaja, pa smo poslani da presretnemo izaslanike: nekog poznatog komandanta u pratnji čarobnjaka. države.

Gineni su u suštini prilično varvarski, njihovi vladari poštuju ljude od akcije, a ne dosadne dostojanstvenike-diplomate. I to je tačno.

- Oni, nema nikog drugog. Kaige je ponovo progovorila.

Klimnuo sam u znak slaganja. Samci ovdje zaista nemaju šta da rade, osim ako nisu špijuni ili glasnici.

- Otišao. Moramo se pripremiti za sastanak.

Brzo smo, ali bez nepotrebne gužve, da ne slomimo noge na neravnoj padini, spustili do zelenog ruba oaze Ngota, udobno ugnijezdene u pregršt gigantskih dlanova Kemgarskih stijena. Dva koraka - i ulazite u drugi univerzum, pun zelenkastih senki, pjev ptica i hladnoće koja izvire iz čistih potoka. Kontrast sa savanom ili golim grebenom stijena je nevjerovatan. Gotovo isti šok sam doživio kada sam prvi put prešao granicu između ravni postojanja, dolazeći iz Srednje.

Mira u predgrađu.

Partner me je pretekao, a minut kasnije čuo sam ga kako prigušeno psuje:

- Ustanite, deco zmija. Živi, puževi, ćelavi gadovi, strvina. Naš plijen je blizu.

Kao odgovor, začulo se tupo gunđanje i odvratni zvuci, koji su podsjećali na pseći lavež materice.

Bili smo jedina dva prava čovjeka u timu. Ostali ratnici su Chaco nakaze. Zdepast, jedva do grudi (iako se ne žalim na visinu), prekriven ljepljivom sivo-zelenom kožom, sa odvratnim glavama gargula bez dlake i kandžastim prstima. Oni su svirepa stvorenja i dobri borci, ali ih nije lako kontrolisati. Kaiga to nekako uspijeva, ali ja ih s vremena na vrijeme mogu samo uplašiti svojim malim trikovima - tek toliko da me poštuju.

Stvorenja su se lijeno skupila u neku vrstu kohorte. Petnaest glava je više nego dovoljno da se poraze dva neprijatelja.

"Pokušaćemo da ih uhvatimo žive." Nagrada će biti izdašnija. Uzeo sam pojas sa mačem. Ili barem jedan – živ. Pošaljite izviđača, neka ih posmatra. Kladim se da će nakon prelaska savane krenuti najkraćim putem do vode. Tamo ćemo ih uhvatiti.

Kaige se okrenuo prema jednom od Chacoa i zakreknuo nešto na njihovom jeziku koji je grebao po ušima.Čudovište je nestalo u visokoj travi pohvalnom brzinom.

- Otišao.

Odavno smo odabrali najpogodnije pozicije - na kraju krajeva, morali smo nešto učiniti da ispunimo dane čekanja. A sada, znajući kojim putem će glasnici ući u bazen, mogli su postaviti zasjedu bez gubljenja vremena na izviđanje.

Odred se smjestio u zelenim šikarama u blizini potoka. Legli smo iza gustog, raširenog žbunja, Čakosi su formirali prsten, ostavljajući slobodan pravac kojim će Vagaduovi ljudi doći. Naša stvorenja znaju da se sakriju, ali ne gledaju sve oči u nas sa ovog sveta:

Zatvorio sam kapke i šapnuo stih na dijalektu koji je već bio star kada je samo nekoliko koliba od trske stajalo na mjestu velikog Vagadua. Morao sam da ispletem težak uzorak, tražeći pokroviteljstvo Noergit Hesse, gospodarice pustinja, izdajničkog Hesmera i, naravno, Dierre. Ne bi škodilo da dobijem pomoć od duhova rata, ali to je već bilo izvan mojih snaga. I tako smo morali naporno raditi da stvorimo skladnu čaroliju koja bi nas sakrila od mahinacija neprijateljskog čarobnjaka. Uostalom, prema špijunima, jedan od ovog para je čarobnjak.

- Pa. Kaige je prošaputala čim sam otvorila oči, a značenje riječi izgovorenih na jeziku smrtnika nije mi odmah doprlo.

- Čekaj.

U poređenju sa danima i noćima koje smo ranije protraćili ovdje, naše čekanje nije dugo trajalo. Izviđač je, oponašajući glasove ptica, javio da glasnici idu pravo prema nama. I ubrzo smo ih Promijeni dio 1 sami vidjeli. Računica se pokazala tačnom.

Došavši do gomile kamenja, stranci se nisu ponašali onako kako su očekivali. Očigledno, previše umorni da bi strmoglavo jurnuli prema rezervoaru, bacili su putne torbe i kabanice i sjeli na ogromne kamene gromade da dođu do daha.

Kejdž pored mene se iznenada pomerio.

Ratnik-ambasador bio je naoružan kratkim ravnim mačem i prikladnim okruglim štitom. Visok, vitak i mišićav, nosio je samo usku natkoljenicu, djelovao je kao opasan protivnik. Stanovnici Vagadua su crnci. Tipični Negroidi, kako bi rekli u mojoj domovini, dok Isamba više podsjećaju na Egipćane. I poput nekih afričkih sportista, mišići izaslanika bili su jednostavno fantastični.

Čarobnjak: u stvari se ispostavilo da je to vještica. Dugonoga mlada crnkinja, bujne kose i raskošnih grudi. Poput ratnika, nakon što se oslobodila ogrtača, ostala je samo u natkoljenici.

„Imamo sreće“, promrmljao je Kaige.

“Moramo napasti prije nego što se odmore.” prekinula sam ga.

Command!

Kratak zvižduk, koji se jedva razaznao iza šuštanja palminog lišća, i chaco, koji je izranjao kao iz podzemlja, okružio je bezbrižni par. Djevojka je vrisnula, a njen saputnik je izvukao oštricu iz korica.

Vazduh je bio ispunjen lavežom i urlikom. Požurili smo da pomognemo našim stvorenjima.

Nisam se bojao magije - za to je potrebno vrijeme i odgovarajuće stanje duha. Samo u kompjuterskim igrama čarobnjaci lako bacaju munje na svoje neprijatelje. Da je to zaista moguće, mačevi se nikada ne bi pojavili. Ali suočavanje sa velikim momkom može biti teško.

Čakosi ne prepoznaju pravo oružje, radije dopunjuju svoje impresivne kandže i očnjake kamenjem i toljagama. Ali sada se čini da su požalili što su zanemarili plodove napretka. Jednom je izaslanik u tren oka odsjekao lice, a drugog bacio sa svojim štitom. Ali tada je leteća gromada snažno udarila crnog ratnika u vrh glave i on je zateturao.

Kaige i ja smo se rastali, uzimajući ratnika u kleštima.Dok je moj saborac odvlačio pažnju blago zaprepaštenog neprijatelja, skočio sam s boka i jednim udarnim pogledom duboko posjekao crncu desnu ruku ispod lakta. Nije baš pošten udarac za lokalne standarde, ali ja sam plaćenik i nije me briga za kodekse drugih ljudi.

Tip je, začudo, uspio zadržati mač. Međutim, ne zadugo - batina jednog našeg nakaza izbila mu je oružje iz oslabljenih prstiju. Sljedećeg trenutka, Chacosi su se masovno navalili - oni su jaki u takvim stvarima - i istog trenutka vezali glasnika.

Dok smo bili zauzeti ratnikom, djevojka je pokušala da se iskrade. Ovo je bila manifestacija mudrosti, a ne kukavičluka - ako je odabrala pravi trenutak, mogla bi se okrenuti magiji i izazvati nam ozbiljne probleme. Ali nisam je zaboravio ni na sekundu.

- Živ. Uzmi ga živog!

Međutim, sami Chacosi ne bi ubili tako lijepog zarobljenika: odmah. Nekada su bili ljudi, sve dok mračni entiteti nisu pretvorili svoje ljude u ono što su sada. A ljudsko meso i dalje privlači nakaze bez dlake, i to ne samo sa stanovišta gastronomije.

Cijela bitka nije trajala više od nekoliko minuta. Dvoje smo izgubili, a drugog smo teško smrskali udarcem ivice štita. Ali ambasadori su ležali ispred nas - ratnik, sa krvarenom podlakticom, prekriven modricama i ogrebotinama, čarobnica - zdrava i zdrava.

- Lepo. Kaige se nasmijala. Sada ćemo biti dočekani sa počastima. Znam ovog momka, to je Nsinda. Swashbuckler je poznat - imali smo veliku sreću da smo ga uspjeli uzeti. Malo krvi.

- Prije nego iskrvari, zavijte mu ruku.

- Dobro.

- A onda ćemo se pobrinuti za ljepotu.

Dva čakosa su držala klečeću čarobnicu za ruke; treći je, kada sam prišao, zabio šapu u zarobljeničinu gustu, zapetljanu kosu i podigao joj glavu.

- Kako se zoves?

Jezici Wagadu i Isamba su različiti, ali svi u oba kraljevstva znaju zajednički žargon Ginen.

Ljutito me je pogledao i pljunuo. Odlično, ima karaktera.

Međutim, drugi se ne posvećuju magiji.

- Poznajete li je. Okrenuo sam se Kaigi.

– Ne, ali sam spreman da saznam više.

- Čuješ li. Bolje je da se ne svađaš sa nama.

Kao odgovor - samo neizreciva kletva.

-Da ih vežeš. Kaige je obliznuo usne, pregledavajući pune zarobljeničine grudi s oštrim smeđim bradavicama. Koža joj je blistala od znoja, Porodica Mansfield_nastavak_1 natrljana uljem, i blistala posebnim tamnim sjajem drevne bronze, poput kipova u napuštenim svetištima na jugu. I mržnja je gorjela u njegovim očima.

- Samo ovo: Nsinda. A vještica: Ne želim da nas bilo šta ometa.

- Kao što ste rekli.

Nekoliko minuta kasnije, sigurno smo povili ratnika debelim užadima, posebno zgrabljenim za takvu priliku, i vratili se čarobnici.

- Pa, hoćete li biti nježni prema pobjednicima ili ćemo vas morati natjerati?

Moj partner je pokazao zube.

Ovaj put smo dobili jasan odgovor:

- Neka vam članovi rastu kroz grlo!

Na isamba dijalektu zvuči kraće i mnogo uvredljivije. Kaigeov osmijeh postao je zlokoban.

“Moje više voli tvoje grlo.”

- Probaj. Zlo se nacerila. Čarobničini zubi su bili bijeli i veliki, a vilice su joj vjerovatno bile jake. Samo probaj!

Da, čini se da rizik nije opravdan: Kaige je napravio korak unazad i zamahnuo. Držao sam ga za rame. Ne volim batine. Možda se nekome sviđa kada njegova konkubina ima otečene oči i natečen, slomljen nos, ali takva slika vrijeđa moje estetske osjećaje.“Ostavi to.”

Nije se bunio i napravio je imperativni gest. Čakosi su zarobljenicu odmah oborili na leđa, jedan joj je otkinuo natkoljenicu.

Čarobnica je zacvilila i počela očajnički da udara nogama.Ali njen glas se utopio u ratnikovo svirepo režanje. Pojurio je i, uprkos okovima, uspeo da odgurne čudovišta koja su ga čuvala. Međutim, ostali su odmah stigli i pritisnuli uvijeno tijelo na tlo.

- Ne diraj je!

- Vau, i on može da priča. Odmahnuo sam glavom.

Sada nije vrijeme za postavljanje uslova.

- Ubit cu te!

- Pa, mnogi ljudi su mi ovo obećavali.

Kaige me je nastavio gledati sa skrivenom nadom, ali sam se pravio da ništa ne primjećujem. Iako je komandovao Chaco-om, čarobnjak, odnosno ja, postavljen je za starijeg u odredu. Što znači da će morati da sačeka. Podigao sam kilt i prišao crnoj vještici.

Snažni mišići igrali su pod znojem prekrivenom satenskom kožom zarobljenice i trebalo je mnogo rada prije nego što je uspjela raširiti zlatno-tamna bedra. Sa zaglavljenim gležnjevima, čarobnica se svim silama trudila da me odgurne, a da joj dva chacosa nisu prikovala zglobove za zemlju, ne znam da li bih mogao da se nosim sa njom, a da je ne povredim. Međutim, bilo je tako najbolje, borba je zahuktala ni manje ni više nego jedanaest dana apstinencije, a kada je došlo do toga, suvoća u tajnom mestu naše lepote više me nije mogla zaustaviti.