Pokrajinska emisija na VHF

*nestvarno*
Otvorio sam oči i kihnuo. NJENA glava se odmah nadvila iznad mene.

- probudio se. - prošaputala je i otrčala u hodnik vičući "Doktore, pri svijesti je!!!"

Pogledao Lezbejke okolo, izgledalo je kao obična soba. U ruci mi je zaglavljena infuzija, na stolu je cela kolona Doncovinih knjiga, jedna knjiga, naopako, leži na stolici. Čudno, ONA ne voli da čita. Čuje korakeodmah sam zatvorio oči. Doktor i ona su ušli u sobu.

- izgleda kao da si to zamislio

- ali video sam, i šta više, čak je i kihnula!

- Kiješ kad spavaš, zar ne. Pa to je htela.

- ali. kada će se probuditi.

- Ne znam. Inače, amnezija je sasvim moguća.

Doktor je otišao. Sjela je na stolicu i uhvatila me za ruku.

- dušo, oprosti mi. Bio sam potpuna budala. Nadam se da cete se uskoro osecati bolje i da vas otpuste iz bolnice.Svakako cu vas posetiti posle skole, svaki dan.

Hm, čudno. Dolazila je kod mene samo kada Pljuskanje i seks sjedila sa mnom ili po cijeli dan, a to se dešavalo jako rijetko, za vrijeme praznika. Šta se uopće dogodilo?!

- Nadam se da ćeš se uskoro probuditi, sve ću ti reći, celu istinu. jebote, kakva sam budala. čemu sve ovo?

Tada sam se sjetio svega što se dogodilo. Sjetio sam se gadne večeri kod kuće, progutao Kidnapovan_odlomak iz priče Škola sluškinja tablete i otišao u krevet. Probudio sam se, otišao u školu. i nakon trećeg časa sam pao. Tablete su djelovale. Užas, sad sam u bolnici. A preda mnom je onaj koji je izazvao sav haos.

***

Pa. gde je sve počelo?. Opet smo se posvađali, očigledno zbog nekog sranja. Onda je počela da izlazi sa debilom iz škole. Dok su vodili ljubav i sve to, umalo sam se obesio. I to bilo je veoma razočaravajuće, jer sve što se ranije dešavalo bilo je celo leto, godinu dana. NJOJ sam posvetio GODINU.Ove pesme, fotografije, i dalje ostaju na kompjuteru, ali i da ih izbrišem, ostaće zauvek u mom srcu. A sad joj je svejedno, kasno sam sve shvatio. Nisam razmišljao uopšte kao ja sada. A onda je, u to vreme, volela, čekala da se PROBUDIM. A ja sam još bio kao kamen, kao osetljiva cipela. Sve sam shvatio tek kasnije, kada sam otišao i izgubio je.a sada se osećam kao da sam na njenom mestu.

A onda se pojavio OVAJ. Tačnije, bio je tu i prije mog dolaska, ali kad sam se vratila, još se motao oko nas, oko nje. I sad se zabavljaju. I to nije sve. odgajila ga je i sad izlazi sa nekim drugim. I skoro me zaboravio.

Sve ove dane sam ustajala iz kreveta i stavljala masku i hodala sa viškom lica ali sa pljuskom u duši. Negdje, daleko od kuće i škole, gdje sam uvijek nailazila ili na nju ili na uspomene na nju. I činilo se da je pročitala u njenim očima.

**
*ZAISTA JE BILO*

- gdje ideš. - upitala je iznenađeno, vraćajući se u učionicu nakon što je zvonilo.

“Neću da idem, ovaj učitelj me razbjesni.” rekla sam prigušenim glasom.

-pa. sa tobom Ples klitorisa na sjemenkama nara_1 onda. Ni ona mene ne voli.

Prokletstvo, kao da je pročitala moje misli "ostani, ostani sa mnom!!"

“Pa kako hoćeš”, rekla sam ravnodušno i sjela na pod.

- uh, šta radiš. - Očigledno je bila uplašena.

„Samo,“ slavno sam lagao, neću reći da se osećam toliko loše da želim da umrem.

Pogled mi je prešao s poda na nju. Gledala me kao da me upravo pregazila klizaljkom ili cisternom, gledala je sa osećajem krivice.

- o.

A onda je iz razreda izašla učiteljica, ona koja nam se ne sviđa, i ugledala nas.

- zašto ne na času. Svuda te tražim. Imamo test.

Sjećam se naredne 2-3 sedmice nejasno.Probudila sam se, otišla u školu, sela za klupu na prvom času i ustala tek nakon što je zazvonilo za poslednju. I sve je zanimalo "zašto si tako spor. Probudi se!" Ali nikome ništa nisam rekao, samo jedna osoba.koja je jako daleko, ali me i dalje podržava.



**
*nestvarno*

Onda, jedne "lepe" večeri, došla mi je pomisao na samoubistvo. Jednostavno nisam mogao da shvatim kako da to uradim brzo i bezbolno. Vene bole, sa prozora je strasno, sa mosta je glupo, unajmljujem ubicu je skupo. Ostala je jos jedna opcija: progutaj tablete i umri u snu. Razmisljao i uradio, postoje tablete - laka je stvar i to je to. Onda sam shvatio da oni ne rade i krenuo sam na krevet. Probudila sam se, išla u školu, sve je bilo kao i uvek. A onda, posle trećeg časa. pala sam. I tek sad sam se probudio.

Kroz nejasna sećanja pojavljuje se hitna pomoć, lica nastavnika, drugova iz razreda, roditelja. Dijalozi nekoga sa doktorima, pa nešto poput:

- Prestani da dežuraš, hajde da ga vodimo kući, brinuće mu se roditelji!

- Nkt, ovdje sam da sjedim. Čitao sam joj Doncovu naglas, ona voli detektivske priče.

- I dalje ga voli. UREDU. Nazovi me kad si umoran. Odvešćemo te - bio je tata.

I sada, otvorivši oči, sjetio sam se svega. Pitam se koliko je sati, koliko dugo ležim ovdje.

Prvo sam otvorio jedno oko, a onda sam je pogledao.

Pročitala mi je knjigu naglas. mrzi da čita. pogotovo što ima više od 10 strana!. a on mi to čita. nisam izdržala i pitala?

-Jesi li zainteresovan. Usput, koliko je sati.

Pola 12. Vau, ovo su prljavštine.

- da. deda Gluk.

Trenutak i ona je skočila iz stolice.

- Probudio si se!!. Burne strasti mladosti kao što vidite. Pogledao sam dole.

- Moram nešto da ti priznam.

Znam.Znam, sad će reći: "Ja sam kriv što ovako izgledaš." haha.

- Oprostite, ja sam kriva što ovako izgledate

Skoro sam pao, iako nisam imao gdje da padnem.

- ŠTA. Ustao sam i tada shvatio da je to uzalud: konopci iz IV odmah su bolno ušli pod kožu.

- Lezi, brzo. Sad ću sve objasniti. Nadam se da nećete osuđivati ​​i da ćete me razumjeti.

- Hmm, pokušaću.

- Vidiš, bio si nekako hladan sve vreme, kao da te nije briga. Već sam mislila da ti ne trebam i odlučila da te zaboravim da me ne boli.a pogotovo otkako si otišla u inostranstvo.

- Ne znam.

- Čekaj. onda sam jednom plakala dok smo razgovarali. Shvatio sam da ćeš otići, možda čak i zauvek, a ja ću ostati ovde, sama bez tebe. Niko me nije razumeo. Čak i ti.

- Ali vratio sam se. i do tada si postao drugačiji.

- Da, postao sam kao ti, pre nego što si otišao. bezosecajan kao flasa. odlucio sam da te zaboravim, osecao sam nelagodu kada si bio u blizini, osetio sam da cu uskoro izgubiti živce i sve ti ispričati. ali odjednom smo se posvađali. bio si ljubomoran na mene 8. razred. Šta da kažem. I onda je on sam ponudio da se nađe sa mnom i ja sam pao na to, mislio sam da će biti bolje za mene, za tebe, za sve.

- I opet si odlučio sve za svakoga. Znaš li kako sam se loše osjećao. Čak sam i tablete gutala, htela sam da umrem. a ti se praviš da ništa ne primećuješ. I onda nekako pao. ničega se ne sećam.

- Proveo si četiri dana u komi. Nekoliko dana nisam izlazio iz bolnice.

- Da li još neko zna za sve ovo?

- Ne, niko. čak ni tvoji roditelji misle da imaš čir.

Nadam se da se više ne ljutiš na mene zbog svega ovoga i da ti možeš oprostiti Volim te, ali se bojim svojih osjećaja. Nisam znao da ću ti nanijeti toliko boli.Sad vidim da ti je stalo. Oprosti mi.

Nisam znao šta da odgovorim. Odjednom mi se zavrtjelo u glavi i zaspao sam.

nedelju dana kasnije sam otpušten. Kod kuće je bilo nekako nelagodno. Onda sam otišao u školu. Uopšte nisam obraćao pažnju na NJU. Ako sam je ranije pažljivo gledao, a onda uhvatio isti pogled od nje i okrenuo se, sada više ne gledam.ali osjećam kako me gleda.

Jednog dana U zemlji je prišao učitelj i zamolio me da hitno uradim prevod za strane goste, a kasnije bi došao asistent i snimio prevod.

Sjedio sam u svojoj kancelariji i prevodio glupe tekstove. Onda je ONA ušla.

- Aaaa, hoćeš li ti diktirati prevod?

- Pa da.

Odradili smo dosadan posao i čekali poziv. Okrenula se prema meni i rekla

-Šta ćeš raditi danas poslije škole?

-Ne znam, verovatno ću kod kuće gledati TV.

-Hoćeš li sa mnom?

- Gde?

- Pa, ja ću da potražim mesto u parku za piknik, pa hoćeš li ti?

- Pa dobro, idem.

Nakon zadnjeg časa smo se spremili Rad 2_nastavak zajedno otišli u park.

- Znate, toliko je vremena prošlo.

- Onda?

- Nakon što ste izašli iz bolnice.

- Pa da, već je kraj školske godine, sledeće nedelje počinje letnji raspust.

- Da, da. Ne mogu da verujem, ali ipak sam ti.

- Da li ti se sviđa. Prestani, ja više ne verujem u ljubav. A posebno na mjestu kao što je naše. I još uvijek izlaziš s njim.

- Ne, mi smo samo prijatelji. nervira me. izvini nisam te htela toliko povrijediti. nisam znala da ce sve biti ovako.

- Ma daj, oprostio sam ti odavno - opet famozno lažem. - zaboravi.

- Da li me voliš?

Mislio sam. Piercing Volim je, ne mogu bez nje. Ali ona je to shvatila prekasno. Ili sam to prekasno shvatio..

- KAŽI!!. - pogledala me je pravo u oci i uhvatila me za ruku - Ne znam o cemu trenutno razmisljas, ali reci koju rijec!!!

Nisam mogao ništa reći. Sve je ovo potpuna glupost. Sad ću se probuditi i opet u školu.

- Uštipni me!

- Šta??. - nije očekivala.

- Ne, ništa. - Uštipnula sam se i tek tada shvatila da NE SPAVAM!.

Okrenuo sam se i pogledao je pravo u oči i rekao:

- Volim te.

**