Čekao sam_3 dio_4

"-Ako postanem invalid, hoćeš li ostati sa mnom. - Ne budi glup, ali ako se to desi, naravno da ću ostati."


Saša i ja smo šetali gradom i 2 sestre_1 se pojavila tema o mojoj rubrici.

“Slušaj, zašto ideš na karate?” upitao je Saša

-Pa, prvo, da oduzmem dodatno vreme, pa i za samoodbranu, ali šta?

-Pa ne znam.samo sam pitao.

“Ako postanem invalid, hoćeš li ostati sa mnom?” upitala sam iz zabave.

“Ne pričaj gluposti, ali ako se ovo Lezbejke, onda ću naravno ostati.” Odgovor me je obradovao.

Zazvonio mi je telefon i dobio sam SMS od Line:

"Zdravo Kriska. Danas imam pijanku, dođi u moju daču, ako želiš, možeš povesti Sašu sa sobom."

“Ko je zvao?” upitala je Sasha.

-Da. Linka hoće na piće ha.Hoćeš li ići?Samo uslov je da se NE napije.

- Oh super, naravno da idem. Sutra je nedelja.

-Ok, cao. „Doći ću po tebe uveče“, rekao sam joj i otišli smo kući.

Bilo je 19 sati, otišao sam po Sašu i otišli smo kod Line.

Konačno smo stigli, Linka se zabavila, puno alkohola i cigareta.

“Zdravo Lin”, pozdravili smo se.

- Zdravo momci, uđite, drago mi je da vas vidim, radite šta hoćete i gde hoćete, ali pušite u hodniku.

-Ok Linka, ne brini.

Saša i ja smo otišli u dnevnu sobu. Bilo je puno ljudi. Svi su bili pijani, neki su igrali, neki su već spavali.

Kuća je bila velika i Saša i ja smo otišli u različite uglove i izgubili se u gomili.

-Kristine zdravo hajde da popijemo.-hah kako je bilo čudno, to je bio Linkin glas.Glas joj je bio čist, vikala je preko SVE.

Dala mi je čašu i popio sam sadržaj.

- AAA, dođavola, šta je to bilo. Lin. - bila je to tako otrovna mešavina da je bilo zastrašujuće.

“Pa ovo je votka, džin, šampanjac i konjak”, objasnila mi je Lina sa smiješkom.

Nakon ove čaše osjećala sam se strašno srećno.

-Lin, ti si lud. Sipaj još.

Puno smo pili, Izdajica. Sjetio sam se Saše otprilike sat vremena nakon što smo stigli.

Šetajući kroz gomilu, video sam je kako pijana sedi u krilu nekog tipa.

Naši pogledi susreli su se s njenim. Od šoka sam brzo napustio zabavu.

Saša me je očigledno izgubio iz vida i hvala Bogu.

Hodao sam mračnim ulicama, izgubljen u mislima. Nisam ni primetio kako sam izašao na cestu.

Posljednje čega se sjećam je da sam vidio jarku svjetlost i iznenadni mrak.

"Šta Novo u sebi dogodilo. - Priča iz Lininog ugla"

Pa, Kriska i ja smo se napili, čekaj, gdje je moj pijanac?

-Lin, zar nisi video Kristinu. -Oh, kako se zove, zaboravio sam, o da, to je definitivno Sašina devojka Krizi.

“Pa, ona i ja smo se napili, onda je ona nestala i koza me bacila.” “Šta je bilo?” Zainteresovalo me je. Pa, od rođenja sam bio radoznao.

- Samo nije sve dobro razumela. Videla me kako sedim u Andrejevom krilu.

-Užas. Dobro, pitaću je u ponedeljak ili sutra.- i nastavio sam da se zabavljam

Sledećeg jutra na dači je bio užasan nered.

Zvao sam Christinu, ali pretplatnik nije bio dostupan. Eh, baš sam se nadao da će mi pomoći da počistim.

U redu, proveo sam 3 sata čisteći.

Zvao sam Chrisa, ali pozivalac i dalje nije bio dostupan.

Odlučio sam da odem po nju, ali opet nije bilo nikoga kod kuće.

Dan je brzo prošao.

Došao je ponedjeljak, a Christina nije bila u školi.

Tokom časa nastavnik je pitao:

-Ko nije na času?

Na moje iznenađenje, svi su bili tamo osim Christy.

“Christina nije ovdje”, odgovorio sam.

"Zna li neko zašto je nema?" ponovo je upitala učiteljica.

Nažalost nisam znao.

Julia je ustala sa svog mjesta. Julijina majka bila je prijateljica Kristinine majke.

“Kristinu je udario auto i ona leži u bolnici u komi.” Bila sam zapanjena Julijinim riječima.

“Otkud ti ovo znaš???!!!!!” viknula sam ne suzdržavajući emocije.

„Njena majka je rekla mojoj majci“, odgovorila je Julia

„Tiho je u razredu“, umiješao se učitelj u diskusiju.

“Ma daj. Ona može umrijeti.” Bez razmišljanja sam spakovao svoje stvari i otišao do Christinine kuće.

Njen otac je bio kod kuće. Izgledao je užasno, bio je slomljen.

-Koju sobu. Koji odjel?

“Uđi u kuću.” Pozvao me je u kuću.

Ušao sam.

-Idem sad tamo, pokupim ženu, inače je tamo dva dana bez sna.

-Mogu li poći s tobom?

-Ako želiš.

On se spremio i otišli smo u bolnicu. Dozvolili su nam da uđemo u sobu.

Činilo se da Christina spava. Na licu joj nije bilo ogrebotina, ali su joj bile rane na rukama i nogama.

"Len, idemo kući, odspavaj malo pa ćeš se vratiti", pozvao je Kristinin otac suprugu.

-Šta ako se probudi. „Zar neću biti tamo?“ Na licu Christinine majke nije bilo lica. Plakala je.

„Lina će ostati ovde.“ Tetka Lena i ujak Serjoža su otišli.

Plakala sam ne Lustful Balerina emocije.

- Budalo, kako to radiš. Christine mi je odgovorila, ali odgovora nije bilo.

Iznenadilo me što Saša nije u bolnici.

Bez oklijevanja sam je nazvao.

“Zdravo Sash, znaš li šta nije u redu sa Christinom?” Skupila sam svu snagu i glas mi je djelovao grubo

-Ne sta. Pije li, a. - glas joj je bio veseo i poletan, čuli su se neki glasovi u pozadini njenog glasa.

Možda je bila u školi.

“Ne bih se zabavljao da sam na tvom mjestu.” Ovo me razbjesnilo. Šta ovo stvorenje sebi dozvoljava?

- Zašto da plačem. „Pa šta joj je?“, konačno je upitala Saša.

-Ona je u komi. Sinoć ju je udario auto. Pa, nema veze, nastavite da se zabavljate. - Prekinula sam vezu jer nisam htjela više da pričam s ovim.

2 sata je prošlo. Sve ovo vrijeme sjedio sam sa Christinom.

Saša nikad nije došao.

- Lina, šta se desilo.. - dahtala sam, mislila sam da je to samo moja mašta.

Ali ne, ovo je Christinin glas.Govorila je s mukom. I skoro da nije otvorila oči.

-Kristine, kako si. Šta se desilo?

-Ne znam. Sećam se samo svetla.Je li moja majka bila tamo. „Gde U zemlji Saša, zašto je nema?“ Kristinin glas je bio iscrpljen.

-E, otac ti je poveo majku da spava, a ja sam zvala Sašu pre 2 sata, ali nije došla.

-Hoću da spavam. -Christina je odmah zaspala.

Nazvala sam Kristininu mamu i objasnila da se Kristina probudila, ali sada spava.