Uspomene na roba

Još od škole moja rođaka Nataša i ja smo sanjale da postanemo pevači - da zajedno pevamo u nekom mondenom rok ili tehno ansamblu. I sad nam se san konačno ostvario. Krajem maja nam je došao momak iz naše škole i pozvao nas da ansamblu je bio potreban solista.

„Pristajemo da pevamo samo zajedno“, rekli smo.

-Dvoglasno?Ovo je još kul.Dođite u Vitkinu radionicu u jedanaest.

Vitka je zgodan momak dugih kestenjastih kovrdža, širokih ramena i visok.Ali nije iz naše muzičke škole, uči za stilistu.Mnoge devojke ga privlače,ali njega privlači samo Maša sa klavira.Ona spava sa njim, ali ona ga ne podnosi - i svaki put kada on ponudi devojkama da je spasu od njega - da je odvede i da je prebije, da tako kažem. Jednog dana nije mu otvorila vrata, on je srušio vrata, nasrnuo na nju i počeo da ispituje koga je došla da vidi, pošto ga je odbijala.Maša je brzo izgubila svaku aroganciju i bila je prinuđena da mu se pravda.

Do kastinga je bilo vremena i odlučila sam da posudim maskaru od Maše, ona je stanovala u sobi preko puta. Ona je pokucala i ušla. Nije bila sama, Vitka je sedeo u njenom krevetu samo u šortsu i milovao Mašine noge, nežno govoreći:

-Ky-ysa.Ky-ysonka.

-A.Dinarka Zdravo šta hoćeš?

-Pozajmi mi svoju maskaru na pola sata.

Dom je spavaonica.Ja svima pozajmljujem svoju uvijalicu koja luta od ruke do ruke kao prostitutka,a Masha je maskara.Ima odlicnu maskaru-uvija i produzuje trepavice a ne ispire se vodom.Masa je suzila njene crne oči:

-Doneću ti ga kasnije. Sačekaj pet minuta.

Okej.Nasmejala sam se i otišla.Pet minuta kasnije,kao što sam i obećala,Maša je došla sa maskarom.Nije se više smejala i gledala je okolo uznemireno,pomalo uplašeno.

-Hoćeš da ti dam ovu maskaru zauvek, Dinare?

-Zašto?Je li tako skupa?

-Vitka mi je ovo dala, ja to uopšte ne nosim.

-Zašto?On te voli.

"Evo već imam njegovu ljubav", Maša je prošla rukom ispod grla, "Nemam snage."

-Zašto mu ne kažeš?

-Uplašen.

-Šta će ti on?

-Sjećaš li se onog trenutka kada sam se krio u ormaru u tvojoj sobi?

Naravno da sam se setio, te večeri je uletela u našu sobu kao metak i zaključala vrata.

Bio sam potpuno sam u sobi i Maša je prosiktala:

-Ako Vitka dođe, mene nema, razumeš?

Kada je Vitya pokucao, otvorio sam vrata i napravio iskrene oči i rekao da nisam vidio Mašu.

-Sjećate se, tada mi je krvarila iz nosa, Vitka me tada zamalo ubio.

-Za šta?!!Koje pravo ima?

"On je moj dečko. Čak ga je i moja porodica uspjela svidjeti. Ali ne želim da budem s njim, umorna sam od njega, znaš. Varala sam ga sa njegovim prijateljem u njegovoj radionici, baš na njegovom stolu. To je moj dečko." I vratio se ranije i sve je vidio.” Zavezao me je golog za sto za ruke i noge i počeo da me nudi svojim drugarima - bilo ih je troje, bili su njegovi drugovi iz razreda. I naizmjence su me jebali, i stajao je i gledao.Onda je i on hteo da se prikljuci a ja sam poceo da ga rugam i vredam.On me odvezao i poceo da me tuce jedva sam pobegao.Dinar ako mi ga oduzmes nisam kao maskara tebi-sve sto mogu.Budi mu devojka umesto mene bar mesec dana pa cu imati nekog drugog naci cu normalnu.

-Zašto mi treba takva luda osoba?Hvala Mašenko.

-Pa, mesec dana, a onda mu daš red.

-Neće li kasnije početi da me proganja na isti način?

-Ko zna šta će biti za mesec dana.Pa jel se slažete ili ne?ili da pitam nekog drugog?

Slegnuo sam ramenima.

-Ne znam šta Kako se pojavljuju robovi kažem, razmisliću o tome.

-Ako me spasiš, ja sam ti dužan.

-Ali ja nisam kao ti.

- Lepa si, šta još hoće?

Uz ove riječi, dodala mi je maskaru i otišla.

Sumnjala sam da će od Mašine ideje bilo šta ispasti. Čak ni ne ličimo - ona je Ruskinja, krupnih očiju, tamna brineta sa crnim loknama. Ja sam crvenokosa, svetla i sedooka. Maša ima zakrivljene bokove i okrugla telad.Mršava sam.Samo grudi i ja sam porasla,a ostalo nisam.Sve su to gluposti.Bolje da se pripremiš za kasting i ne razmišljaš o glupostima.

Doveo sam se u red i otišao u radionicu.Vitka je već bila tu, ostali se još nisu skupili.Nataši je trebalo duže da stigne a bilo je pola jedanaest.U Vitkinoj radionici ima puno ogledala i puno svakakve kozmetike.On sam izgleda kao andjeo-i plasi i oduševljava u isto vrijeme.Iz nekog razloga se uvijek nasmije kad me vidi.Ili je za sve takav?

"Još ima vremena", ponovo se nasmiješio, "hoćeš li da te u međuvremenu našminkam. Još moram da vježbam na nekome."

Nakon razmišljanja sjela sam u stolicu i on je počeo da ispira ono što sam pola sata marljivo nanosila na lice.

"Treba vam tamniji ton", rekao je, "a ovo su sjene. Oni će Ja i moj muž odgovarati. Hoćete li da vam ga dam?"

Pogledao sam kroz njega i sjene su bile biserne i hladne.

-Zar nije šteta?

"Imam ga", mahnuo je rukom po sobi. Uzmi. Tvoje.

Bio sam sretan Uspomene na roba sam upravo o tome sanjao.

Počeo je nanositi puder na moje lice. I ne samo na lice, već i na vrat, a onda su se njegove ruke pomjerile na moja grudi.

-U suprotnom će se primetiti da je lice našminkano, a onda će biti svetlije.

Opustio sam se - on je to uradio prijatno. Nešto kasnije ruke su mu zašle ispod moje bluze. Počeo je da mi masira grudi. Nisam se mešala - pošto ga Maša ne treba - pa zašto da se stidim . Shvativši da nisam Otišao je i zaključao vrata Došao je do stolice i stao ispred mene. Ali, plašeći se posljedica, odmah sam rekao:

-Samo bez ozbiljne veze.

„Je li te Maša već nagovorila na to?” upitao je otkopčavajući pantalone.

Nisam ništa rekla a on me zgrabio za vrat:

-Jesi li pričao o tome ili ne?