Časovi fizike

- Sedov. Dva. Bilo je jako loše, nije bilo za šta dati ni dvojku. – komentariše rezultate testa Sergej Petrović, nastavnik fizike. – Isaacson – četiri. Jasenjev - tri!.

Evo opet Romka dobio par, nije mu bilo jasno zasto su njegovi vršnjaci uvek sve u redu, ali uvek je imao neki problem, ili bi mu iskočila bubuljica na bradi, ili bi dobio D na testuili bi pokvario nešto kod kuće. U svakom slučaju, roditelji su počeli da mu drže predavanja kako da se ponaša, šta je smisao života i zašto treba dobro da uči.

Roma Sedov. Običan učenik devetog razreda, sa stalno čupavom smeđom kosom koja blijedi na suncu. Sa velikim smeđim očima. Lice mu još nije poznavalo britvu, na obrazima mu je rasla bela pahuljica koja je potamnila iznad gornje usne. Večito iznošene plave farmerke, duks, ranac, igrač iz kojeg je dolazilo Alisino „Mi smo zajedno“, a ponekad se čuo i Tsoijev odgovor: „Svi kažu da smo na mestu, svi kažu, ali malo ko zna na kom. Rom je često razmišljao, posebno nakon testova ili diktata, za koje je dobijao dvojke ili trojke, zašto ne može da uči. Često si je postavljao ovo pitanje kada nije mogao dugo da spava i, prevrćući se u krevetu, razmišljao je: „Zašto Ženja uspeva da uradi sve svoje domaće zadatke i da se pripremi za testove, dok ja po ceo dan lutam po stanune mogu se natjerati da sjednem na posao?” stol i da se uhvatim posla, neprestano skačući s jedne stvari na drugu?”

– . Ovo su rezultati testa, iskreno govoreći, nisu umirujući, ali u principu su ispiti još daleko, a možda će u budućnosti sve biti bolje. - Učiteljica je završila. – Sedov, dođi kod mene posle časa, čekaću te. Razumeli ste me?

– Da, Sergeje Petroviču, doći ću posle šest.Hoćeš li i dalje biti ovdje. – odgovorio je Roma, stavljajući svesku i udžbenik u ranac i palivši plejer.

- Hoću. - odgovorila je učiteljica.

Pitam se šta hoće. pomisli Romka izlazeći iz učionice.

“Rođeni smo za vreme policijskog časa, pod kapuljačom, kao za smeh.” – odjekivalo mu je u slušalicama.

***

– Zdravo Sergej Petroviču. – rekao je Roma ulazeći na čas fizike.

- Ja sam u laboratoriji, uđi. – čuo se iza blago otvorenih vrata na kraju časa.

- Zdravo. – ponovio je Roma.

– Danas smo se već pozdravili, kada ste imali fiziku, niste bili pažljivi. – rekao je Sergej Petrović.

- Izvini. – zbunjen je bio Roma.

- Pa, dobro, uđi, sedi. – rekao je Sergej Petrović, pokazujući Romu na sto.

Učitelj je sjedio za malim stolom punim kutija i malih voltmetara. Sve kutije su očigledno bile sakupljene na jednu gomilu; nekoliko komada palo je na pod. Radio je svoju magiju na starom električnom čajniku koji jednostavno nije radio kako treba.

- Sad ću da napravim čajnik i da popijem čaj, šta ćeš ti uz to. Postoje ekleri i makaruni. – nastavio je.

- Ne hvala. – ljubazno je odbio Roma, iznenađen tako ružičastim prijemom, kakav nikada nije očekivao.

- Pa, ako nećeš, ne moraš. – rekao je Sergej Petrović. “Zapravo, zato sam te i pozvao ovdje.” – počela je učiteljica, gurnuvši kotlić u stranu i gledajući pravo u Romku. - Šta ti se dogodilo?

- U kom smislu. – Nisam razumeo Romu.

– Šta je s tobom, zašto tako učiš. – pojasnio je učitelj.

- Ne znam. - odgovorila je Romka. – Nešto ne ide kako treba sa mojim učenjem.

- To je sigurno, ne ide dobro. I zašto?

- Ne znam. – odgovorio je Romka, shvativši da će sada poslušati još jedan spasonosni razgovor.

- Pa, šta ti znaš. Ništa. – rekao je Sergej Petrovič, prilazeći Romki, Časovi fizike da je Romka osetila suptilan miris iz Učiteljevog daha. – Šta planirate da radite u budućnosti. Ideš u deveti razred, još dvije godine i to je to. Mada će te u vojsci naučiti kako da živiš. I ja sam prije vojske bio ljenčar, ali poslije sam drugačije gledao na život.

-Jesi li bio u vojsci. – upitao je Roma.

- Da, služio sam tri godine u mornarici. Išao sam na ledolomac na Arktiku.

- Reci mi molim te. - Pitao je Roma.

- Drugi put, hajde da pričamo o tebi. šta ti nedostaje. Šta misliš da treba ispraviti da sve bude u redu i da normalno učiš?

„Pa ne znam, možda tako nešto.“ počeo je Roma.

- Šta. Možda vam roditelji smetaju kod kuće, ne možete da uradite domaći, ili vaša braća i sestre. Na kraju krajeva, ti si pametan momak. – nastavio je Sergej Petrović.

– Vidite, ne mogu da se nateram da to uradim. Dugo ne mogu nešto da radim, ometam se i prebacujem pažnju na nešto drugo.

- Pa zar te roditelji ne teraju. – upitala je učiteljica.

- Ne, pokušavaju da me ubede da to nije dobro, ali ne uspevaju.

- Pa, šta je sa uslovima, imaš li svoju sobu. – upitao je Sergej Petrović.

- Da, soba, TV, uskoro će kupiti kompjuter. - počela je Romka.

- Da sam ti na mestu roditelja, dobro bih te izbasao, a ne kupio kompjuter. - reče učitelj, naglo menjajući milost u ljutnju. „Sjediš i praviš budalu, a tvoji roditelji ne dižu ruke na tebe.”

- Kako to misliš da bi te bičevali. – ostala je zatečena Roma.

“I samo tako, svukao bih ti pantalone i izbio ti Slika iz guzice kaišem.” – Sergej Petrovič je ukratko izneo sliku bičevanja neopreznog studenta.

– Mislite li da će ovo pomoći. – neočekivano je za sebe upitao Roma.

– U nekim slučajevima pomaže. - rekao je učitelj.

– Mislite li da mnogo ljudi dobije batine u našoj školi?

- Ne tuku, nego biču. Udaranje i bičevanje su dvije različite radnje. Možeš da pretučeš nekoga kad si pijan, a prijatelji mogu da te tuku za nešto, ali te batinaju, po pravilu, zbog obrazovanja.

- Pa koliko dobro vaspitane dece imamo u školi?

- Vjerovatno dvadesetak posto, to je sigurno, u svakom razredu ima par ljudi, nekad i više, ja sam imao čas u kojem sutradan nakon testa pola razreda nije moglo normalno sjesti, pa van trideset maraka sam dao deset dvojki i pet Kazna_o Marini 3 dio i tako je pola razreda dobilo.

– Zar ti ih nije bilo žao. – upitao je Roma.

– Trebalo je da vidite sa kakvim rezultatima su mi pisali sledeći test, bio je samo jedan C, i to je to, sve ostale ocene su bile pet i četiri. Istina, onda su opet zaboravili na učenje i istorija se ponovila. A onda smo se, znate, izjednačili i počeli da učimo.

- To je jasno. – rekao je Roma.

- To je to, a ti kažeš učenje, sve je učenje u pojasu, evo Paganinija, njegov otac je šibao kozu Sidorovu, pa kakav je violinista ispao. Pa, ako ti zatreba, dođi i ja ću te bičevati. – rekao je Sergej Petrovič sa osmehom na licu, kao da je pričao svež vic.

- Ja ću misliti. – zamišljeno će Roma.

- Dobro, razmislite, sledeće nedelje će opet Analni safari 2 dio test. Sada idi kući. – sumirao je razgovor Sergej Petrović.

***

Sedmica je prošla nezapaženo, tek uveče dana pre testa Romka se sjetila razgovora sa Sergejem Petrovičem i batina. Iz nekog razloga, činilo mu se da će ga učiteljica, ako to ne napiše, sigurno bičevati pred cijelim razredom. Ova misao mu nije dozvoljavala da se koncentriše, štaviše, od takvih misli njegov je član iz nekog razloga ustao i nije htio da se smiri.

Tako da nije baš bio spreman, otišao je u krevet. Nije bilo moguće zaspati, razne su mu misli dolazile u glavu, počeo je da razmišlja koga u razredu tuku roditelji, ko od odličnih učenika zna šta je to batinanje. Konačno je Romka zaspala.

. - Dakle, danas su svi pisali test, osim jednog učenika, Romana Sedova, zbog čega će biti bičevan. – Učiteljica je izrekla presudu pred punim razredom. – Danas će u skupštinskoj sali svi moći da išibaju Sedova. Bičevanje će se obaviti u tri sata.

Cijeli razred se smijao, pokazivao prstom i govorio mu nešto, ali Romka ih nije čuo, bio je gluv. Direktor i ravnatelj su došli i odveli ga u salu. Na bini je bila skela, nedaleko je bila tezga iza koje je stajala tetka Nađa iz trpezarije i nudila svima koji žele da kupe brezove šipke, sveže isečene i natopljene, posebno za bičevanje.

Romka su doveli do skele, čiju je ulogu igrao običan radni sto sa stolicom. Podigli su ga na sto, sagnuli nad stolicu i vezali, neko mu je pažljivo presekao šav na farmerkama i isto tako pažljivo isekao gaće. Kada mu je dno otkriveno, cela sala je aplaudirala, a neko je zviždao.

– Pravo, prvo, da išiba Romana Sedova, učenika devetog „B“ razreda, ima direktor škole. – progovorio je glas Sergeja Petroviča.

Publika je aplaudirala.

- Roma, Romočka, ustani, vreme je. – čula je Romka. - Doručak je na stolu, a ja sam potrčao, moram da idem. - rekla je mama povlačeći ga za rame i skidajući ćebe.

- Da, da, sad ustajem. – rekao je Roma, odgurujući noćnu moru i otvarajući oči.

Ležao je i sjetio se svog sna, nikad ga nisu bičevali, probudio se. Ali činilo mu se da će ga sigurno išibati.

- Rom, otišao sam. – rekla je mama otvarajući ulazna vrata.

- Da, da mama, već sam ustao. – odgovorio je Roma ustajući iz kreveta.

- Pa, ćao, vidimo se uveče.“Majka mu je rekla i zatvorila vrata za sobom.

- Da da. – rekao je Roma prema već zatvorenim vratima. - Do uveče. – dodao je sa uzdahom.

Romka je otišla u kuhinju i pogledala u ploču za hlađenje kaše.

- Da, hajde. - rekao je uzevši tanjir i bacio kašu u toalet.

Odlučio je da se okupa, opere san i konačno se probudi. Brzo skinuvši kupaće gaće, popeo Aria u kupatilo, hladna voda ga je smirila i dala mu samopouzdanje da će sve biti u redu. Ali nakon nekoliko minuta ponovo je počeo razmišljati o predstojećem testu i učiteljevim riječima. Izašao je iz kupatila i pogledao se u ogledalo, okrenuo se ispred sebe, okrenuo leđa i, sagnuvši se, pogledao u svoju zadnjicu. Tanke noge završavale su zadnjicom, koja se raširila u stranu i pokazivala mu ružičasti šupak; malo niže je visio dlakavi mošnji. Nakon što je neko vrijeme stajao i gledao u svoju zadnjicu, uspravio se i udario se nekoliko puta rukom po zadnjici, a zatim se ponovo sagnuo. Na desnoj polovini pojavila se mala ružičasta mrlja, koja pomalo podsjeća na otisak njegovog dlana.

- Dobro, moram da se spremim, inače ću zakasniti na ovaj glupi test. - rekao je u sebi i, ne oblačivši gaćice, otišao u svoju sobu da se obuče.

***

Kazaljke na satu su zaspale, nisu htele da priđu početku lekcije. Konačno je zazvonilo, trenutak kasnije u razred je ušao Sergej Petrovič, on se uvek pojavljivao u razredu kada se eho zvona još nije stišalo u školi, ali ne neposredno pre zvona, čim je ušao u razred, počeo je lekciju, i to vrlo često istom riječju kojom je završio prethodnu lekciju: „Pa, spremni ste, onda pogledajte opcije, ovdje ih je tačno trideset, i počnite.“ Do kraja lekcije, reći ću vam odgovore na svaku opciju, a vi i ja ćemo znati preliminarne rezultate. – najavio je učitelj.

“To je dobro, inače ne bih mogao izdržati čekajući rezultat čitavu sedmicu.” – pomisli Roman u sebi.

Čini se da je sat odlučio da ispravi svoju grešku i ovog puta je organizovao unutarčasovno takmičenje u trci na sto metara, vreme je isticalo, Roman je zaostajao za svojim kolegama i vremenom koje je do kraja lekcije rešio samo tri zadatka od šest, a u međuvremenu je razred već počeo sa predajom posla.

- Dakle, sistem je jednostavan, pet zadataka - pet, dva zadatka - tri, sve ostalo nakon pregleda vašeg rada, sledeće nedelje. – rekao je Sergej Petrović. - Dakle, prva opcija, prvi zadatak, tačan odgovor je sto četrdeset tri.

- Ponovo. – zastenjala je Romka. Od tri problema koja je uspeo da reši, dva su se pokazala netačnim. - Opet dva.

Roma je bila zapanjena rezultatom testa, nije ovo očekivao. Romka je bila spremna da propadne kroz zemlju. Čekao ga je razgovor sa učiteljicom, a on je definitivno odlučio da će tražiti da ga išibaju.

***

- Opet, dvojka. – pitala je učiteljica kada je Romka došla u njegov razred.

- Da. – odgovorio je Roma.

- Pa, šta ćemo s tobom?

- Molim te udari me. – reče Roma, i dalje gledajući u pod i plašeći se da podigne pogled prema Sergeju Petroviću.

- U redu, bičevaću te. – rekao je učitelj kao da je zamoljen da drži dodatnu lekciju.

Da je Roma podigao glavu i pogledao Sergeja Petroviča, bio bi iznenađen neskladom između osmeha na licu učitelja i tona kojim mu je razgovarao. Lice mu je blistalo kao lice ribara koji je ulovio veliku ribu.

– Dođi danas kod mene u pet sati, sad ću ti reći svoju adresu. Živim sam, ne boj se. - Učitelj je završio.

***

Nakon razgovora u laboratoriji, svako je krenuo svojim poslom.Romka je odlučila da ne ide kući, već da se prošeta do pet sati, a Sergej Petrovič je otišao kući da se pripremi da primi gosta.

Sergej Petrovič se već nekoliko godina bavi malim poslom, donoseći mu velike prihode. Tražio je dječake, a ponekad i djevojčice, u školi koji bi ga mogli uhvatiti za mamac oko batina, i pozivao ih je kod sebe na procedure. Snimao je svako batinanje iz nekoliko uglova, a zatim je prodavao scene udaranja školaraca preko posrednika. Opremio je veliku prostoriju tako da se ne vide male kamere, a u susjednom stanu, koji je kupio novcem od svog malog biznisa, imao je kompjuter i sistem video rekordera na kojima se snimalo. Nakon svakog batina, montirao je nekoliko filmova. Pošto je u školi imao desetak klijenata, ukupni prihodi su bili prilično dobri. Nedavno je shvatio kako izbliza snimiti suzama umrljana lica svojih pacijenata; postavio je stolicu na glavu sofe, na koju je okačio sako i umjesto dugmeta prišio kamera sa malim objektivom. Ovo otkriće mu je omogućilo da dodatno poboljša kvalitet svoje video produkcije. Dakle, Sergej Petrovič je morao da postavi opremu i proveri kamuflažu kamera za nekoliko sati.

Romka je tada mislio da će promeniti predstojeći test na studijama, kako će posle toga učiti. Iz nekog razloga mu se činilo da će ga batinanje odmah izliječiti i da više neće biti lijen. Kazaljke na njegovom satu su, kao i ujutro, zaspale i nakratko odbijale da se pomjere prema pet sati, štoviše, nepojedena kaža podsjetila je na sebe neugodnim osjećajima u stomaku.

- U redu je, to ti treba, nećeš više dobiti lošu ocenu. – rekao je u sebi i počeo da traži kuću Kazna za izostanak mu je bila potrebna.

***

Roma je pozvonila na vrata.

- SZO. – Čulo se iza vrata.

– Sergej Petroviču, ja sam, Roma. - odgovorila je Romka.

- Uđi. - rekao je učitelj otvarajući vrata.

- Gde da idem. – upitao je Roma.

– Idi u veliku sobu, lezi na sofu. Traperice i gaćice do koljena. Ja ću se brzo vratiti.

Romka je, kao u snu, na klimavim nogama hodala hodnikom u veliku sobu. U sobi je bila velika sofa uza zid, po kojoj bi ga udarali. Romka se ukočio u neodlučnosti, do tog dana su mu golu guzu vidjeli samo majka i momci u bazenu, ali su svi tamo bili goli. Sada će ga potpuni stranac, profesor fizike, tući pojasom po goloj guzi.

- Pa zašto si ustao, dođi, nema gde da se povučeš. – rekao je Sergej Petrović. - Hajde da legnemo, prvo otkopčajte farmerke, a kada legnete, povucite ih, ili ću vam pomoći.

– Kako ćeš me bičevati. – iznenada je upitala Romka.

- Pa, prvi put sa pojasom, ali sledeći put, ako budem trebao da se školujem ponovo, uzeću štap. – rekla je učiteljica, gurnuvši Romu na trosjed i tjerajući ga da legne.

Roma, nije se sećao da li je sam svukao farmerke ili ih je učiteljica skinula sa njega, bio je kao u snu, kao u jutarnjoj noćnoj mori. Izvukao ga je iz omamljenosti prvi udarac pojasom, koji je ležao direktno preko njegove zadnjice.

- Oh. - Provalilo je iz njega.

Nakon prvog uslijedio je drugi, drugi treći. Romka je stenjala na svaki udarac. Osjećaj bola je polako počeo da mu dolazi, svaki naredni udarac je dodavao bol i peckanje, htio je rukama pokriti zadnjicu, sakriti ih od pojasa. Ispružio je ruke na leđa, ali je Sergej Petrović jednim pokretom pritisnuo obe ruke na Romkin donji deo leđa i nastavio da ga tuče kaišem.

Sergej Petrovič je udaranje počeo slabim udarcima, tako da je koža samo malo porumenela, i postepeno je počela da pojačava udarce.Kada su udarci postali prilično jaki, tako da su tragovi od pojasa počeli ne samo da pocrvene, već i da otiču, Romka je počela da vrišti i traži da prestane. Ali Sergej Petrovič samo je jače pritisnuo Romku uz sofu i počeo ga jače tući.

- Oh. Aay. Sergey. Sergey Petrovich. Ahhh. Nema potrebe. Dosta. – Izbijalo je iz Romke pri svakom udarcu.

Njegove farmerke, navučene do koljena, nisu mu davale da pomjeri noge, ruke su mu bile čvrsto pritisnute na leđa, bio je imobiliziran i samo se trzao pri svakom novom udarcu. Posebno je bilo bolno kada pojas udari u kukove ili ne padne ravno, već ivicom na zadnjicu. Činilo se da batinanju neće biti kraja, činilo mu se da nema kože na dnu i da ga tuku po kostima, po mesu. Već je zaboravio zašto ga udaraju, ko ga tuče, sav je bio u guzi, koji je primao i primao nove jake udarce, jedan za drugim. Njegovo dupe je već bilo potpuno uništeno, pruge su se spojile u jednu veliku tamnocrvenu mrlju, a od posebno jakih udaraca pruge su nabujale, stvarajući ožiljke koji su se ukrštali u bizarnim šarama.

Konačno je batinanje završeno. Pušten je. Roma je dugo ležao i oporavljao se od bičevanja koji ga je neočekivano obrušio, nije bio spreman na takav zaokret da bi ga tako brutalno izbičevali.

- Pa, zašto ležiš, hoćeš li još. – rekao je Sergej Petrović.

- Ne, ne, ne više. - počela je da brblja Romka.

Nije mogao da ustane, farmerke su mu okovale noge, a ruke su mu utrnule i nisu ga baš slušale, prevrnuo se na bok, privukao koljena prema sebi i počeo da odmotava nastalu grudvu farmerki i svoje gaćice. Kamera koja je stajala na ormariću na čelu sofe snimila je kako mu se razbijena zadnjica razdvojila i pokazala ružičastu traku netaknutu pojasom, anus, testise prekrivene rijetkom dlakom.

Konačno, Romka je uspeo da se obuče i navuče prvo gaćice, pa farmerke. Nakon dodira s odjećom, njegova bolna zadnjica je odgovorila naletom bola. Romka se trgne.

- Šta boli. – upitala je učiteljica.

- Da.

- Tako je, znaćete kako da dobijete loše ocene sledeći put. – rekao je Sergej Petrović.

Učiteljica ga je odvela u kupatilo, gde se Romka umio. Romki je svaki pokret teško padao, zadnjica je bolno reagovala kada su je farmerke pritisnule.

– Sergeje Petroviču, zar nikome ne kažete. – upitao je Roma.

- Ne, neću vam reći zašto mi ovo treba. Pazi i ti, tragovi od kaiša će nestati za par dana, pa pazi da niko ne vidi. Sjedanje večeras će te boljeti, savjetujem ti da uradiš domaći.

- U redu, uradiću to. – rekao je Roma, podižući ranac. - Pa, idem. Doviđenja.

- Zbogom. - rekao je učitelj.

***

Roma, nisam primetio veliku razliku. Kao i ranije, učio je lekcije bez puno entuzijazma, kao i ranije, dobio je dvije ocjene, ali je, što je izvanredno, studirao fiziku i čak dobio peticu za samostalni rad. Kada se sjetio kako ga je Sergej Petrovič bičevao, pao je u njemu neshvatljivo stanje. Htio je da ga bičuju, opet je htio da se pogleda u ogledalo na svoju prugastu zadnjicu. Nakon što je došao kući, skinuo je farmerke i gaćice, a dok majka nije stigla, nije ništa radio osim što je gledao u guzu, kao i ujutro, samo što su mu sada ožiljci od kaiša bili crveni na zadnjici. Bol od njih je skoro nestao, ali su i dalje ostali tragovi, koji su bili malo podignuti, prešao je rukama po njima, osjećajući neravnine koje su mu ostale na guzi nakon batina.

U sedmici koja je prošla nakon batina, Romka je naučila da drka, to se dogodilo sasvim slučajno.Kao i uvek, kada se seti batina, penis mu je ustao, on je, ne znajući šta da radi sa njim, počeo da ga proučava, glava koja se svaki put lagano otvarala je bila tvrda, zalivena krvlju, počeo je da je gnječi, kroz tanku kožu kožice. Manipulacije glavom su mu donele nove, neshvatljive senzacije, počeo je da pomera kožu preko glave, kada je odjednom osetio kako su neki, do tog trenutka, njemu nepoznati, mišići u njemu počeli da se skupljaju, nije razumeo šta se dešava. njemu, stisnute zadnjice, osetio je da baš želi da piški, pa mu se tada učinilo, odjurio je u toalet, ali iz penisa u erekciji nije potekla mokraća, već neka bela, viskozna tečnost, slična jajetu bela, počela je da teče. Član mu je mlohao, a i sam se osjećao ugodno umornim, ali ipak nije odmah shvatio šta mu se dogodilo.

Mjesec dana kasnije Romka je već bio majstor masturbacije, dolazio je tri puta dnevno. Ujutro, popodne i uveče. Često se sjećao kako su ga udarili i to je dodatno pojačalo njegovo uzbuđenje. Njegova omiljena zabava bila je samozadovoljavanje u krevetu, kada je ležao na stomaku i trljao penis o čaršav, kada je došao, čaršav i stomak su mu bili prekriveni spermom, ujutro je ostala nova beličasta tačka na čaršavi.

Tako su prošla dva-tri mjeseca, četvrto tromjesečje se bližilo kraju, a sa njim i školska godina.***

- Roma, hoću da pričam sa tobom. – rekao je Sergej Petrović, prilazeći Romanu na pauzi. - Dođi da me vidiš posle časa.

– Da, Sergej Petroviču, svakako ću ući. Danas imam šest časova, pa ću posle šestog doći, hoće li ti to odgovarati?

- Da, dođi, čekaću te.

Pitam se šta hoće. – pomisli Roma. – Mada, ovo je dobra prilika da dobijem još jedno batinanje, pogotovo što sam imao loše ocene iz ruskog.Morat ću promijeniti temu razgovora u studije, i nekako ga zamoliti da me opet udari. Pitam se da li je općenito normalno Pljuskanje i seks želim da me tuku. - pitao se. - Ali, ipak, ovo će biti u obrazovne svrhe. – odgovorio je sam.

- Sergej Petroviču, mogu li doći do vas?

- Da, uđite, ja sam ovde u laboratoriji.

Romka je ušla u laboratoriju, učiteljica je, kao i pri prvom razgovoru, sedela za malim stolom i petljala po kotliću, samo ovoga puta po običnom za šporet, pokušavajući da namesti ručku koja mu je otpala.

- Zašto sam te zamolio da dođeš. – počeo je Sergej Petrović. – Gledao sam vaše ocene iz drugih predmeta i bio sam, blago rečeno, nezadovoljan vašim akademskim uspehom.

- Vau. – pomisli Roma. “I ne moraš ništa tražiti.”

"Naravno, na vama je da odlučite, ali ja bih vas još jednom dobro udario." – Učiteljica je pogledala Romu i nastavila. - Pa odluči da li zaslužuješ kaznu ili ne.

- Zaslužio sam to. - Romka je izgubila.

– Rijetka samosvijest. – Smejući se, rekao je Sergej Petrović. “Čekaću te u pet, znaš adresu.”

***

Ovog puta Romi nisu lutali po dvorištima, već su otišli kući i čekali pet sati. Čekanje je bilo naporno, u bukvalnom smislu te riječi, penis mu je stalno stajao, u prvih pola sata se spuštao tri puta, zamišljajući kako će ga Sergej Petrovič išibati. Ali član se i dalje nije smirio.

Napokon je sat pokazao da je do pet sati ostalo još samo petnaest minuta. Romka je, umesto farmerki koje su mu smetale prošli put, obukao trenirku, otišao je na njegovo batinanje.

***

- Uđi. – rekao je Sergej Petrovič otvarajući vrata.

Roma je ušao u veliku prostoriju.

“Pogledao sam časopis i izbrojao sam pedeset dvojki samo za prvu polovinu godine, a trideset dvije dvojke za drugu, koja će uskoro završiti. Ukupno je osamdeset i dve dvojke, što je mnogo. Tako da sam odlučio da zaslužuješ da ga koristiš.

„Sergei Petroviču, nisam.“ počeo je Roma, shvatajući da će to biti nešto više od batinanja kaišem.

- Ne prekidaj me. – prekinula ga je učiteljica. - Nisam još sve rekao. Ako ste došli ovamo, onda ćete dobiti ono što vam se duguje. – Sergej Petrovič je odlučio da malo promeni scenario predstojećeg batina. "Primit ćete tačno osamdeset dva udarca." Svaka polovina godine će biti odgovorna za svoju polovinu vašeg dupeta. Jedan će dobiti pedeset, drugi trideset i dva udarca. Moraćete da brojite svaki otkucaj naglas. Ako se trgneš, vezaću te. Sad možeš da pričaš, sve sam rekao.

- Ne, ne želim. – počela je da kuka Roma.

“Kada dođete, dobit ćete sve u potpunosti.” Skinite pantalone, kleknite ispred sofe i lezite potrbuške na sedište.

Roma je stajala nepomično.

- Rekao sam ti šta!

- Neću. – istisnula je Roma.

“Onda ću učiniti sve za tebe.” – rekao je Sergej Petrović.

Lako suzbijajući Romkin otpor, učiteljica ga je bacila na pod, skinula mu pantalone i bacila ih u ćošak, a onda su i njegove gaće odletjele tamo. Pritisnuvši Romka Odrastanje_Tanja prije na pod, Sergej Petrovič mu je spretno vezao ruke iza leđa, a zatim i noge, u zglobovima i ispod koljena. Imobilisanu Romku je stavio na mekani naslon za ruke sofe, tako da je Romkino dupe bila najviša tačka. I ne obraćajući pažnju na Romkinove molbe i molbe za milost, otišao je po štapove.

– Mislili ste da će sve biti kao prošli put. – rekao je učitelj ulazeći u prostoriju sa pregršt mokrih štapova u rukama.“Mislio si da ću te opet lijepo pošapati kaišem.” Ne, ovaj put ću te iščupati tako da ne možeš sjediti barem dva dana. Ubiću ti želju za učenjem i obeshrabriti tvoju ljubav prema mazohizmu. – progovorio je Sergej Petrović. - Pa, spremi se, sad ćeš morati naglas da brojiš svaki udarac.

Već pri prvom udarcu Romka je vrisnuo, štap mu je opekao zadnjicu. To što će njegova druga polovina biti odgovorna za svakih pola godine, nikako mu nije mogla pomoći, štap je bio položen odmah preko dvije zadnjice. Nemoguće je reći koja je zadnjica trenutno napadnuta, štap je uboden cijelom dužinom odjednom. Učitelj je tukao vučom; svaki put kada bi štap dotaknuo Romkinu zadnjicu, povukao je štap prema sebi, pojačavajući bol od udarca.

-Hoćeš li da brojiš ili ne. – upitao je Sergej Petrovič zadajući još jedan udarac.

Intoleable Cruelty A. Ne ne ne. - vikala je Romka. – Boli, molim te, nemoj. Ahh!

Trzao se od svakog udarca, podižući svezane noge uvis, dašćući za vazduh.

- Dobro, ne moraš da brojiš, tek onda ću zaokružiti broj udaraca na sto. – rekao je Sergej Petrovič uzimajući sledeći štap.

Činilo se da mučenju neće biti kraja, bol se spajao i pulsirao novim bljeskom od svakog udarca. Romka je zaboravio sve koji su ga tukli, zašto i čime. Sve što je osećao bio je bol, sve veći, pulsirajući bol.

Nakon tridesetak udaraca, nekada ravna površina Romkinog dupeta počela je da liči na nasuto polje krompira. Stražnjicu su prekrižili bordo ožiljci, od kojih se crvena boja širila po guzici devetog razreda. Tamo gdje su se vrhovi štapova zabijali u kožu, bile su rane iz kojih je curila krv.

Učitelj je promijenio štap i nastavio sa batinanjem, prenijevši svu snagu udaraca na podnožje zadnjice, gdje je koža još uvijek bila netaknuta.Romka je prestao da viče i samo jecao, tresući se cijelim tijelom pri svakom udarcu.

Konačno je Romka primio udarce u prvoj polovini godine. Zaista, glavna sila je pala na jednu zadnjicu, na koju su pali vrhovi štapova, režući kožu. Druga polovina je također bila prekrivena šipkama, ali nije krvarila. Sergej Petrovič je jednim pokretom odmaknuo sofu od zida, ispravio kameru, sakrivenu u fotelji, koja je stajala nasuprot sofi, i nastavio da udara na drugoj strani.

Ovog puta učitelj je odlučio da igra zebru, udarajući paralelno sa kratkim intervalom. Dvadeset tri ožiljka stadoše na zadnjicu, Sergej Petrovič je dodao još par udaraca po vrhu i dnu zadnjice i počeo da tuče neselektivno, pojačavajući udarce kako bi od Romke otrgnuo ne samo urlik, već i vrisak. Mijenjajući smjer udaraca i ciljajući, pogodio ga je tačno između stražnjice, kraj šipke je udario u bazu skrotuma. Romka je urlao, trzajući se cijelim tijelom, konopci na rukama i nogama duboko su mu se zabili u kožu, izvio se. Sergej Petrovič je sačekao da se Romka smiri od takvog udarca i ponovio ga. Ovog puta čvor na užetu kojim je Romka vezao ispod koljena nije izdržao i povukao se, očigledno ga učiteljica nije dobro zategla. Romka je raširio koljena u strane i podigao noge što je više moguće. Kamera je nepristrano snimila međunožje, skrotum, ružičastu rupu anusa i dvije natečene ljubičaste pruge koje se spuštaju do mošnje.

Oštar i snažan udarac u butine vratio je noge na svoje mjesto, a iz Romkinog grla je prolomio još jedan vrisak koji je prešao u piskanje.

Roman je primio prvih stotinu udaraca štapom u svom životu. Nakon što je ulio zadnjih deset, učiteljica je otišla da vidi šta je snimila oprema, a Romka je ostavio da leži razderanog do krvi dupeta i vezanih nogu u zglobovima. Jasno je da je morao pronaći razlog da ostavi Romku kod kuće barem do ponedjeljka, kako bi mu se zadnjica malo vratila u normalu.

Nastaviće se možda